Kao što mnogi od vas znaju, jer su pravi ortodoksni blogeri, danas je blogerska slava Prepodobni Sisoje Veliki. Na Saboru srpskih blogera održanom prošle godine izabrali smo Prepodobnog Sisoja Velikog za našeg sveca zaštitnika, jer želimo da pokažemo celom svetu da nismo sisali vesla.

Ove godine po prvi put organizujemo javnu proslavu naše slave i bio bi red, kao što Bog i naša Srpska Pravoslavna Crkva nalažu, da Dejan Restak, kao domaćin bloga odnese kolač ranom zorom u crkvu da se preseče. Kolač smo napravili/e mi prepodobne domaćice s bloga, Jelica Dži, Jasmina Ti, Vesna Kej Ćej i moja malenkost Peđa Em Ej.

Domaćin bloga bi takođe mogao, poštujući viševekovnu tradiciju, da pozove nekog vladiku koji je zadužen za cyber prostor da osvešta i blogoslovi ovaj naš blog i tako rastera svo ovo zlo i naopako što se na istom zapatilo.

Piše: Boban Stojanović  

Majka Milica otvoreno za Queeria blog: Mom sinu je pomogla Jasmina Tešanović!

Neka ova moja priča, uz Božiju pomoć, bude upozorenje. Zovem se Milica. Moj sin Stefan Miloš koga su svi poznavali kao Lazar bio je pošten dečko sve dok nije počeo da odlazi na te tribine na Mašincu koje su držale neke nevladine organizacije. Tamo je svašta slušao o Srbiji, Srbima, pravoslavlju. Svaki put kada se vratio kući bio je sve ljući i ljući. Govorio je kako treba proterati, pobiti, ubiti, zaklati. Nisam znala šta da radim. Bila sam uplašena. Pitala sam najbolju prijateljicu, Milicu, šta da radim? Ona mi je rekla da sam možda negde pogrešila. Ali, ovoga mi krsta, rekla je da može da mi pomogne. Odvela me kod lekara, kome sam objasnila kako se moj sin ponaša i on mi je rekao da je moj sin verovatno zavistan od Kosova. Preporučio mi je da obratim pažnju na nekoliko stvari i da ukoliko ih zapazim, ponovo dođem.

I zaista, lekar je bio u pravu.

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako je vama, ali meni je baš frka zbog ovog pripajanja Srbije Rusiji.

Ne znam da li ste primetili, ali čak 85% Srbije je pod okupacijom Rusije.

Našu je Srbiju kupio Gasprom.

I niko ne reaguje.

Ja moram - kada neko trpi nepravdu ja ne zatvaram oči.

Pada mi nekoliko ideja na pamet.

Da odem da se urgentno krstim, idem svaki dan po šest puta u neku SPC poslovnicu i postanem extra pravoslavan.

Ili, da istetoviram Кремль. Na desnoj podlaktici, iznutra, pa da se vidi kada dižem tri prsta.

Ili da odem sa zadnje strane ruske ambasade i ljubim Rusiju u задний ...

Ku, ku, majko, najgore od svega, kada sve prodamo i kada se potpuno podamo Rusiji, moraćemo da dajemo i svoje задний za parče suvog ’leba...

Eto nam Rusija...

Pozivu Mlađana Dinkića da lideri partija koje učestvuju na izborima objave imovinske karte odazvale su se i javne ličnosti iz sveta biznisa, estrade i nevladinog sektora.

Svoje imovinske karte objavili su Miroslav Mišković, Milan Beko, Predrag Ranković Peconi, Željko Mitrović, Milka Forcan, Filip Cepter, Bogoljub Karić, Sonja Liht, Svetlana Ceca Ražnatović i Queeria.

Miroslav Mišković poseduje 250 evra na štednom računu, garsonjeru od 30 kvadrata u Borči, koju deli sa svojom porodicom i podstanarkom koju su primili kako bi poboljšali svoje loše imovinsko stanje. Vozi fiću iz 1965. godine.

Milan Beko poseduje 200 dinara na štednom računu. Nema nekretnina. Živi u kartonskoj kutiji od zamrzivača u blizini hotela „Hajat“, što mu posebno odgovara jer tu mahom odsedaju njegovi poslovni partneri. Vozi biciklo.

