Kao i svake godine GayEcho portal, pored muške i ženske gej ikone, bira Homofoba godine. Prošla 2010. godina je bila rodna i plodna za homofobe, te smo imali problem da izdvojimo samo deset. Pred vama je lista nominovanih:

1. Dragan Đilas

Prošlogodišnji pobednik našao se ponovo na listi zbog svoji izjava nakon Parade ponosa, gde je odgovornost za rušenje svalio na gejeve i lezbejke.

 

2. Amfilohije Radović

"Evo, juče smo gledаli kаkаv je smrаd otrovаo i zаgаdio prestoni grаd Beogrаd, strašniji od uranijuma. Nаjveći smrаd sodomski koji je ovа sаvremenа civilizаcijа uzdiglа nа pijedestаl božаnstvа. I vidite, jedno nаsilje, nаsilje tih obezboženih i nаstrаnih ljudi izаzvаlo je drugo nаsilje. Pа se sаd pitаju ko je kriv i tu đecu nаzivаju huligаnimа".

3. tzv. dr Miroljub Petrović

Pokušao je da otvori kliniku za lečenje homoseksualizma, ali u toj nameri nije uspeo. Međutim, uspeo je da se nađe na naslovnoj strani dnevnog lista „Alo".

Piše: Boban Stojanović  

Braćo Srbi i sestre Srbkinje,

Na dan današnji, kada nam se jaja crvene, što od farbe, što od muke, svedoci smo nesloge među nama samima. Na današnji dan, kada je Hristos Vaskrsao, ali i na dan kada su se rodili Draža Mihajlović,Martin Grej i naravno – Anuk Eme; na dan današnji kada u večnost sem Hrista ode i Karlos Kastaneda, a i na dan kada je Aparthejd legalizovao urbani aparthejd – mi se braćo svađamo.

Svađamo se, braćo, oko toga da li je naša sveta Crkva zločinačka ili ne; da li širi mržnju ili ne; da li je samo od vojske ili i od oružja data?

Nema nam u tim trenucima na pameti budu reči Željka Ražnatovića Arkana iz oktobra Gospodnjeg leta 1991. : „Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle!“ .

Neka nas ove reči vode!

Ne može da se snimi zatvorski film, a da se u njemu makar na nekoliko sekundi ne pojavi neki homoseksualac. To nekako ide zajedno. Kao što vojska, internati, manastiri, semeništa, karantini i homoseksualnost idu zajedno. Kao što su nekad policija i homoseksualnost išli zajedno sve dok se žene nisu masovno uposlile u istoj i sve pokvarile. Sve te istopolne institucije i družine imaju predznak homo, i taj predznak je sve veći što se oni više trude da ga se otarase.

Homoseksualci u zatvoru su postali stub popularne kulture, i to su mahom napaljene čike s brkovima, koji iskolačenih očiju gledaju svoju žrtvu dok se tušira. Oni oblizujući jezikom usne čekaju da žrtvi ispadne sapun, kako bi je zaskočili. Ta priča o ispadanju sapuna je toliko popularna, da je preživela uprkos činjenici da većina već godinama za tuširanje koristi isključivo shower gel. Postoje teorije zavere da je shower gel stvoren kako bi se stalo na put incidentima sa ispadanjem sapuna. Proklet bio izumitelj shower gela.

Da li postoji narod, verska zajednica, etnička grupa, seksualna manjina... koje Srbi ne mrze, i kojima ne žele sve najgore i da skončaju u najgorim mukama u mašini za mlevenje mesa?

Smatram da ne postoji. Smatram da mrzimo sve. Naravno, najviše mrzimo one koji su nam najbliži.

