Nakon golišavih fotografija iz Južne Amerike, Čedomir Jovanović je dobio ponudu od Vivid Entertainmenta da glumi u porno filmu za 10 miliona dolara.

Zgodnom opozicionaru ponuđena je pozamašna suma da se skroz skine pred kamerama, navodi sajt TMZ koji je imao uvid u pismo Stiva Hirša, čelnika Vivid Entertainmenta.

U pismu Hirš razrađuje ideju o filmu „On the top with Cheda" koji opisuje kao „seksi visokobudžetni film za odrasle za primesama politike" koji bi Čedomira učinio „najšmekerskijim opozicionarem svih vremena".

Srećne novogodišnje i božićne praznike želi vam Vlada Republike Srbije.

Juče sam objavio tvit „Nije politički korektno reći, sama si ga birala" i kako vidim bocnuo sam mnogo ljudi u živac... u čemu posebno uživam. Graktalo se, graktalo, vređalo se, vređalo, rekli su mi da sam mizogin, šovinista i fašista. Jeste, sve ste u pravu, a sada kada ste smirili živce, da ozbiljno porazgovaramo.

Živimo u Srbiji, gde sistem ne funkcioniše, onaj sistem koji treba da štiti žrtve. Imamo zakone kojima je zabranjena diskriminacija, nasilje, porodično nasilje, seksualno nasilje i uznemiravanje... sve imamo, ali to izgleda ničemu ne služi. Imamo policiju, socijalne ustanove, ženske organizacije, sigurne kuće... Sve imamo, u teoriji, ali nam praksa kaže nešto sasvim drugo.

Skroz je politički nekorektno reći „sama si ga birala" i to ne znači da nećemo da pomognemo žrtvi, niti je krivimo... Pa vidite valjda da imamo sve moguće zakone, propise, strategije i institucije kako bi je štitili. Jeste da ne funkcionišu, ali imamo.

Mi smo zaglavljeni između teorije i prakse. Teorije da mi imamo sve na papiru i prakse da to ništa ne funkcioniše. I onda krenemo da grakćemo sa teorijske pozicije, a ja vam lepo kažem „sama si ga birala" kao upozorenje, naročito mladim devojkama da otvaraju četvoro očiju s kim se upuštaju u vezu.
I da funkcionišu sve institucije, a u Srbiji ne funkcionišu, dogodilo se ubistvo, dogodilo se nasilje, dogodilo se silovanje... trauma ostaje! Cilj mora da nam bude prevencija nasilja u sistemu koji ne funkcioniše. To nikako ne znači da ne treba da zahtevamo da policija radi svoj posao, tužilaštvo, sudstvo, centri za socijalni rad... ali šta ćemo u međuperiodu dok to sve ne profunkcioniše?

Da se kojim slučajem Dragan Đilas potrudio da napiše pismo na francuskom, sve bi bilo drugačije!

Povodom naslovne lažne porno naslovne strane Informera (pleonazam zar ne) oglasila se poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, koja je saopštila da je zaprepašćena, nedopustivim i neprimerenim tekstovima i televizijskim prilozima u kojima se pojedine domaće i strane političarke vređaju i omalovažavaju. Ona tvrdi da se pojedinim tekstovima "afirmiše stav da političarke uvek mogu da budu svedene na erotiku i to na način na koji nikada nisu prikazani muškarci na funkcijama". U toj rečeni leži povod za ovaj blog, jer to jednostavno nije istina.

Iako još uvek postoji velika razlika, i muškarci se seksualizuju i svode na seksualni objekat, naravno u manjoj meri nego žene, ali vremenom će se to izjednačiti. U tome ne vidim problem, jer me pojedini muškarci samo zanimaju na tom nivou, kakvo telo imaju i koliku alatku kriju u gaćama, pa bio on sportista, pevač ili političar. Naravno, možete me optužiti da sam seksista, a ja ću ponosno reći da jesam.

Na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata Grad Beograd i ove godine je skoro trećinu novca dodelio Studiju B i firmama povezanim sa njim - Brender d.o.o. i Irik d.o.o. Ove firme dobile su 23 miliona dinara od ukupno 73,9 miliona koliko je opredeljeno za sve medijske projekte. Od Grada Beograda višemilionske iznose su dobili i novine Alo, Informer, Srpski telegraf, zatim Udruženje rok muzičara i muzička kompanija Sky comm group i dve firme (Zofin i Folim) registrovane pošto je konkurs raspisan.