Svi već dobro znate da su one tikve bez korena koje nemaju ni tradiciju ni istoriju, a koji sebe nazivaju Amerikancima, hteli da nam otmu Miloša Obilića i predaju onima čije se ime ne spominje od kada je Vuk Jeremić ministar inostranih poslova. Krenuo je tu i neki protivprirodni talas priznavanja od strane zlih svetskih sila da je Miloš Obilić od onih čije se ime više ne spominje. Opet su se urotili protiv jadne i napaćene Srbije, ali smo mi taj talas prekinuli i zatražili od Međunarodnog suda pravde da Miloša Obilića jednom za svagda proglase 100% Srbinom. To se može smatrati još jednom pobedom Vuka Jeremića, jer je ovu borbu za čast Miloševu probacio na teren međunarodnog prava, gde smo stari igrači i na kojem ćemo, čak i u gostima, pobediti. Nažalost, Međunarodni sud pravde je spor, evo ja već tri godine čekam sudsku odluku da su Snežana i sedam patuljaka istorijske ličnosti, a nikako plod mašte tamo neke braće Grim.

Pošto takozvani Amerikanci sa svojim poltronom u vidu Evropske unije, ne mogu da podnesu da ih je mala i napaćena Srbija opet pobedila, oni su odlučili da nam se osvete i uhapse Žarka Lauševića, samo zato što je glumio Miloša Obilića. Sramota! Hapse nezaštićenog i nedužnog čoveka bez ikakvog povoda i razloga, još su mu natovarili da je 1993. ubio neke Crnogorce. Pa stvarno, lažljiva američka mašinerija zla ne zna za meru. Čudi me da mu nisu i pripisali neki ratni zločin i odmah ga sproveli u Haški kazamat. Ali, ono što je pozitivno u čitavoj priči jeste da su srpske vlasti, uprkos američkim provokacijama, pokazali su dostojanstvo i staloženost i nisu poklekli pred neprijateljem.

Nakon što je gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, uspešno rešio romski problem, poželeo je da na isti način reši još jedan problem. Rome je ogradio žicom, ali ovoga puta su mu porasli apetiti te ovaj put želi da koristi malo jaču građu. Betonske zidove. U svom najnovijem intervjuu „Večernjim novostima" gradonačelnik svih građana Beograda kaže da je svačije seksualne opredeljenje privatna stvar i da po njegovom mišljenju treba da ostane u okviru četiri zida i da ne vidi razlog zašto bi neko na taj način pokazivao seksualne sklonosti.

Stvarno ne znam zašto gospodinu Đilasu smetaju svi oni zaljubljeni parovi koji mirno sede po parkovima i ljube se, parovi koji se šetaju i drže za ruke, idu na Adu, maze se na plaži i igraju u vodi, prave svadbe i trube kada prolaze ulicama, pišu ljubavne pesme i pevaju serenade pod prozorima... Šta gradonačelnik ima protiv toga?

Apsolutno ništa. Gospodin Đilas ima protiv kada bi to radili gej muškarci i lezbejke. On nema problem kada heteroseksualci javno pokazuju svoje seksualne sklonosti, ali ima veliki problem kada homoseksualci žele da naprave Paradu ponosa, na kojoj, ironično, neće prikazivati svoju seksualnu sklonost, već zahteva svoja ljudska prava.

 

Ovo je rečenica koja se obavezno nađe u komentarima na vesti koje kritikuju državu Srbiju. Ako gejevi traže svoja prava i kritikuju Srbiju zbor homofobije, nađe se neko da im kaže: „Ako vam se ne sviđa, a vi idite!". Ako Muslimani neće da pevaju himnu „Bože pravde", nađe se neko da im kaže: „Ako vam se ne sviđa, a vi idite!". Ako ateisti kritikuju Srbiju zbog povlašćenog položaja SPC, nađe se neko da im kaže: „Ako vam se ne sviđa, a vi idite!".

