Agresija se naziva građanskim ratom, a genocid se zove masovnim zločinom. Država Srbija je, kao i veliki deo građanstva, poricala da je naša zemlja uopšte bila u ratu , zatim su rekli - da, Srbija je bila u ratu, ali su svi činili zločine. Republika Srbija čini sve što je u njenoj moći, potpomognuta od strane institucija poput Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpske pravoslavne crkve, da se rat zaboravi da se zaborave zločini koje je organizovala država i da se krene u ono što zovu "putem evropskih integracija", kažu u organizaciji "Žene u crnom"

Četrdesetpetominutnim stajanjem u tišini na beogradskom Trgu Republike mirovna organizacija "Žene u crnom" obeležila je u petak, 6. aprila, dve decenije od početka srpske opsade Sarajeva i agresije države Srbije na Bosnu i Hercegovinu. Aktivistkinje i aktivisti su transparentima na kojima su ispisani toponimi zločina tokom rata u BiH još jednom istakli da žrtve ratova vođenih devedesetih godina prošlog stoleća ne smeju biti zaboravljene.

Miloš Urošević iz "Žena u crnom" kaže da je danas, 20 godina od početka opsade Sarajeva, u srbijanskim društvu na snazi "relativizacija agresije na BiH" i dodaje da je relativizacija "nastupila nakon poricanja".

Od majskog broja YellowCaba možete uživati u novoj rubrici nazvanoj „RainbowCab“, koja će informisati o gej-lezbejskim filmovima, serijama, knjigama, izložbama, festivalima, tribinama, istoriji, žurkama i aktivizmu, i koja će se truditi da čitaocima približi gej-lezbejsku subkulturu.

U majskom broju možete čitati vesti iz aktivizma, o lezbejskoj seriji „The L-word“, knjizi „Bogovi sporta“, gej himnama, queer događajima u Beogradu i queer intervju sa Lenom Bogdanović. Rainbow rubrika je stalna rubrika YellowCaba i trenutno jedini prostor u srpskim medijima (štampanim i elektronskim) koji je posvećen gej-lezbejskim temama.

U periodu od 2002. do 2004. godine na srpskim kioscima bilo je moguće naći gej magazin „Dečko“ koji je nažalost prestao sa izlaženjem i ostavio Srbiju u gej-lezbejskom medijskom mraku. I posle četiri godine Srbija i dalje nema nijedan gej magazin.

Dobro veče dragi blogeri i blogerke,

Dok je trajao predizborni miting Vlade Divca ispred Skupštine, ja sam se spremao za početak nove sezone Velikog brata. Specijalno sam išao kod frizerke, kupio novu garderobicu, okupao se, čak i zube oprao. Zauzeo sam savršeno mesto ispred televizora i čekao početak događaja sezone.

Ako niste znali Queeria blog je otkupio neeksluzivno pravo da komentariše početak nove sezone Velikog brata. Ali dok nije počeo Veliki Srbin bavio sam se Velikim Hrvatom i samo se nadam da će ovaj naš biti zanimljiviji – što će biti izuzetno teško, jer Hrvati imaju Velikog toplog brata. Mislim imali smo ga i mi, ali je ovaj hrvatski veliki topli brat to javno saopštio.

Dobili smo novu redizajniranu kuću, koja je, moram priznati, baš lepo sređena. Mnogo bolje nego što je to bio slučaj sa vip Velikom kućom.

Izgleda da je Veliki brat potrošio sav novac na opremanje Velike kuće, pa je morao da skreše budžet za Velike ukućane – tako da ih ove godine ima samo devet komada. Takođe izgleda da je Veliki brat postao član narodnjačke koalicije, jer ove godine nema učesnika iz Crne Gore. Ako bolje zavirite u nacionalne identitete ukućana, sve sami naši i naše.

Danas su me obavestili da se organizuje proslava (bip!)-te obljetnice mature. Užas za svakog ko s trećinom razreda ne razgovara, drugoj trećini se ne javlja na ulici kada ih sretne, a s trećom je radio hopa cupa pa je bolje da se s njima ne sretne u istoj prostoriji u isto vreme, a oni retki s kojima je u dobrim odnosima ili su pobegli u inostranstvo, ili su u zatvoru, ili umrli.

Umesto da idem po kući i vrištim kako nemam šta da obučem i kako ću morati da uđem u nedozvoljeni minus kako bih se opremio za tu svečanost, ja provodim već sate smišljajući izgovor kako da se na istoj ne pojavim.

Postbriselski komitološki osvrt na budućnost i njenu prošlost

Gost bloga: Nenad Vukosavljević, mirovni aktivista (Centar za nenasilnu akciju - Beograd) 

Oglasi (pristigli na adresu Centra za nenasilnu akciju):
masterclass eu communication only 1800 €

Training programme of the European Training Institute
• Brussels in a day, 6 September, eur500 -> eur 400 sa popustom
• New Post Lisbon Comitology, 8 September, eur 350 -> eur 280 sa popustom
• Master Class EU Lobbying, 9-10 September, eur 1750 -> eur 1460 sa popustom
• EU funding at your Fingertips, 13-14 September, eur 950 -> eur 760 sa popustom
• Upgrading NGO lobbying skills, 15 September, eur 295 ->eur 240 sa popustom
• Masterclass Communication, 27 September, eur 950 -> eur 760 sa popustom
• The 7 habits for Managers, 12 October, eur 950 -> eur 760 sa popustom

