Svi se dobro sećate, jer vas na to stalno podsećam, da sam prošle godine pio kafu sa predsednikom. To mi čak piše i na vizit karti: Predrag Azdejković - prošle godine pio kafu sa predsednikom. Lepo smo se slikali, rukovali, pričali, obećao je da će me posle toga zvati i ništa. Tako vam je to, svi su muškarci isti, bili oni zemljoradnici, radnici, ministri ili predsednici. Zato se nadam da će sa mojom novom drugaricom situacija biti drugačija.

Juče, na Međunarodni dan borbe protiv homofobije, delegacija LGBT aktivista, nakon što se družila sa naj-homofobom Draganom Đilasom, svratila je na kafu do Narodne skupštine. Ja sam za tu svečanu priliku spržio nekoliko kreditnih kartica i pazario crvene pantalone, kako bih se uskladio sa stranačkim bojama moje drugarice Slavke. Sastanak je ugovorio moj stari drug i prijatelj koga veoma cenim i poštujem, Boris Milićević, koji je kako ste sigurno čuli nedavno postao član Glavnog odbora SPS-a.

Naći partnera ili partnerku za seks je ponekad veoma komplikovana, teška, opasna, katkad i nemoguća misija. U taj proces treba uložiti puno energije, truda, vremena, istraživanja, ubeđivanja i na kraju se može desiti da cela akcija rezultira fijaskom i monologom: „Dragi, svakome se to može desiti". Ali, zamislite da vam, nakon što ste prevalili čitav taj put udvaranja i spremni ste da konzumirate njegove plodove, život počnu da vam zagorčavaju zakoni, koji kao i vaše komšije vole da zabadaju nos u vaš krevet i da kontrolišu ono što vi u njemu radite. Pojedini od tih zakona, koji su na snazi u nekim zemljama su apsolutno apsurdni i njih je prikupio američki pisac Robert Pelton u svojoj knjizi „Glupi seks zakoni koje niste ni znali da kršite".

Za mnoge muškarce proces muvanja je apsolutni pakao, jer moraju da se predstave u najboljem svetlu, da budu zabavni, šarmantni, zanimljivi, najbolji na svetu, sve kako bi stigli do cilja, odnosno seksa. Naravno u tom procesu muvanja ceni se originalnost te neki muškarci u Americi vole da koriste laso kako bi ulovili izabranicu svog srca. Ali, ako bi to učini u državi Džordžija u gradu Hogansvilu postojala bi opasnost da odgovaraju pred zakonom, jer je to izričito zabranjeno.

Piše: Boban Stojanović  

NAJAVA:
Dame i gospodo, ladies and gentlmen, damen und herren, dobrodošli u Cirkus Tolerancija!
Samo danas povodom Dana tolerancije, za Vas, odabranu elitu i etički superiornu publiku iz vrha vlasti, ministarstava raznih, međunarodnih humanitarnih organizacija, nevladinih organizacija, nastupaju Vaši omiljeni štićenici: Romi, osobe sa hendikepom, najrazličitiji primerci miroljubivih nacionalnih manjina, pripadnici malih verskih zajednica svima nama tako dragih i još mnogo drugih egzotičnih vrsta.
Pa, neka predstava počne!

Srpski glumac Boris Tadić, poznat po svojoj ulozi Neverovatnog Hulka, primio je danas u Bohumu, u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, Štajger - nagradu za poštenje, otvorenost, ljudskost i toleranciju.

Ta nagrada se dodeljuje ličnostima iz Nemačke i inostranstva koje svojim radom iskazuju upravo navedene osobine, koje dosledno i potešno idu svojim putime, koje angažuju i daju sve od sebe.

Pored Tadića, nagradu će primiti još neke ličnosti iz sveta šou biznisa kao što su američki pozorišni reditelj Bob Vilson, nemački glumac Armin Miler-Štal, bitanski glumac Kristofer Li, kao i supruga predsednika Nemačke Eva Luize Keler i jordanska princeza Haja.