Albance mrzimo jer su nam oteli 15 posto svete teritorije. Makedonce mrzimo jer neće da priznaju da su Srbi. Bošnjake mrzimo jer neće da priznaju da su poturčeni Srbi. Hrvate mrzimo zbog Jasenovca. Slovence jer su pederi iz Evropske unije. Mađare jer hoće da nam otmu Vojvodinu. Rumune i Bugare jer su slepci koji su pre nas ušli u Evropsku uniju. Rome mrzimo jer su odlučili da budu siromašni i prljavi. Kineze jer su žuti i mnogobrojni. Katolike mrzimo jer oni mrze nas, pa im samo vraćamo. Muslimane jer hoće da nas dignu u vazduh. Protestante zato što su sekta. Baptiste zato što su sekta. Adventiste zato što su sekta. Jehovine svedoke zato što su sekta. Budiste zato što su sekta. Pedere mrzimo zato što maestralni organ guraju tamo gde ne treba. Lezbejke mrzimo jer nam ne daju da ih gledamo u akciji...

Mrzimo i prirodu i životinje i sve što nas okružuje.

To je valjda tako normalno.

I kada tamo mrzimo sve što hoda, leti ili pliva, normalno nam je da se uz pomoć medija i moderne srpske umetnosti širi mržnja i poziva na ubijanje, klanje i ostale zanimacije.

Najnoviji svetli primer srpske kreativnosti jeste hit repera Vladana Aksentijevića, poznatijeg kao Ajs Nigrutin, gde poziva na linč i proterivanje Kineza iz Srbije.

 

Ovo će biti kratko i nadam se jasno.

Danas je počela Nedelja ponosa. Informacije o tome mahom šeruju moji strejt prijatelji na Fejsu, dok gej drugari sve to sa strane posmatraju nezainteresovano. Neki s vremena na vreme pljunu organizatore, ali čak ni za to više nema energije. Nas se gej parada apsolutno ne tiče, jer ona odavno nije naša. Ona je kidnapovana!

A čija je gej parada?

To je parada međunarodne zajednice koja pritiska Srbiju, nevladinih aktivista za ljudska prava kojom pokazuju univerzalne vrednosti, države Srbije kojom šalje signale Evropskoj uniji, Palme da i on kaže nešto pametno, Dveri da pokažu da su živi i mrdajući, navijača da pokažu umeće u pravljenju transparenata i slogana koji se rimuju, prodavaca auto lakova za sve te divne grafite protiv parade... i sve to rade preko naših legebete leđa!

 

Današnji skandal je svakako naslovna strana Blica na kojoj su rasčerečili Gorana Jevtića. Baš sam pre neki dan uporedio Blic sa Kurirom i Informerom, gde su se pojedini pobunili protiv toga, ali danas i oni misle tako.

Svako u Srbiji protiv svakog može da podnese krivičnu prijavu, što uopšte nije vest. Eto, da me ne mrzi ja sutra mogu da podnesem krivičnu prijavu da me je urednik Blica, Veselin Simonović silovao. I kako je kod nas sve sporo, prošlo bi nekoliko godina dok bi se dokazalo da li je to istina. Naravno, u međuvremenu naši dragi mediji bi orgijali, čerečili i pozivali na linč, kao što danas čine sa Goranom Jevtićem. Silovanje se goni po službenoj dužnosti, tako da je čudno da je u pitanju privatna krivična prijava.

Ono što je mene zabrinulo jesu rasprave zašto se baš slučaj Gorana Jevtića našao na naslovnoj strani, pored mnogo senzacionalističke vesti da je Nole dobio sina Stefana!  Mnogi smatraju da je to zato što je Goran Jevtić opozicionar, koji u predstavi Gospođa ministarka kritikuje današnju vlast! To zabrinjava ako je istina, jer onda živimo u jako opasnim vremenima, jer svako ko bude kritikovao vlast može da bude razvučen na naslovnoj strani (a kritičara režima sve manje i manje, skoro da nema), ali i zabrinjava ako nije istina, jer onda mi živimo u velikoj paranoji.

Ali šta mi možemo da radimo u ovom trenutku? Možemo da potpišemo peticiju... Možemo da pozovemo na bojkot Blica... Možemo da pozovemo na bojkot proizvoda i firmi koje se u Blicu reklamiraju... Nemojte biti pasivni, učinite nešto!!!

