Sve sponzoruše i über udavače su razočarane i skrhane vešću da se princ Vilijam od Velsa verio onom kučketinom. Dobro, ima nade da se do sredine 2011, kad je zakazano venčanje, veridba raskine. Ne bi to bio prvi put da se tako nešto desi (veridba švedske princeze Madeleine je prekinuta jer ju je njen verenik Jonas Bergstrom prevario). Ali ne treba toliko očajavati, ipak je počeo da gubi kosu i kako godine prolaze sve više da liči na svog oca. Ni Vilijam nije više ono što je nekad bio, a i postoje mnogi lepi, zgodni i bogati plavokrvci. Pa da vidimo sestre sponzoruše i über udavače kakva nam je ponuda.

Kad smo već kod Vilijama od Velsa, njegov mlađi brat Hari je mnogo bolje parče. Jeste da nije prestolonaslednik i nije bogat, ni pametan (kako kažu moji izvori bliski kraljevskoj porodici koji su želili da ostanu anonimni) kao Vilijam, ali je ipak slatki plavokrvac koji je još uvek single. Kao što znate, udavače vole oficire, a njemu uniforma tako dobro stoji.

Ovih dana najavljeno je da će sredinom 2011. godine da se pojavi novčanica od dve hiljade dinara. U Zavodu za izradu novčanica u Topčideru počela je izrada idejnog rešenja te novčanice. Na novoj banknoti biće lik naučnika Milutina Milankovića.

Odmah su počele rasprave kako je to znak veće inflacije, ekonomske krize... ali retko ko je primetio da je to još jedan muški lik na novčanici. Srbija će, zajedno sa tom novom, imati devet banknota, od kojih je na čak osam muški lik. Jedini ženski lik, Nadežda Petrović, je na novčanici od 200 dinara.

Znate, mnogo volim koktele, prijeme i ostala društvena dešavanja. Mislim, da budem iskren, volim sve gde ima da se jede i pije za džabe. Još ako ima paparaca da me slikaju za neke novine, pa šta ima lepše od toga? Ali moram da primetim da je kriza baš udarila. Odeš tako na neko modno dešavanje, a oni te ponude rol viršalama iz neke trećerazredne pekare, a dimljeni losos i kavijar su odavno nestali sa srpskih prijema. Ili mene na takve još uvek ne zovu (dočepaću se ja Belog dvora, kad tad).

Tako, bez kavijara i dimljenog lososa, je bilo i sinoć u hotelu „Kontinental" na proslavi dvadesetog rođendana magazina „Vreme". Ali, uprkos tom velikom i neoprostivom nedostatku, meni je bilo srce puno sreće i zadovoljstva. Sinoćni rođendan je dokaz kako svi prijatelji i neprijatelji, suprotstavljene političke struje, različiti finansijski interesi, NUNS i UNS, prva, druga... sedamnaesta Srbija, strejt, gej, bi, trans, svi mogu da se druže i zabavljaju, kad ima hrane i pića za džabe.

Jednog jutra dok je na pisaćoj mašini završavao svoj doktorat „Kako sam odbranio magistarski rad na temu 'Razvoj modela reinženjeringa procesa održavanja voznih sredstava železničko transportnih preduzeća'", stiglo mu je jedno mirišljavo pismo. Pomirisao ga je i mnogo se obradovao.

„Lavanda, sigurno mi opet Voja piše" - reče glasno, ali kad je video da dolazi iz zatvora, „A možda je i Legija".

Cepao je koverat i imao šta da vidi:

Dragi čika Veljo,

Nismo imali kome da se obratimo, jer su nam svi okrenuli leđa. Zato smo odlučili da vi, kao veliki domaćin, veliki Srbin i veliki otac petoro dece, jedini možete da razumete našu muku. Mada mogu da nas razumeju i Vojislav Koštunica, Dragan Marković Palma, Amfilohije Radović, Slobodan Antonić, Đorđe Vukadinović, Ivana Žigon, Jovan Marić, Aleksandra Janković i mnogi, mnogi drugi, ali ste nam vi posebno simpatični.

GayEcho portal tradicionalno svake godine bira mušku i žensku gej ikonu. Pred vama je izbor za mušku gej ikonu, za najboljeg frajera u Srbiji. Ovo je jedan od retkih izbora koji ne favorizuje fizički izgled, već želi da promoviše drugačije vrednosti.