Trenutno u bioskopima širom Srbije možete pogledati najnoviji film Borisa Tadića:

NEVEROVATNI HULK - POČETAK
Žanr: akcija, naučna fantastika
Premisa: Stvorili smo čudovište
Glavne uloge: Boris Tadić, Vuk Jeremić, Srđan Šaper, Nebojša Krstić
Scenario: Predrag M. Azdejković
Režija: Ed Wood

Na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata Grad Beograd i ove godine je skoro trećinu novca dodelio Studiju B i firmama povezanim sa njim - Brender d.o.o. i Irik d.o.o. Ove firme dobile su 23 miliona dinara od ukupno 73,9 miliona koliko je opredeljeno za sve medijske projekte. Od Grada Beograda višemilionske iznose su dobili i novine Alo, Informer, Srpski telegraf, zatim Udruženje rok muzičara i muzička kompanija Sky comm group i dve firme (Zofin i Folim) registrovane pošto je konkurs raspisan.

Novinska agencija Beta, dnevni listovi Blic i Danas samo su neki od medija koji novac na ovom konkursu nisu dobili. Sredstava takođe nije bilo ni za jedini projekat koji je konkurisao sa ciljem istraživanja korupcije u gradskoj upravi, projekat Pištaljke.

Projekat kojem je dodeljeno najviše novca - 6,9 miliona dinara - je „Beogradski rokenrol" s kojim je konkurisalo Udruženje rok muzičara koje se bavi organizovanjem koncerata i muzičkih festivala. Predsednik ovog udruženja je Predrag Cvetković, bivši bubnjar u bendu Slađane Milošević. U obrazloženju odluke o dodeli sredstava navodi se da je ova muzička organizacija novac dobila jer „inovativnosti u projektu prati ostvarivanje cilja projekta koji je dobro razrađen i usklađen sa budžetom projekta". Na sajtu udruženja navodi se da se udrženje nalazi na adresi Mutapova 12, a na toj adresi je noćni klub Udruženja rok muzičara.

Od kada su nam ukinuli vize ja sam vam deco gori od Jasmine Tešanović. Ma kakvi, gori sam vam od Isidore Bjelice. Za dva meseca obišao sam pola sveta, a kao što Isidora zapoveda, iz svake zemlje treba, ako ne celu knjigu, onda makar neki blog napisati.

Početkom juna našao sam se u divnom španskom gradu Toledu koji je nekada bio glavni grad Španskog carstva i gde koegzistira hrišćanska, jevrejska i mavarska kultura. Stari centar grada koji krasi velika katedrala iz 13. veka i zamak Alcázar de Toledo savršen je za šetnju, ali postoji velika opasnost da se u tom lavirintu starih zgrada izgubite. E to se baš meni desilo.

Jedno veče šetao sam sa mojom drugaricom Evom iz Slovenije uskim uličicama Toleda i uživao u divnim i pomalo kič prizorima. Šetali smo se uskim ulicama i bili okruženi zidovima kuća koji jedni na druge liče i posle nekoliko skretanja nismo znali gde smo. Pokušavali smo da izađemo iz tog lavirinta, ali što smo više pokušavali to smo sve više gubili orijentaciju. U filmovima u ovakvim trenucima pogase se ulična svetla, zagrmi iz vedra neba i iskoči neki manijak koji pobije zalutale ovčice. Kod nas se slično desilo, pogasila su se ulična svetla, zagrmilo je iz vedra neba i ja sam skočio Evi u naručje i počeo da vrištim. Ona je pokušavala da me smiri a ja sam urlikao:

- Por favor, señor. No me ubiti. Yo virgen i mlad.

Piše: Boban Stojanović  

Kažite mi da nije stvar u veličini?

Kažite mi da nije stvar u napaljenosti?

Kažite mi da nije stvar u testosteronu?

Duboko verujem da u nasilju koje se rasplamsava oko nezavisnosti Kosova ima nečeg duboko erotskog.

Ne verujem da će bilo koji protest pomoći onima koji su napaljeni na srBstvo da vrate famoznih 15% teritorije, ali verujem da će im pomoći u pražnjenju nagomilanog testosterona, koji je, oh, kako to uvredljivo (za testosteron), zvuči – odgovoran za ono što trese Srbiju već nekoliko dana.

Dakle, Kosovo je izgubljeno ali možda nam sledi - seksualna revolucija!

Ako je pravde i Boga, biće je!

Nakon svetskih bestselera „Palma i Betoven", „Palma u ZOO vrtu" i „Palma u parku" autora Predraga M. Azdejkovića, u naše knjižare stiže četvrti nastavak ovog serijala „Baci Palmu iz aviona".

