Basna za veliku decu

U mom komšiluku, nekoliko kuća od mene, živeo je jedan dalmatinac po imenu Šešelj. Nije bio kao drugi dalmatinci. Ovaj je bio krupan, da ne kažem debeo. Dalmatinci su vitki i brzi, dok je ovaj bio debeo i trom. Mnogi su mislili da je mešanac medveda i dalmatinca. Tako je bio jako agresivan i po ceo dan i noć je lajao na prolaznike, mačke, ptice, buba mare, leptire, lepo vreme, kišu, sneg... Nije moglo da se živi od njega, ali je retko ko preduzimao nešto povodom toga. Jeste da sve džukele laju, ali ovaj je preterivao. Ajde što je lajao, nego je boga mi i ujedao, a ponekad i nekog bacio niz stepenice.

Alternativni naziv: Čarlston za Ognjenku 2

Glavne uloge: Jelena Karleuša, Svetlana Ceca Veličković, Seka Aleksić, Stoja, Ćana, Dara Bubamara, Ana Kokić, Selma Bajrami, Lepa Brena and special appearance Mica Trofrtaljka.

Scenario: Predrag M. Azdejković

Režija: Madonna

Sinopsis:

Sedamdeset godina posle

Srbija devedesetih godina prošlog veka, u smiraju rata u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu – propala, nebulozna, surova, večno razapeta između Evrope i Rusije, između primitivizma i civilizacije. Visoko u krševitim planinama leži selo Pokrp, čije je čitavo muško stanovništvo ili poginulo u ratovima ili je pobeglo u inostranstvo. Selo neljubljenih žena koje skapavaju za dobrim seksom.

Film prati dve sestre, Ognjenkine unuke Katicu (Jelena Karleuša) i Miladu (Svetlana Ceca Veličković), prostitutke koje bezuspešno pokušavaju da se prekvalifikuju, jer su zbog silnih sranja u državi ostale bez mušterija. Pokušale su da budu proročice, ali im nije išlo; pokušale su da budu kafanske pevačice, ali nisu imale talenta, jedino što su umele da rade jeste da se ****.

U kreiranju kalendara Sloboda:Freedom: krenuli smo od ideje da pojam slobode ne podrazumeva samo odsustvo rata, već i mogućnost da ljudi van ratnog stanja žive u adekvatnim uslovima i društvenom okruženju koje ne negira, već prihvata različitosti. Jedino u društvu koje prihvata takav način razmišljanja, može doći do stvaranja trajnog mira i minimalnih šansi za nove ratove i razaranja.

GALERIJU MOŽETE POGLEDATI OVDE

Piše: Boban Stojanović  

Vest da je u Beogradu zabranjen skup povodom stogodišnjice obeležavanja 8.marta kao Međunarodnog dana žena, odjeknuo je kroz medije. Međutim, u pitanju je neistina i laž propagirana od strane organizacija i medija koje novav primaju uglavnom iz inostranstva.

Premijer Vojislav Koštunica u svom saopštenju navodi da su informacije koje su stigle do građana o navodnoj zabrani okupljanja i kretanja čista laž:

Pozivam sve građane Srbije da ne veruju u glasine koje šire strani plaćenici, Žene u crnom i Queeria, a putem bloga B92 najpoznatijasrpskafeminističkaknjiževnica Jasmina Tešanović! Kao i prethodnih godina i ove godine biće organizovan prigodan skup žena na Trgu Republike. Prava žena u ovoj zemlji niko ne uskraćuje! Mi u Vladi znamo da zdravlje na usta ulazi, da je čistota pola zdravlja i zato nećemo niti jednim potezom uskratiti njihova elemantarna prava da kuvaju i čiste. Srpske žene su vazda bile takve i takve će ostati. Naša je dužnost da im u tome pomognemo, da sačuvamo tradiciju i da ne dozvolimo da nas obuzme strast savremenog sveta. Žena treba da bude ukras svakog doma, ukras svake pravoslavne crkve i da postane majka, najmanje, devetoro pravoslavne dece. Zato joj za pravoslavni 8. mart poklonite jedan pravoslavni karanfil – stoji u saopštenju koje je stiglo iz kabineta premijera Koštunice.

BEOGRAD, 10. januar 2011, (Njuz) - Policija je danas oko 17 časova sprečila Marka Jovanovića, zaposlenog u Erste banci, da izvrši samoubistvo. Marko Jovanović, koji je domaćoj javnosti poznat po reklami za Erste banku „Kod nas su ljudi uvek na prvom mestu" , popeo se nakon radnog vremena na krov zgrade banke u Sarajevskoj ulici u nameri da s nje skoči.