Jedna mala ptičica žute boje, sva pokisla, mi je danas sletela na rame i samnom podelila najnovije tračeve. Kaže meni ta ptičica da će niko drugo no Jelena Karleuša 9. novembra da bude VIP gošća na stajanju Žena u crnom za Međunarodni dan borbe protiv fašizma i da drži najveći transparent, što je velika čast. Kažem ja ptičici, nemoj da sereš. Kao što popovi imaju direktnu vezu sa bogom, tako i mi gejevi imaju direktnu vezu sa svojim gej ikonama. Uspostavim ja vezu sa Jecom i ona mi potvrdi ovu šokantnu vest.

Could the organizers of Belgrade's gay parade be somehow related to Sisyphus? They have been trying to organize the parade since 2001, but its stone rolls downhill every time. The organizers, like Sisyphus, cannot give up so they return to the bottom of the hill and start rolling the stone back to the top, hoping to succeed every time. Unlike Sisyphus, who was punished by gods to roll it uphill, the gay parade's organizers chose the punishment willingly, and, believe me, organizing a gay parade in Serbia is a punishment indeed. Additionally, we can discuss whether the organizers could be also related to Leopold von Sacher-Masoch, but that's a completely different topic.

This year's gay parade is scheduled for October 10th, 2010, at 10 a.m. (10 minutes, 10 seconds and 10 milliseconds?!). The weather forecast calls for a sunny day, if weather forecasters are to be trusted. Much more reliable sources, e.g. astrologists, state that the date is not fitting for the parade since all of the planets will be in the constellation of Scorpio, a symbol of destruction and aggression, but the conjunction of Venus and Mars is offering everyone a possibility to improve their lives, while Jupiter in conjunction signifies a beginning of a much happier period. But, let's leave the experts for planets aside. What is really different from last year's events, when the parade was cancelled due to security issues and how certain are we that it will take place this year and that its participants will walk off with their heads intact?

Nekad davno, kad je još postojala vojna obaveza, muškarci su svašta radili kako ne bi išli u vojsku i rat. Pucali sebi u nogu, sekli prste, tražili vezu kod lekara da budu nesposobni, lažirali ravne tabane, bežali iz zemlje... Kako se približava 10. oktobar i gej parada, mnogi koji su je podržavali smišljaju razloge zašto su baš tog dana morali tetki da odnesu lek. Tako ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić neće da ide bez ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, a on neće bez Slavice Đukić-Dejanović, kojoj baš tog dana dolazi seljanka iz Svrljiga da joj donese sir, pa nije u mogućnosti da dođe. Ono što je poražavajuće jeste da organizatori Parade ponosa non stop pričaju kako je ona važna za evropske integracije, kako je to dokaz da je Srbija demokratska država, kako će Beograd pokazati duh metropole i da će doživeti turistički bum, kako bi se ti državni funkcioneri, koji su od reda podržali gej paradu, odlepili iz svoje fotelje i prošetali ulicama Beograda. Paradu već prate svi mogući epiteti osim gej. To je državna parada, policijska, evropska... što je propust samih organizatora koji o gej pravima uopšte ne govore. Ali, nisu oni tema ovog teksta, već oni koji će biti preko puta, s one strane kordona.

Pre neki dan oglasilo se Ministarstvo zdravlja sa saopštenjem u kome tvrdi da homoseksualnost NIJE bolest. Možete misliti. Da situacija bude još gora, to potvrdi i Lekarska komora Srbije. Možda je to za vas dobra vest, ali za mene nije! Da li vi znate koliko je meni život bio lakši dok sam bio bolestan? Da li znate? Ustajali su mi u autobusu, sa sve rečima: „Evo sedite, vi ste bolesni". Čak su mi starije gospođe i trudnice ustajale. Puštali me preko reda, imao sam posebno parking mesto, nisam morao da idem u vojsku i uživao sam u invalidskoj penziji. A sad? Toga više nema. Prošao sam gore nego Eva Ras. Sad ću morati i ja da idem na Farmu ili još gore, da tražim posao. Sve su mi to ovi zločinci iz Ministarstva zdravlja natovarili. Ali nisu samo oni krivi. Ne. Krivi su i ovi fucking aktivisti. Morali su da čačkaju mečku. Neće da budu bolesni. Pa evo vam ga sad!

Gost autor: Srđan Lukić

U četvrtak 16. septembra  pred Višim sudom u Beogradu održano je prvo ročište u procesu rehabilitacije četničkog generala Draže Mihailovića. Podnosioci zahteva su u obrazloženju istakli da je general bio unapred osuđen i da je suđenje bilo samo forma, da Draža nije imao kontakt sa svojim advokatom pre suđenja, da nije imao uvid u spise i da je suđenje bilo održano samo u jednom stepenu, bez prava osuđenog na žalbu i zbog toga traže da se presuda poništi.