PETICIJA

Imao sam dvanaest godina kada sam primetio da moja okolina smatra da s mnom nešto nije kako treba. Dok su moji školski drugovi komentarisali koja devojčica iz odeljenja ima veće grudi, mene je više zanimalo koja se od njih bolje oblači i kakvu frizuru ima. Ili, dok su oni komentarisali fudbalske utakmice, mene je više zanimalo koji je fudbaler lepši. Oni su skupljali sličice Mondijal Italija '90, a ja Barbie. Oni su se ložili na Alica Coopera i Guns N' Roses, ja na New Kids On The Block, ali ne zbog njihove muzike... Nisam dugo čekao da se moje iskakanje iz dozvoljenih rodnih okvira okarakteriše kao „pedersko" i da druga deca počnu da mi dobacuju. To nekako ide u rok službe, ali, kao da mi je to upisano u gej DNK, znao sam da pomoć i podršku ne mogu dobiti od nastavnika, niti od roditelja.

 

 

„Kada nas pogledate, a ne stavite u prvi plan našu seksualnu orijentaciju, mi smo jedna obična srpska porodica, sa istim problemima kao i svi ostali. Jurimo da zaradimo dovoljno para, radimo od jutra do sutra, plaćamo troškove, struju, nerviramo se oko vesti, razmišljamo gde ćemo na letovanje, idemo na slave, družimo se. Dete raste, odlično je u školi, ima drugare, igra igrice, surfuje na internetu, dakle, nemamo ništa specifično, pa da kažete: Aaa, eto vidite šta rade deci!"

Beograđanka Anđela je lezbejka. Ima 40 godina, diplomirana je umetnica i živi u srećnoj vezi sa svojom partnerkom poslednjih devet godina. Imaju sina koji pohađa četvrti razred osnovne škole. Dete je iz prethodnog partnerkinog braka. Obe su zaposlene u velikim kompanijama.

Anđela je sa koleginicom Sonjom (35), biseksualkom, osnovala krajem decembra prvi srpski sajt posvećen „LGBT roditeljstvu'', tačnije istopolnim partnerima koji imaju ili žele da imaju decu.

Braćo blogeri i sestre blogerke,

Šta ćete reći kada vam u sred noći u stan upadnu komesari Srpskog patriotskog komiteta i pitaju gde ste bili 21. februara 2008. godine u periodu od 17 do 22h?

Dobro razmislite, nemojte da žurite u davanju odgovora.

Mi iz Kvirije smo bili tako gde su svi pošteni Srbi i Srpkinje bili. Na najvećem, najlepšem, najboljem mitingu svih vremena. Bili smo da pokažemo da ne damo Kosovo, jer je ono NAŠE, NAŠE, NAŠE, da pokažemo da podržavamo državnu politiku našeg premijera Vojislava Koštunice, da pokažemo da smo i mi pederi uz našu mladež (uvek bili), da smo spremni da se borimo protiv nastranog proglašenja nezavisnosti Kosova i kršenja međunarodnog prava.

Ne držite me za reč, ali sam u onoj milionskoj masi video i mnoge blogere i blogerke i time smo dokazali da nismo izdajnici kao što onaj tzv. politički analitičar hoće da nas predstavi (koga nisam ni video na onom skupu).

Povodom teksta objavljenom u dnevnom listu Kurir od 3. maja 2008. pod nazivom „Rani radovi „gradonačelnice““.

Draga Biljana,

Duboko se stidimo što smo građani i građanke države u kojoj se politički neistomišljenici ponižavaju na mizeran način – vođenjem političke borbe u kojoj obe strane nisu dostojne jedna druge.

Ljudsko dostojanstvo je fraza koja izlazi iz okvira utopije ljudskih prava i demokratije, to je pojam koji građanima ove zemlje treba da bude imperativ na početku i na kraju svakog dana. Treba da znamo da od nas zavisi kakve „cipele“ obuvamo na početku svakog radnog dana, tokom kog je većina nas sistematski ponižavana od strane monopolista, tajkuna, ratnih zločinaca, totalitarista, fašista, rasista, seksista, homofoba, ksenofoba, radikala, slobista, šešeljevaca, antihagovaca; da znamo zašto smo gladni; zašto smo bolesni; zašto nam je skupo školovanje...