Piše: Boban Stojanović  

(NAPOMENA: Tekst sadrži scene sado-mazo seksa sa Koštunicom. Nije za mlađe od 14 meseci)

Znate šta, baš sam nešto....onako.

Ljut nisam, besan nisam, hm...pre bih rekao sa sam sasvim cool...

Sve ova mržnja koja dolazi sa svih strana: od skupštinskih govornica, preko tabloida pa do najbliže familije, razvija u meni neke nove odbrambene sisteme...

Počeo sam da se branim sexom!

Kako?

Kliknite na dalje pa ćete videti!

Srećne novogodišnje i božićne praznike želi vam Vlada Republike Srbije.

- Šta to radite navijači?

- Pa vežbamo pedere, probamo za paradu, i ti ćeš to radiš samo (malo) sutra!

Foto-blog - I pederi bi sine (isto ovako, samo što bi mi skandirali Madonni, Cyndi Lauper, Kylie Minogue i Jeleni Karleši i pevali neke druge pesme):

Izvor: Gejta

Sinod Srpske pravoslavne crkve zamolio je uprave Partizana i Crvene zvezde da odlože utakmicu zakazanu za 23. april jer tada je verski praznik - Velika subota.

SPC, kako se navodi u dopisu upućenom klubovima, traži odlaganje meča "s obzirom na to da u taj dan ove godine pada Velika subota, kada se vrši spomen na pogreb i silazak u Ad Gospoda i Boga našega Isusa Hrista, a Pravoslavna crkva sa svojom vernom decom provodi molitveno i u miru".

Crkva je zatražila da se utakmica između Partizana i Crvene zvezde odloži "do posle proslave" Uskrsa.

Sinoć je u Kulturnom centru „Grad" u Beogradu dodeljeno Priznanje za najinovativniji pristup za promociju prava diskriminisanih grupa u Srbiji predsedniku Gej lezbejskog info centra, Predragu Azdejkoviću.

Za najinovativniji pristup u 2012/2013. godini za promociju prava diskriminisanih grupa proglašen je pristup Predraga Azdejkovića, prema ocenama komisije koju su činili Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva omladine i sporta, Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Stanislava Vidović, viša projektna menadžerka GIZ SoSYEP projekta i Ljiljana Lončar, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Mrzim zimu. Mrzim leto. Ja bih nešto između, niti mnogo vruće, niti mnogo hladno. Ako može za poneti. Sneg i hladnoća me nimalo nisu obradovali, ali na svu sreću nije potrajalo. Zato sam iskoristio ovaj polu topli period da malo prošetam. Volim da prošetam Tašmajdanskim parkom i da uživam u zelenilu. Šetao sam se polako, nogu pre nogu i uživao u svakom koraku. Kad u jednom trenutku iz žbuna iskoči razbojnik.

- Iju, silovanje, ciknuh glasno.

- Nije bre silovanje, reče razbojnik.

- Što? Šta mi fali? Šta ti hoćeš da kažeš?!, rekoh uvređeno.

- Ćut bre, derpe. Ovo je pljačka. Daj tu Louis Vuittone tašnu.

- Šta si rek'o? Louis Vuittone?

Te reči su u meni izazvale neverovatan bes. Toliki bes da sam razbojniku raspalio takvu šamarčinu, da nije znao šta ga je snašlo.

- Louis Vuittone!!! Stoko jedna neobrazovana. Ovo je Gucci tašna. Kakav si ti to razbojnik kad ne znaš da razlikuješ tašne. Ti si sramota za svoju profesiju. Hajde sad marš odavde da te moje oči više ne vide i da se vratiš tek kada naučiš šta je Gucci, a šta je Vuittone. Marš.

Razbojnik se pribrao od šamarčine i počeo da beži držeći se za obraz.

- I sledeći put kad te uhvatim da kradeš tašne, da si naučio da ih razlikuješ. Jel jasno?! - dovikivao sam za njim i pretio kažiprstom.