EU Funding Arena - ‘How EU programs work' lecture
Working Snack - Analysis, diagnostics and refining (14-15h)
Activity Based Costing

Ovog leta Beograd je ugostio mnoge poznate face, od trash zvezdica „Eurosonga“, preko Stinga spremnog za penziju, do mega frajera Lennya Kravitza. Ali, nijedno od tih gostovanja me nije obradovalo koliko gostovanje jednog, meni dragog gospodina, koji krajem svake sezone posećuje naš grad - SALE. On je velika zvezda. Ludim za njim, kao i mnogi drugi, i u njegovom prisustvu gubim kontrolu, vrištim i bacam grudnjak na scenu. Svuda je oko mene. Na svakom ćošku prepada me kao manijak, visi u svakom izlogu i mami da iz dubine novčanika izvučem karticu, koja konstantno boluje od opekotina prvog stepena, da je koristim sve do njene smrti. I umrla je u najgorim mukama, u cvetu mladosti. A zašto?! Zbog krpica.

Pošto sam iz dozvoljenog ušao u nedozvoljeni minus, iz koga sam se brzo prebacio u onaj minus kada vam na vrata pošalju batinaše da naplate dugovanja, morao sam pod hitno da se bacim na traženje second joba. Bolje mi je bilo da sam kupovao u second handu shopu.

Piše: Boban Stojanović  

Nedavni boravak u božanstvenoj Španiji, po hiljaditi put mi je dokazao da nema boljeg provoda od druženja hetero cica i gay muškaraca.

Moj deško i ja provodili samo dane sa gomilom strejt žena među kojima je široj blog javnosti poznata Jasmina Tešanović.

U nastavku sledi uputstvo kako održati (zabavnu ali često napornu), friendly vezu sa najboljim gay drugom...

Elem, pre tačke 1 sledeće obrazloženje...

Gost bloga: Vlada T.

Posle nekoliko godina falširanih lutanja, silikonskih otmica i estrade koja je postala više gej nego sama hipotetička gej scena, konačno se vraćamo u staru, dobru normalnost - pevačice koje su postale aktivistkinje moraće da se vrate plejbekovanju (a nikada ga ni ostavile nisu), a ozbiljan politički aktivizam bi valjda trebalo da se vrati onima kojima i pripada - plaćenim aktivistima i profesionalnim en-dži-oistima.

Postoje pošasti koje naprasno dođu, pomute redovan poredak stvari, poseju bolest, uništenje i tugu. Uzaludno je udariti na njih, a samo uz jetku nemoć i očaj posmatramo kako naš svet postaje neprijateljsko, neshvatljivo i nemoguće mesto za život. Melodrama gej egzistencije u Srbiji prethodnih decenija videla je više nego dovoljno takvih kovitlaca i mračnih vrtloga, da se činilo da je sam život pre turoban nego ružičast, da svakodnevnica ne nudi ništa više osim ćutanja, neizrečene sramote i rizične osude koja će u svom ekstremu preći u fizičko nasilje i egzistencijalni strah.

Bliži se legalizacija istopolnih vanbračnih zajednica, što moje srce večite udavače puni srećom i zadovoljstvo. To znači da moj dragi više ne može da vrda kako nije dozvoljeno, već će morati da stane s mnom da ludi kamen i da od mene učini poštenog pedera!

Kao što dobro znate ja sam veliki tradicionalista i volim sve srpske svadbarske običaje. Zato planiram da se udam u beloj venčanici (Vera Wang, naravno), jer sam se svih ovih godina čuvao za prvu bračnu noć i ko kaže drugačije će se naći na sudu zbog klevete i uvrede.

Moj čovek će morati da puca u najsitniju jabuku, kao onomad Arkan kada je dolazio po Cecu. I naravno da će morati da je pogodi iz prve, inače nema venčanja!

Pre neki dan Telegraf.rs se bavio najvećim problemom Srbije, zašto neki Srbi ne vole Noleta. Tekst su krenuli pitanjem da li je moguće da neko ne voli Novaka Đokovića, vrhunskog sportistu, humanitarca, rodoljuba, momka koji nas je toliko zadužio, koji nam je toliko radosti doneo. I naravno, ja tu odmah dignem dva prsta, ne toliko što ne volim Noleta, već što ne volim kako naše društvo reaguje na njega, što se kroz njegov uspeh reflektuje sav naš neuspeh, zato što ga sagledavamo kao pilulu sreće u nesreći kojoj živimo i umesto da rešavamo tu nesreću mi biramo lakši put i uživamo u Đoković bajci. Kao što smo devedesetih imali turbo folk, danas imamo Noleta. Da li je to smišljen projekat ili ne, možemo da diskutujemo.

Vrhunac je svakako svadba veka. Uopšte neću da ulazim što Nole ne plaća porez u Srbiji, što se ženi u vreme posta, što svadbu ne pravi u Srbiji, što je psa nazvao Tesla, što mu srpska majka ne peva na svadbi... Mediji su nas danima bombardovali svim tačnim i netačnim detaljima o svadbi veka, što može da bude posebno iritantno. I onda se desila jedna fotomontaža sa naslovom "Ovde će Nole sutra da sere!" i slikom zlatne WC šolje. Iako je naglašeno da je u pitanju fotomontaža, duboko sarkastična i cinična, veliki broj korisnika Facebook mreže je pomislilo da je ona stvarna, što je posebno iznerviralo kolege iz lista ALO. (Ovom prilikom im se izvinjavam, jer mi to nije bila namera).