Šala u četiri čina
Branislav Nušić
Režija: Predrag M. Azdejković
Likovi: Boris, Paki, Lepa, Boban, Adam, Draganica, Adorjan, Peđica, Pahomije, Dušan, Ćirilov.
Premijera zakazana za 9. mart 2011.

Odlomak iz predstave.

Boris je sedeo u novom Hugo Boss odelu u dnevnoj sobi, pušio u zatvorenom prostoru i učio kako se igra bridž. Ali nije mogao da se skoncentriše na učenje jer su mu se po glavi non-stop motali mladi zgodni socijalistički omladinci i brinuo je kako će, takav kakav je, da nađe ljubavnika. Kao što je svima poznato nema dobrog člana Glavnog odbora ako ne puši, ne igra bridž i nema ljubavnika. U tom trenutku u sobu je ušetao njegov bivši kolega Lazar Pavlović, poznatiji kao Paki.

...onda bar pročitajte tekst koji sledi....

Piše: Boban Stojanović  

Ja samo molim Boga, da mi tekst koji sledi ne prouzrokuje lanac neugodnih posledica, poput jubilarnog stotog skidanja Queeria bloga sa naslovne strane, gomile pisama roditeljskih odbora ili neke verske organizacije.

Zato, odmah da vam skrenem pažnju: sadržaj ovog bloga je ekspilicitan ali pametan! Posvećen je sadržaju muških kupaćih gaćica i kao takav, ipak može da bude koristan na +35 stepeni. Ako ga zabranite svojoj deci, vi da obavezno pročitajte.

Drugi međunarodni Festival queer filma Merlinka počinje u nedelju, 6. februara u Domu omladine Beograda. Festival će otvoriti maraton kratkih filmova, dnevna cena karte za taj dan je 200 dinara i mogu se kupiti na Blagajni DOB-a. U okviru festivala biće premijerno prikazano ukupno 47 kratkih, dugometražnih i dokumentarnih filmova koji su prošli zvaničnu selekciju. Cena karte za ostale projekcije je 100 dinara po terminu i kupuju se na dan projekcije.

Internacionalni festival queer filma "Merlinka" po prvi put organizovan je u decembru 2009. godine u Domu omladine sa idejom da promoviše filmske naslove koji se bave gej, lezbijskom i transseksualnom tematikom, a koji retko kad dođu do domaće filmske publike.

Festival je dobio ime po ubijenoj trans personi Vjeranu Miladinoviću Merlinki, koja je glumila u ostvarenju Želimira Žilnika "Marble Ass", koji je i otvorio prvi festival.

Festival ima za cilj da kroz filmsku umetnost promoviše gej-lezbijska prava i utiče na smanjenje homofobije u srpskom društvu.

Festival organizuju Gej lezbejski info centar GLIC i Dom omladine Beograd.

Jutros sam se vratio iz Londona gde sam bio gost na kraljevskom venčanju, koji mnogi lažno nazivaju svadbom veka. Prvo da objasnim kako sam se ja uopšte našao tamo. Elem, mladina majka, zla tašta, Carole Elizabeth Middleton, devojačko Goldsmith je moja tetka po ocu, koja mene prosto obožava. Ali pošto su se moja mama i tetka Carole posvađale 2003. godine na prvomajskom uranku oko toga koja pravi bolje pihtije, i od tada ne razgovaraju već se samo naokolo ogovaraju, na svadbu sam pozvan samo ja. Moja mama se jako naljutila na mene i zapretila da će me se odreći preko novina ako odem, ali sorry mama, ja bih te prodao i za mnogo manje nego što je kraljevsko venčanje.

Kao što znate glavna fora na venčanju su bili šeširi. Proveo sam skoro dva meseca u traženja šešira za tu priliku i jedva sam se odlučio. Želeo sam da pokažem svoj nacionalni ponos i my heritage, zato sam se odlučio za oblačiće, kao simbola neba i nebeskog naroda i duge kao simbola pederluka. Mnogi britanski i svetski tabloidi proglasili su moj šešir za najbolji na čitavom venčanju, iako je konkurencija bila velika. Elton je bio toliko ljubomoran na moj šešir da je u više navrata pokušavao da ga izbuši.

Desničari često kažu da ih narod podržava, da ih većina Srbije podržava u njihovim idejama... i onda naprave najveću glupost, jer su alavi na političku i svaku drugu moć, pa izađu na izbore. Izbori su pokazali da ih narod ne podržava, da većina Srbije ne podržava njihove ideje, da im je toliko mali da čak ne mogu da se približe cenzusu sa nekoliko koalicionih partnera! Što bi rekli ljudi, slepci.

