[Napomena: ovo je plaćeni blog]

Služba za deratizaciju, dezinsekciju i dekosovizaciju

Bulevar oslobodilaca Kosova 12/44

Beograd, Srbija

Obaveštenje o suzbijanju štetnih glodara, insekata i Kosova

Služba za deratizaciju, dezinsekciju i dekosovizaciju izvršiće veliko uništavanje štetnih glodara, insekata i Kosova na području cele Srbije.

Suzbijanje će se vršiti izlgaganjem mamaca crvene boje.

Akcija počinje sutra i traće do totalnog uništenja i istrebljenja. U slučaju nepovoljnih vremenskih uslova akcija se odlaže za broj nepovoljnih dana.

Uspeh akcije zavisi i od vaše saradnje, zato vas molimo da:

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, na osnovu svog ovlašćenja iz člana 18 Statuta Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljem tekstu: Statut Međunarodnog suda), optužuje

Radovana Karadžića

za: GENOCID, ZLOČINE PROTIV ČOVJEČNOSTI, KRŠENJA ZAKONA ILI OBIČAJA RATA i TEŠKE POVREDE ŽENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949. GODINE, kako slijedi:

Optuženi

1) Radovan KARADŽIĆ je rođen 19. juna 1945. godine u opštini Šavnik, danas Republika Crna Gora, Savezna Republika Jugoslavija.

2) Radovan KARADŽIĆ je bio jedan od članova osnivača Srpske demokratske stranke (u daljem tekstu: SDS) koja je u Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Bosna i Hercegovina) osnovana 12. jula 1990. godine. Od 12. jula 1990. do 19. jula 1996, kad je dao ostavku, Radovan KARADŽIĆ je bio predsjednik SDS-a. U tom je svojstvu, između ostalog, predsjedavao sastancima Glavnog odbora SDS-a.

3) Radovan KARADŽIĆ je dugogodišnji saradnik Momčila KRAJIŠNIKA, bivšeg predsjednika Skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: "skupština bosanskih Srba") i člana Savjeta za nacionalnu bezbjednost i proširenog Predsjedništva takozvane Srpske Republike Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: "srpska republika") i Biljane PLAVŠIĆ, bivšeg člana kolektivnog Predsjedništva Bosne i Hercegovine, vršioca dužnosti predsjednika srpske republike, člana predsjedništva srpske republike i potpredsjednika Republike Srpske.

4) Radovan KARADŽIĆ je postao predsjednik Savjeta za nacionalnu bezbjednost srpske republike 27. marta 1992. godine.

11. novembar 2009. | 11:55 | Izvor: Gejta

Beograd - Gej aktivista Predrag M. Azdejković proglasio je danas epidemiju pederitisa na teritoriji Srbije.

Azdejković je, na konferenciji za novinare u parku kod autobuske stanice, rekao da naredba za proglašavanje epidemije pederitisa podrazumeva obaveznu vakcinaciju svih muškaraca koji žive na teritoriji Republike Srbije (sa ili bez Kosova nije navedeno).

Azdejković je dodao da su zgodni muškarci od 18 do 35 godina posebno rizična grupa i oni će imati prednost u vakcinaciji. Prvo zgodni frajeri i sportisti. On je dodao da su dovoljne količine vakcine protiv pederitisa obezbeđene, ali se mogu nabaviti samo kod njega. Ako se na tržištu pojave neke druge vakcine, to treba odmah prijavite tržišnoj inspekciji, jer su u pitanju falsifikati. Jedine prave i medicinski testirane vakcine se mogu nabaviti SAMO kod njega. Vakcina košta 1000 dinara i vakcinacija se plaća u kešu na licu mesta. Posle mesec dana potrebno je primiti još jednu, koja košta 1000 dinara i posle godinu dana još jednu, koja takođe košta 1000 dinara. Revakcinacija je obavezna, jer u suprotnom sebe izlažete povećanom riziku od pederitisa.

Piše: Boban Stojanović  

Već nekoliko dana ne mogu da izbijem Dragana Markovića Palmu iz glave. Od kako je bio gost kod Olje Bećković i saopštio nam recept kako se (ne)postaje gej persona, ne samo što o Palmi mislim, nego ga i sanjam.

Sve ga sanjam, a ’ladan me znoj obliva, ne smem nikome da kažem, ni majci, ni ocu, ponajmanje lokalnom svešteniku. Jadan ja...

Ali, dragi blogeri, sa vama sve smem da delim.

I to vlažan san –baš kao Palmino čelo pod svetlima reflektora B92 u emisiji Olje Bećković.

Piše: Boban Stojanović  

Odjeknulo je Internetom – vremešna diva Alexandra Slađana Milošević više ne podržava svoju gej publiku.

Naime, zbog njenog političkog angažmana nekoliko (mahom) gej obožavalaca, skinulo se sa liste njenih prijatelja na sajtu myspace. Ko gubi ima pravo i da se ljuti, pa se tim otpadnicima ASM obratila kratkim pismom koje počinje konstatacijom: Obaveštavam Vas da moju podršku više nemate!

Na ovo njeno, moguća su dva odgovora.

Prvi je: Kuku nama. Šta ćemo sada?

