Šala u četiri čina
Branislav Nušić
Režija: Predrag M. Azdejković
Likovi: Boris, Paki, Lepa, Boban, Adam, Draganica, Adorjan, Peđica, Pahomije, Dušan, Ćirilov.
Premijera zakazana za 9. mart 2011.
Odlomak iz predstave.
Boris je sedeo u novom Hugo Boss odelu u dnevnoj sobi, pušio u zatvorenom prostoru i učio kako se igra bridž. Ali nije mogao da se skoncentriše na učenje jer su mu se po glavi non-stop motali mladi zgodni socijalistički omladinci i brinuo je kako će, takav kakav je, da nađe ljubavnika. Kao što je svima poznato nema dobrog člana Glavnog odbora ako ne puši, ne igra bridž i nema ljubavnika. U tom trenutku u sobu je ušetao njegov bivši kolega Lazar Pavlović, poznatiji kao Paki.
Danas je na Atosu prikazan novi Pravoslavomobil 1.389 S3 Ortodoxia, koji je napravljen uz blagoslov mitropolita crnogorsko-primorskog, mjestobljustitelja trona patrijarha srpskih, Amfilohija Radovića. Naša ekipa je bila tamo i evo prvih utisaka.
Ovaj automobil je odgovor na potrebu vernika da svojim automobilima udahnu duh pravoslavlja. Umesto da sami ukrašavaju svoje automobile badnjacima, ikonama, freskama, brojanicama, mehaničari sa Atosa su došli na ideju naprave automobil koji bi odgovorio na sve ove potrebe pravoslavnih vernika.
Trošiti reči na opisivanje ove limuzine je uzaludan posao. Sama pojava govori za sebe. Pravoslavomobil 1.389 S3 Ortodoxia izgleda moćno i dinamično, čak i kad stoji. Međutim, pravi je greh da ovakav automobil stoji. Njegovo prirodno okruženje je put, otvoren put, gde nema ograničenja brzine.
Da li znate?
Ja sam mogao da živim bez te informacije, ali je sudbina htela da i ja nevernik saznam da je počeo VELIKI uskršnji post.
Moj dragi umislio da je veliki grešnik i da će zbog pederisanja goreti u paklu, te je, da bi popravio skor kod Svevišnjeg, odlučio da posti. Od velikog pedera postao je veliki vernik.
Madonnu i Kylie su zamenili crkveni horovi, Kamasutru izdanja Svetigore, slike Biljane Cincarević ikone, Queeria kalendar pravoslavni. Nema mleka, nema mesa…
Sve ja to trpim, glumim tolerancije, samo zato što ima veliki ***** i što dobro ****. Ali ni toga nema više. Zbog posta mene dragi više neće da ****!!!
Pomagajte ljudi!!! Šta mi je činiti?!
Gospodo sa B92, ko vas plaća da nas tako providno lažete?!
Kako vas nije sramota da obmanjujete domaću javnost i plasirate lažne vesti da je Kosovo nezavisno?
Da li ste vi možda pročitali Ustav Republike Srbije?
Pa vidim da niste.
Ako niste znali, u preambuli ustava lepo piše: „Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose…“
Da li vi sa B92 hoćete da kažete da USTAV REPUBLIKE SRBIJE laže?
Drugi međunarodni Festival queer filma Merlinka počinje u nedelju, 6. februara u Domu omladine Beograda. Festival će otvoriti maraton kratkih filmova, dnevna cena karte za taj dan je 200 dinara i mogu se kupiti na Blagajni DOB-a. U okviru festivala biće premijerno prikazano ukupno 47 kratkih, dugometražnih i dokumentarnih filmova koji su prošli zvaničnu selekciju. Cena karte za ostale projekcije je 100 dinara po terminu i kupuju se na dan projekcije.