Novinska agencija Beta, dnevni listovi Blic i Danas samo su neki od medija koji novac na ovom konkursu nisu dobili. Sredstava takođe nije bilo ni za jedini projekat koji je konkurisao sa ciljem istraživanja korupcije u gradskoj upravi, projekat Pištaljke.

Projekat kojem je dodeljeno najviše novca - 6,9 miliona dinara - je „Beogradski rokenrol" s kojim je konkurisalo Udruženje rok muzičara koje se bavi organizovanjem koncerata i muzičkih festivala. Predsednik ovog udruženja je Predrag Cvetković, bivši bubnjar u bendu Slađane Milošević. U obrazloženju odluke o dodeli sredstava navodi se da je ova muzička organizacija novac dobila jer „inovativnosti u projektu prati ostvarivanje cilja projekta koji je dobro razrađen i usklađen sa budžetom projekta". Na sajtu udruženja navodi se da se udrženje nalazi na adresi Mutapova 12, a na toj adresi je noćni klub Udruženja rok muzičara.

Piše: Boban Stojanović

Znači...no comment!

Ono malo civilnog društva u Srbiji koja se uporno suprotstavlja civilizaciji, pokušava da izgradi neki novi, vrli svet, za koji se pitam – kome?

Sve se ustežemo da ne budemo nasilni, agresivni, da na drugačiji način komuniciramo sa ostalim svetom, sa napaćenim i izmanipulisanim narodom, a onda ti taj narod pljesne takav šamar da tri dana nema oporavka.

Popovi idu i pokrštavaju sve nekršteno: čvarke, piksle, zidove, printere, majice, silikonske sise, pa i Internet stranice.

Zaustavimo Crkveno nasilje dok još možemo!!!

Pojedini gej aktivisti vole mnogo da kukaju. Takve ih je bog stvorio. Kukaju, leleču i nariču. Istina da situacija nije ni malo ružičasta, ali lično nisam u fazonu da postanem narikača i otimam 'leb od usta Ženama u crnom. Još davno sam odlučio da želim da imam drugačiji, optimističniji stav i da tražim pozitivne i lepe stvari koje se dešavaju oko nas i da ih slavim i osnažujem.

Tako je nastala i ideja za Optimist zidni kalendar za 2013. godinu koji nosi naslov Budućnost:

„Sve je crno oko mene" je stav prosečne LGBT osobe u Srbiji i taj stav je uzrokovan homofobijom u društvu, čestim govorom mržnje u medijima i na internetu, zabranama Parade ponosa, nasiljem nad LGBT osobama, diskriminacijom, ponižavanjem, vređanjem, omalovažavanjem, nereagovanjem i ne uzimanjem u zaštitu... i razumljivo je da je takav stav prisutan, ali praktično gledano da li je to produktivno? Da li to uljuljkivanje u ulogu žrtve, melanholiju i depresiju pomaže da se problem reši ili ga samo još više produbljuje. Šta god da kažemo negativno o odnosu Srbije prema LGBT pitanju u određenom procentu bićemo u pravu, ali bez obzira na sve to, u Srbiji se dešavaju jako pozitivne i lepe stvari, a koje su vezane za LGBT egzistenciju i zajednicu. Ovaj kalendar ima za cilj da vas upozna ili podseti na važne događaje koji su doprineli toleranciji, osnaživanju i većoj vidljivosti LGBT populacije, i da s njima na umu krenemo u optimističnu budućnost i još bolju 2013. godinu.

Mjuzikl "Mamma mia!" premijerno je prikazan krajem marta u Pozorištu na Terazijama i o tome je Optimist opširno pisao u prošlom broju. Interesantna činjenica vezana za srpsku verziju mjuzikla je da lik Harija, kojeg glumi Dragan Vujić Vujke, nekim neverovatnim čudom ili možda elektrošokovima postaje heteroseksualac. Hari, jedan od trojice s kojima je glavni lik Dona kao mlada imala ljubavnu aferu i dobila ćerku Sofi, pred sam kraj originalnog scenarija saopštava da mu je Dona bila prva i poslednja žena s kojom je bio: "Dona, ti si bila prva devojka koju sam voleo. Ali, bila si i poslednja devojka. Vidiš, postoje razne porodice. Tvoja je ti i Sofi. Moja je ja i... Lorens!" Tu scenu u srpskoj verziji nećete videti, jer je reditelj Jug Radivojević odlučio da Hari bude heteroseksualac i završi sa Doninom prijateljicom Tanjom, koju glumi Dušica Novaković.