- Beži, bre, ne prilazi mi! Ubiću se! Šta mi drugo ostaje?!, - bile su njegove reči izgovorene samo nekoliko trenutaka pre nego što je policija uspela da ga spreči u nameri da skoči i okonča svoj život.

Prođe „Olimp" kroz varoš i podiže tabloidno, senzacionalističku, malograđansku prašinu. Meni se „Olimp" nije dopao, dosadan je, iako vizuelno fascinantan.

Poštujem pravo da se ljudima dopao, da su doživeli katarzu, da su plakali, da ih je emotivno pogodilo, ali na to mogu samo da prevrnem očima i kažem da treba više da se drogiraju, jer će bolje da se provedu. Mene više fascinira ono što se dešava oko „Olimpa", u njegovom podnožju i u tome vidim bitnost ove predstave.

Skočili Srbi da brane slobodu štampe u Francuskoj, da žale ubijene francuske novinare... i sve bi to bilo OK da mi živimo u državi u kojoj postoje medijske slobode, u kojoj smo sve one ubice novinara pohapsili i osudili, u kojoj novinarima ne ukidaju emisije, u kojoj novinari ne mora da žive i rade pod višegodišnjom zaštitom policije... Kad treba da čistimo tuđe dvorište, kada treba da glumimo kosmopolite, da lažno predstavljamo da je Beograd svet, onda se okupimo i pokazujemo svoje licemerje, onda se i ministar kulture oglasi...

Najzanimljivije mi je što se raznorazni novinari tabloida solidarišu sa francuskim kolegama koji su me razvlačili po novinama zbog mojih fotomontaža... Ja vaše licemerje ne mogu da podnesem, jer branite slobode samo dok zube te slobode ne osetite na svojoj koži...

Izveštaj sa beogradskog Amstel Fashion Weeka

Uporediti beogradski sa nekim evropskim Fashion Weekom, je isto kao uporediti izbor za Miss Mali Mokri Lug sa Miss Universe.

Cice sa crvenog tepiha:

Boban Stojanović, Biljana Cincarević, Predrag M. Azdejković (Revija Darka Kostića, 26.4.2010. Magazin Svet)

Kao svetski poznati modni kritičar pred kim drhte mnogi renomirani modni kreatori, pomalo začuđuje činjenica da nikada nisam bio na beogradskoj nedelji mode. Može se čak reći da je to skandal širokih razmera, ali je organizatorima najzad došlo iz dupeta u glavu, tj. skupili hrabrosti da me pozovu i da čuju moje cenjeno mišljenje. Pa evo prilike da im sasujem istinu u oči.

JEBIGUZAČKO NASILJE

Išao neki čovek kroz planinu pa usred najgušće šume nade čoveka gola, naga, privezana uz drvo.
- Šta ti tu radiš? - upita ga.
- Eh, šta radim!
- Ne dao Bog nikome ovo. Napadoše me neki ljudi, svukoše me gola, privezaše uz drvo pa se izredaše sva četvorica na meni!
- Pa što se nisi branio?
- A čime da se branim?
- Pa rukama!
- Kako ću, kad su mi ruke privezane uz drvo pa ne mogu da maknem njima!
- Što se nisi branio nogama?
- I noge su mi vezane, ne mogu ni njima!
- Pa zar nisi mogao nikako da se braniš?
- Ama razumi čoveče, ne mogu ni da se mrdnem, a kamoli da se branim!
-- E - reče onaj što je došao - kad ne možeš da se braniš, hajd da te i ja jebem!

U BERBERNICI

Neki se gost brijao u berbernici. Šegrt ga brijao, a majstor sjedećke gledao. Kad ga je šegrt lijepo uredio, gosa zaiskao koliko mu je za trud.
- Šta date - reče šegrt.
- Nije što date, jer ja ne znam što vas ide.
- Bog vas vidio, kako ste plaćali drugima, tako platite i nama!
-- Ali se ja - reći će gosa - nijesam nikada u berbernicama brijao, već bi me brijala moja žena, a za plaću ja bih je svaki put pošteno odjebao, biva odjebao bih brijačinu. Takvo je, dakle, bilo moje plaćanje do sada.
- Molim vas, eto vam majstora pa platite njemu- reći će šegrt.