Internacionalni festival queer filma "Merlinka" po prvi put organizovan je u decembru 2009. godine u Domu omladine sa idejom da promoviše filmske naslove koji se bave gej, lezbijskom i transseksualnom tematikom, a koji retko kad dođu do domaće filmske publike.
Festival je dobio ime po ubijenoj trans personi Vjeranu Miladinoviću Merlinki, koja je glumila u ostvarenju Želimira Žilnika "Marble Ass", koji je i otvorio prvi festival.
Festival ima za cilj da kroz filmsku umetnost promoviše gej-lezbijska prava i utiče na smanjenje homofobije u srpskom društvu.
Festival organizuju Gej lezbejski info centar GLIC i Dom omladine Beograd.
Piše: Boban Stojanović
Veoma često se pitam, kako je moguće da smo u eri obeležavanja svakojakih praznika: državnih, međunarodnih, verskih, važnih i nevažnih, propustili da u kalendar istih unesemo i 27.jun - Dan ponosa?
Nije to samo reda radi. Još manje radi demokratije ili poštovanja ljudskih prava. Sama činjenica da jedno društvo u kalendar svojih događaja neskriveno uvrsti dan posvećen pravima gej osoba potvrđivala bi to sama za sebe.
Tek da podsetim: 27.juna počele su velike, višednevne demonstracije za prava gej osoba. Rezignirani neprestanim nasiljem od strane policije, američki homoseksualci, lezbejke i tranvestiti podigli su svoj glas. Ali, ova je priča imala dve jasne strane: nasilje i njegove žrtve. Ova borba traje i danas paralelno donoseći poštovanje prava i odnoseći ljudske živote.
U Srbiji homofobija nije samo mržnja, nije još jedna fobija sa precizno i jasno određenim granicama u kojima deluje. Homofobija u Srbiji nije netrpljejivost usmerena prema jednoj grupi ljudi, prema jednoj zajednici ili nekom određenom kulturnom obrascu. Homofobija u Srbiji je deo opšte, političke, kulturne klime, koja neprestano produkuje neprijatelje kako bi sačuvala privid ispravnosti, zajedništva, kolektiviteta, ali i sebe pokušala da predstavi kao ispravnu i zdravu. Ovakva postavka ne odražava se samo na pripadnike gej zajednice, ona se reflektuje i na one koji nisu pripadnici pomenute zajednice – ovdašnja homofobija je mesto iskazivanja opšte mržnje prema svima sa kojima se ne slažemo, prema svima koje ne uvažavamo, i što je najgore, prema svima sa kojima želimo da se politički obračunamo. Uperiti prst u nekog i nazvati ga homoseksualcem (ili koristeći čitav spektar izraza, kako god vam volja), efektno je sredstvo diskvalifikacije, išćlanjivanja iz zajednice, činjenja te osobe nepodobnom. Homofobija je neizostavni i sastavni deo antievropskih tendencija, koja razvoja društva i njegov izlazak iz patrijarhalnih matrica proglašava neprihvatljivim.
Breaking News
Boris Milićević, gej aktivista iz Beograda, protestujući zbog nebrige države prema gej-lezbejskoj populaciji odsekao je juče sebi pišu i pozvao svoje kolege gej aktiviste da to isto učine.
Predsednik Gej-strejt alijanse Boris Milićević odsekao je juče sebi pišu, u znak protesta zbog nebrige države prema gej-lezbejskoj populaciji u Srbiji. Milićević je najpre odbio lekarsku pomoć, ali je na intervenciju premijera Cvetkovića pristao da ode u bolnicu na operaciju.
Prava drama je počela juče oko podneva, kada je okupljenim kolegama Milićević pokazao odsečenu pišu.
On je pozvao svoje kolege da učine isto sve dok Vlada Srbije ne promeni politiku kada je u pitanju gej-lezbejska populacija u Srbiji.