Drugi je: Amin.

Ja se slažem sa ovim drugim.

I kažem: OK Slađana, samo ti idi, i zadrži sve svoje krpice!

No, za one koji ne znaju, sve je počelo ovako...

Kada su mi javili da su prodali svoju internet firmu za 1,65 milijardi dolara, bio sam veoma srećan i ponosan na naše internet/biznis genije - Stevena, Chada i Jaweda (Steva, Čeda i Jova). Srbija je bila takođe ponosna na njih, čak se i šuškalo da će im u nekom pomoravskom selu napraviti spomenik. Ali, kao što obično biva, kad se neko preko noći obogati, zaboravi na svoje stare prijatelje i krene u bolji život sa srećnim ljudima i porodičnim blagom. Tako su i mene Steva, Čeda i Jova počeli da izbegavaju od trenutka kad sam im tražio milionče na zajam za privredni preporod moje malenkosti. Šta je to za njih, imaju oni 1650 toga – jedan manje više. Ali ja njih dalje volim i poštujem i smatram da je YouTube jedno divno i progresivno mesto, nikako zlo, niti leglo nacionalizma, fašizma, rasizma, homofobije i prostakluka. Zato u čast JuTjubeta i naše najlepše i najbolje države predstavljam vam top listu najboljih video radova srpske kulture i umetnosti na www.youtube.com. Uživajte.

Top lista Srbija do Marsa preko Tokija i Burkine Faso

Piše: Boban Stojanović  

Nedavni boravak u božanstvenoj Španiji, po hiljaditi put mi je dokazao da nema boljeg provoda od druženja hetero cica i gay muškaraca.

Moj deško i ja provodili samo dane sa gomilom strejt žena među kojima je široj blog javnosti poznata Jasmina Tešanović.

U nastavku sledi uputstvo kako održati (zabavnu ali često napornu), friendly vezu sa najboljim gay drugom...

Elem, pre tačke 1 sledeće obrazloženje...

Danas sam učinio nezamislivo. Strah me je da vam priznam. Budite nežni prema meni. Cenite moju iskrenost.

Jeste li spremni za surovu istinu?

Potpisao sam radikalsku peticiju "Stop haškoj tiraniji".

Nisam kriv. Kriva je Sonja Biserko.

Evo kako se to desilo.

Odlučio sam da uštedim lovu, krizna su vremena i da se kući umesto taksijem vratim pešaka. Em se štedi novac, em je to neka fizička aktivnost, em je zdravo biti na vazduhu. Posle pola sata sam stigao kući i shvatio da bih mogao da se ugledam na Michaela Jacksona, koji kada izađe napolje stavim masku na lice, ali ne zato što sam umislio da sam ekstra poznat već zato što nam vazduh smrdi. Posle te zdrave šetnje do kuće mene je bolela glava, bilo mi je muka i garderoba mi je smrdela na dim.

Odmah sutradan obavestili su me da je 31. januar nacionalni Dan bez duvanskog dima. E baš lepo. Moj doprinos je da već 16 meseci ne pušim. Od koga je dosta je.

Moram priznati da mi je žao mojih bivših kolega pušača jer u nemanju hrabrosti da se reše problemi velikih zagađivača, kola se sruše na njih. Pušači su nam za sve krivi.

Dragi Dnevniče 2,

Evo me posle dužeg vremena opet u Americi. Dugo sam putovao i to ekonomskom klasom. Kriza je. U avionu me niko nije prepoznao. To me je rastužilo. Baš sam umoran. Nikako da se priviknem na vremensku razliku. Taman ću ovih nekoliko dana iskoristiti da obnovim garderobu. Ovde je sve jeftinije. Ne razumem zašto.

***

Imam tremu. Uvek se na ovako važnim sastancima uplašim da ću zaboraviti govor. Kako beše ide? Kosovo? Kosovo je naše. Ne damo Kosovo. Ko prizna Kosovo ispale mu oči da bog da. Dobro sam ovo sročio. Mislim da bih ove oči trebao da naglasim. Ko prizna Kosovo, tu pravim pauzu da im privučem pažnju, podignem jednu obrvu i nastavim, ispale mu OČI, to naglasim, da bog da. Odlično. Možda da skinem naočare dok pravim pauzu i onda kažem ispale mu oči. Može. To ima da ih obori s nogu.

***

Ovi sastanci su tako dosadni. Samo nešto trabunjaju i nikako da opet dođe red na mene. Sutra neću da dolazim. Ne mogu. Boli me glava. Nadam se da niko neće primetiti da me nema.

***

Moraću posle ove flašice da napunim vodom i vratim u mini bar. Ne pada mi na pamet da ovoliko plaćam vodku. A i neću da ovi Amerikanci pomisle da sam alkos. To bi jedva dočekali da me opanjkavaju u medijima. Gde li sam stavio noćnu kremu? Nigde je nema. Sigurno je ukrala sobarica. Sutra mi je slobodan dan, idem u šetnju. Da obiđem grad. Samo da se ne izgubim kao prošli put. Srećom da sam čipovan pa me brzo našli, inače hteli da me siluju u onom Greenwitch Villageu. Tamo više neću da idem.