Nakon što je Palma u prvom delu prizvala duh Betovena i zajedno s njim svirala na humanitarnom koncertu za palme žrtve bespravne seče šuma, u drugom žirafu spasila od nehumanih uslova u beogradskom ZOO vrtu i s njom se u trećem ljubila u parku, Palma u četvrtom putuje avionom na odmor.

Posle tri meseca veze, Palma je uhvatila žirafu kako je vara sa nosorogom i sva skrhana je odlučila da ode na odmor, daleko, daleko, daleko.

Sve su žirafe svinje, - besnela je Palma dok se na brzinu pakovala.

Nije obraćala pažnju šta ubacuje u kofer, samo je želela da se što pre spakuje i pobegne. Žirafa je u tome nije sprečavala, čak nije ni obraćala pažnju na nju, već se i dalje ljubila sa nosorogom.

Palma je istrčala na ulicu, sva zadihana i u suzama. Od nervoze počelo je lišće da joj otpada i da joj se suše urme. Jedva je zaustavila taksi, da se odveze do aerodroma.

Bilo je to jedno toplo julsko leto. Predsednik je položio zakletvu i preuzeo dužnost vođe nacije. Sedeo u svojoj kožnoj fotelji na Andrićevom vencu i čitao novi broj Praktične žene na koji je bio pretplaćen. Najnovija brokoli dijeta mu je zapala za oko.

- Malo sam se ugojio, mogao bih da je probam, - reče predsednik, koji je bio veoma lepa, ali i veoma zao čovek, koji nije mogao da podnese da je neko lepši i zgodniji od njega.

- Ma kakvi ugojili, Vi ste najzgodniji predsednik na svetu, - reklo je čarobno ogledalo sa masivnim zlatnim ramom, koje je dobio na poklon od roditelja za osamnaesti rođendan.

Predsednik je ustao iz fotelje i prišao čarobnom ogledalu.

- Pa hajde to da proverimo. Ogledalce, ogledalce moje, kaži mi na svetu najlepši ko je?

- Vi ste najlepši predsedniče!

Predsednik je znao da ogledalo govori istinu i bio je zadovoljan. Međutim, vreme je prolazilo, krize su dolazile, muke i problemi na poslu ostavili su traga na predsednikovom licu i telu. Jednog hladnog oktobarskog jutra, posle pet godina predsedničkog rada, stao je pred ogledalo i zapitao:

- Ogledalce, ogledalce moje, kaži mi na svetu najlepši ko je?

- Vi ste lepi predsedniče, ali Julija Timošenko je ipak lepša!

Pored logorske vatre na Ravnoj gori sedeli su Čeda Jovanović, Vuk Drašković i Žarko Korać, kao i svako veče i pričali prazne priče, kao i svako veče.

- Vuče, a kako da i ja imam bradu kao ti - upita ga Čeda.

Vuk ni usta otvorio nije, a Žarko sav besan skoči na noge lagane i poče da brunda:

- Što si njega pitao? I ja imam bradu. Vidi... pipni...

- Neću da te pipam. Pitao sam ga jer je Vuk poznat po toj bradi. Nemoj Žarko odmah da se ljutiš.

- Kako da se ne ljutim, prijatelji smo godinama, a nikada me nisi pitao za savet kada je brada u pitanju. Jel to zato što ljudi pričaju da sam peder? Jel zato?

- Nije Žarko, šta ti je?!

- Hiljadu puta sam vam rekao da nisam peder. To nikakve veze nema s mnom!!! Podmetnuli su mi zločinci!!!

- Naravno da jesu, Žarko, reče Vuk. E šta su sve meni podmetali, a ti si čovek u godinama, nije tebi više do toga.

- Šta bre lupaš ti. Kome bre nije do toga!? Po ceo dan mislim samo o tome.

- Pa onda smo stvar rešili. Nema potrebe da se nerviraš, mi prihvatamo sve te vaše različitosti.

- Kakve bre sad različitosti?! Šta Čedo, ovaj lupa!!! Opet se napio...

- Nemoj tako Žare. Smiri se. Hajde da ogovaramo Tadića, znam da to najviše voliš... A, si video kako se glupo juče obukao, uopšte nije složio boje, pokušavao je Čeda da smiri situaciju.