SNP „Naši" su poslednjih nekoliko nedelja bili aktuelni jer su pisali spiskove srpskih izdajnika. Moraju nekako svojim finansijerima da dokažu da imaju makar neku svrhu. To im naravno nije bilo dovoljno, te su se dosetili da bi bilo odlično da i druga strana izađe s nekim spiskom, koji bi njih svrstao među velike igrače! Ko bolje nego LGBT aktivisti, oni su ionako omraženi.

Zvrn, zvrn (za one koji ne znaju ovo je onomatopeja zvonjave telefona)

- Da

- Liljo, ti si?

- Ja sam, ko je to?

- Nada ovde.

- O Nado, nisam ti prepoznala glas, nešto si promukla. Odavno se nismo čule. Otkud ti?

- Nemoj ti meni o Nado!!! Znaš.

- Što si tako besna?! Jel PMS? Hehehehe (za one koji ne znaju ovo je onomatopeja smeha), ti to nemaš. Tebe je odavno pregazio klimaks.

- Slušaj me ti kučko jedna. Da si mi ostavila Slavka na miru.

- Ti ćeš da mi kažeš.

- Slušaj me dobro, ako ga ne ostaviš ima oči da ti iskopam.

- Ti si bre ljubomorna što sam se ja prva setila da mu damo ulicu.

- Ima kosu da ti počupam, a te šiške ima da ti odsečem tupim makazama.

- Nemaš ti hrabrosti za to, osim ako nisi popila nešto, pijanduro matora.

- Ratna huškašice, kad te sretnem ima ti da dobiješ ulicu.

Seo je na hoklicu pored stočića na kome je bio telefon i upaljena sveća. Ona je bila jedini izvor svetlosti u sobi. Struju su mu isključili pre neki dan, a ni grejanje nije imao. Sedeo u jakni u polumračnoj sobi sa spuštenim roletnama iz koje je izvadio mali tefter i stavio pored telefona. U njemu su bili upisani brojevi telefona prijatelja, rodbine i poznanika, od kojih su neki bili prežvrljani. Od kad se ono desilo mnogi su mu okrenuli leđa i nisu više želeli da čuju za njega. Skrhan i tužan sedeo je i skupljao hrabrost da podigne slušalicu. Tefter je držao otvoren na slovu s. Ruka mu je krenula ka slušalici, ali je zgrabio sveću i otišao u mračnu kuhinju. Preturao je dok nije našao flašu rakije. Natočio je jednu čašicu i popio je na eks. Vratio se do telefona, seo na hoklicu i sada ohrabren i zagrejan rakijom podigao slušalicu. Pogledao je broj u tefteru i polako okretao brojeve na brojčaniku. Kako je okretao brojeve trema je bila sve veća. U glavi je smišljao šta će da kaže. Okrenuo je poslednji broj. Dobio je vezu i čuo da zvoni.

Baja Mala Mindža

Čij’ su to, čij’ su to ludi ideali,

Plači zemljo voljena, plakaćemo svi

Oj Kosovo, oj Lazare, šta dočeka ti.

By Ljute Grmečlije

Ovaj blog posvećujem svim srpskim krajišnicima u egzilu, koje je RTS dočekao pre skoro 11 godina s pitanjem kojim dobrom domaćine, koji su sa sobom doneli svoju kulturu i običaje, i koje tolerantna Vojvodina koristi kao izgovor za sve svoje radikalske nevolje. I dok se neki spremaju za Exit, drugi za Guču, a treći i za jedno i drugo, ja se spremam za još jedno Dugino poselo.

U nedelju ujutru, Miša se probudio posle ludo provedene momačke večeri sa striptizetama i drugarima. Jedva da je spavao nekoliko sati što se videlo na njegovom licu. Bilo mu je muka, kao i svakom mladoženji koji se venčava po prvi put. Jedva je ustao i uputio se pod hladan tuš, kako bi se vratio u normalu, jer je danas najvažniji dan njegovog života.

Danas Srbijo, ti ponosna budi
nek ti srce ispuni milina
Danas Srbijo, ženiš svoje sinove

Srbija za svoje sinove živi
u životu jednu želju ima
Da dočeka, da oženi sinove

Danas Srbijo, ti si puna sreće
digni čašu i nazdravi svima
Danas Srbijo, ženiš svoje sinove

Javna kuća „Riming" iz oblasti pružanja seksualnih usluga, erotskih masaža, eskorta i ispunjavanja najperverznih želja, raspisuje oglas za:

VOLONTERA U JAVNOJ KUĆI

Od kandidata se očekuje da zadovolje sledeće uslove:

- poželjno iskustvo na sličnim poslovima
- spremnost za grupni rad, odgovornost
- sposobnost za rad pod pritiskom
- velika otpornost na bol
- rad u tri smene
- spremnost na prekovremeni rad ukoliko posao to zahteva
- starost do 35 godina
- atraktivan izgled, redovan posetilac teretane
- obdarenost