Naći partnera ili partnerku za seks je ponekad veoma komplikovana, teška, opasna, katkad i nemoguća misija. U taj proces treba uložiti puno energije, truda, vremena, istraživanja, ubeđivanja i na kraju se može desiti da cela akcija rezultira fijaskom i monologom: „Dragi, svakome se to može desiti". Ali, zamislite da vam, nakon što ste prevalili čitav taj put udvaranja i spremni ste da konzumirate njegove plodove, život počnu da vam zagorčavaju zakoni, koji kao i vaše komšije vole da zabadaju nos u vaš krevet i da kontrolišu ono što vi u njemu radite. Pojedini od tih zakona, koji su na snazi u nekim zemljama su apsolutno apsurdni i njih je prikupio američki pisac Robert Pelton u svojoj knjizi „Glupi seks zakoni koje niste ni znali da kršite".
Za mnoge muškarce proces muvanja je apsolutni pakao, jer moraju da se predstave u najboljem svetlu, da budu zabavni, šarmantni, zanimljivi, najbolji na svetu, sve kako bi stigli do cilja, odnosno seksa. Naravno u tom procesu muvanja ceni se originalnost te neki muškarci u Americi vole da koriste laso kako bi ulovili izabranicu svog srca. Ali, ako bi to učini u državi Džordžija u gradu Hogansvilu postojala bi opasnost da odgovaraju pred zakonom, jer je to izričito zabranjeno.
U jednom malom selu u opštini Knić, živeli su Tomanija i njen suprug Vojče. U opštinu Knić doselili su se jer ih je ime jako podsećalo na Knin, za koji su emotivno vezani i o kome i dan danas sanjaju.
Upoznali su se 1995. godine u zatvoru Gnjilanu gde su bili na izdržavanju tromesečne zatvorske kazne zbog prostitucije. Bila je to ljubav na prvi pogled, kao što obično biva u tradicionalnim srpskim ljubavnim pričama. Ljubav se rodila istog trena kada su se videli u zatvorskom dvorištu, i odmah doneli odluku da će se venčati čim se nađu na slobodi. Tako je bilo.
Nakon što su bračno putovanje proveli u Karlovcu, Karlobagu, Ogulinu i Virovitici, doselili su se u selo Žunje u opštini Knić i počeli da se bave seoskim turizmom, specijalizovani za prevođenje žednih preko vode i prodaju magle.
Tomanija je svake godine rađala po jedno dete. Non stop je bila u drugom stanju, sve dok joj čoveka ne oteraše u zatvor. Svaki put kad bi videli Tomaniju, imala bi stomak do zuba i cigaretu u ustima. Nije gasila. Pričalo se po selu da voli i da popije koju domaću rakiju šećerušu. Nije ni čudo zašto je rodila onakvu decu; sinove Acu i Dragana i ćerke Natašu, Lidiju i Vjericu. Rađala bi ona još, ali Vojče zaglavi robiju.
Postbriselski komitološki osvrt na budućnost i njenu prošlost
Gost bloga: Nenad Vukosavljević, mirovni aktivista (Centar za nenasilnu akciju - Beograd)
Oglasi (pristigli na adresu Centra za nenasilnu akciju):
masterclass eu communication only 1800 €
Training programme of the European Training Institute
• Brussels in a day, 6 September, eur500 -> eur 400 sa popustom
• New Post Lisbon Comitology, 8 September, eur 350 -> eur 280 sa popustom
• Master Class EU Lobbying, 9-10 September, eur 1750 -> eur 1460 sa popustom
• EU funding at your Fingertips, 13-14 September, eur 950 -> eur 760 sa popustom
• Upgrading NGO lobbying skills, 15 September, eur 295 ->eur 240 sa popustom
• Masterclass Communication, 27 September, eur 950 -> eur 760 sa popustom
• The 7 habits for Managers, 12 October, eur 950 -> eur 760 sa popustom
EU Funding Arena - ‘How EU programs work' lecture
Working Snack - Analysis, diagnostics and refining (14-15h)
Activity Based Costing