Upropastio mi je šetnju. U kakvoj mi to državi živimo kad ni razbojnici ne umeju da razlikuju Gucci od Vuittona. Strašno, apsolutno smo propali kao društvo. I mi hoćemo u EU?!

Na 54. Sajmu knjiga u Beogradu predstavio sam svoju novu knjigu „Moja tetka Coco Chanel". Moram priznati da me je Isidora Bjelica izuzetno iznervirala svojom knjigom „Moj deda Luj Viton". Ta žena je uvek jedan korak ispred mene, ali neće ni ona dugo! Pred vama je odlomak iz moje knjige i kao što ćete primetiti hiljadu puta je bolja neko Isidorina. Uživajte.

Odlomak:

Moje traume iz detinjstva počele su onog trenutka kada sam od oca saznao da mi je Gabrielle Chanel tetka i da je nikada neću upoznati, jer je umrla sedam godina pre mog rođenja. Najviše me je zabolelo to što moj otac i teta Coco nisu bili u najboljim odnosima tako da ni od nasledstva nije bilo ništa. Jedino što mi je ostalo od tete Coco jeste istančani ukus za modu i umetnost, ali na moju veliku žalost taj talenat niko nije umeo da prepozna.

Kada sam ušao u pubertet i kao svaki normalni tinejdžer igrao se maminim cipelama, haljinama i šminkom, u potkrovlju naše kuće našao sam veliku kutiju sa natpisom Chanel skrivenu u starom drvenom ormanu. Otvorio sam je i u njoj je bila mala crna haljina. Suze su mi navrle na oči i glasno sam rekao „Hvala teta Coco što si postojala". Odmah sam skinuo maminu haljinu u kojoj sam se igrao, izvadio malu crnu haljinu iz kutije i obukao je. Kao da je bila pravljena za mene. Samo su mi još falile odgovarajuće crne cipelice, eventualno damske rukavice i šešir. U nadi da ću ih naći počeo sam da preturam po starom ormanu i potkrovlju. Nisam ni bio svestan koliku sam buku pravio niti da se moj otac popeo da vidi ko je pravi. Kada sam ga primetio ukočio sam se od straha, dok me je on gledao i plakao.

Napomena: Na samom početku želeo bih da naglasim da ovaj blog nije plaćen od strane distributerske kuće Tuck, niti od strane Katoličke crkve i ovi evrići što vire iz mog džepa su se tu našli sasvim slučajno (prenosio sam neke gajbice preko vikenda).

Bliži se beogradska premijera petog dela sage o Hari Poteru, a ja sam tužan jer ću tada biti na Exitu. Da mi je neko ponudio da biram između nastupa ruralnog - igram preperevku umesto da sečem uši kao što doliguje - Van Gogha i premijere Harry Pottera sa sve crvenim tepihom – ne moram ni da vam kažem šta bih odabrao. Ali pošto mi to niko nije ponudio, već su me potplatili gomilom karti za Exit samo da se kao velika blogerska zvezda pojavim i uveličam spektakl, ja ću novog Harija gledati sa zakašnjenjem. Onog ko je zakazao premijeru Harija za prvi dan Exita treba kazniti pretvaranjem u žabu na neodređeno vreme ili onog ko je smislio da Exit počinje kada je premijera Harija. Ne zanima me, dogovorite se ko je kriv, i neka taj bude kažnjen.

Poštovane kolege i koleginice iz nevladine organizacije SNP Naši,

Ovu poruku vam pišem jer sam bio iznenađen i uvređen što se nisam našao na listi 30 izdajnika i srbomrzaca, što samo dokazuje vašu homofobiju.

Zbog toga zahtevam da ako budete proširivali spisak obavezno ubacite i moje ime, jer će mi biti čast da se nađem na spisku sa Mirjanom Karanović, Jelenom Karleušom, Petrom Lukovićem, Teofilom Pančićem... pa čak i Biljanom Srbljanović.