Često većina nastupi sa te pozicije, koja je vrlo slična roditeljskoj „dok si pod mojim krovom, ima da radiš šta ti ja kažem, a ako ti se ne sviđa, vrata su tamo". Interesantno je da taj koji bezobrazno dozvoli sebi da nekog tera iz zemlje smatra da je on svoj na svome, da je zemlja njegova kuća i da može da istera svakog ko ne igra po njegovim pravilima. Možda to pravo vuku iz Ustava Srbije koji kaže da je Srbija država srpskog naroda i svih ostalih dođoša, ali bez obzira na sve, svi su građani ravnopravni pred zakonom osim ako su popovi, političari na vlasti, bogataši...

 

Ovih dana najavljeno je da će sredinom 2011. godine da se pojavi novčanica od dve hiljade dinara. U Zavodu za izradu novčanica u Topčideru počela je izrada idejnog rešenja te novčanice. Na novoj banknoti biće lik naučnika Milutina Milankovića.

Odmah su počele rasprave kako je to znak veće inflacije, ekonomske krize... ali retko ko je primetio da je to još jedan muški lik na novčanici. Srbija će, zajedno sa tom novom, imati devet banknota, od kojih je na čak osam muški lik. Jedini ženski lik, Nadežda Petrović, je na novčanici od 200 dinara.

 

Dobro se sećam kampanje „Jul je cool" i reklamnog spota „Levo, lepše" u kome, kad se skrene desno divljaju četnici koji pale, ruše i siluju, a levo je sve fino, krasno i slasno. Ta kampanja zastrašivanja nije bila posebno uspešna, ali je zastrašivanje često korišćeno u predizbornim kampanjama. Na predsedničkim izborima kada su se za „presto" nadmetali Boris Tadić i Tomislav Nikolić zastrašivanje su koristile „demokratske" snage. Predstavljano je da će, ako Nikolić pobedi na izborima, Srbiju potresti zemljotresi, uragani i ostale prirodne i neprirodne nepogode - nešto slično što sada možemo da vidimo u filmu „2012". Nikad nisam dobro reagovao na zastrašivanja, a tada su mi bila posebno degutantna, tako da sam izašao na glasanje, na listiću dopisao „3. Jelena Karleuša" i glasao za nju. Nakon fijaska na izborima na Voždovcu primećuje se panika kod gubitnika koji su započeli postizbornu kampanju zastrašivanja i traženja krivaca za neuspeh. Naravno, kako nalaže srpski običaj, krivci se nikada ne traže u sopstvenim redovima.

Piše: Boban Stojanović  

Dragi i drage,
Elem, pre nekoliko godina kada je ovaj blog počeo sa radom usudio sam se da njegovim urednicima pošaljem linkove za neke od tekstova na sajtu Queerie. Dobili smo zeleno svetlo i to je bilo cool. Od tada pa do danas, korisnik „queeria“ objavio je na desetine blogova od kojih su neki skrenuli pažnju, mahom tabloidne i desničarkse javnosti. Kao jedan od autora pomenutih blogova, pored Peđe, uvek sam naglašavao važnost postojanja slobodnog mesta koje može da podnese i samo/ironiju, i ošru kritiku društva i sprdanje manjine nad većinom, kao što se većina redovno sprda sa manjinom. I još neke kreativne stvari pride.
No, poslednjih meseci stvari su se promenile. Nekoliko mojih tekstova doživelo je oštre osude uredništva/moderatora bloga. Pisati za medij kao što je blog i imati veliki osećaj samocenzure ne uklapa se ni u politiku bloga ni u moj lični odnos prema slobodi izražavanja. Smatram da su neki od ovde objavljenih postova sadržali i sadrže mnogo više uvreda, mržnje, skrivenog govora mržnje i diskriminacije, nego neki od navodno spornih tekstova na blogu Queerie. Smatram da je ovaj blog izgubio svoju jačinu koju je imao u početku i da je njegov sadržaj potpuno razvodnjen u ime jednakosti i tzv. demokratije.
Upravo iz tih razloga želim da se kao autor odjavim sa bloga i da virtuelno pero prepustim mom drugu, kolegi i bratu Predragu Azdejkoviću :)

Za sve drugare dostupan sam na mailu: boban_stojanovic_wib@yahoo.com
Kiss svima,
Boban

ps. Odjavni tekst koji sledi pisan je za sajt pescanik.net i objavljen je 4.10.08.