Kao što dobro znate, put do muškog ku***, mislim srca, vodi preko stomaka. Zato ja jadan po ceo dan gledam one emisije o kuvanju, čitam samo kuvare, smaram Jelicu Greganović da razmenjujemo recepte, ali sve je to džabe kada sam totalni antitalenat za kuvanje. A znate šta narod kaže, kome se u rukama testo ne diže, njemu neće ni...

Jedno veče seo ja tako da se malo odmorim. Pustim televiziju, a ono emisija o kuvanju. Na prvi pogled izgleda jednostavno, mogao bih i ja to da napravim. Počeo da tražim po sobi neko blokče da zapišem recept, ali kao za inat nijedno ne mogu da nađem. I šta Srbin radi kad mu nešto u kući fali? Tako je, ide u komšiluk da uzajmi i nikad ne vrati. Padne tako meni na pamet, komšinica Nataša Kandić sigurno ima neko blokče na zajam.

Danas je na Atosu prikazan novi Pravoslavomobil 1.389 S3 Ortodoxia, koji je napravljen uz blagoslov mitropolita crnogorsko-primorskog, mjestobljustitelja trona patrijarha srpskih, Amfilohija Radovića. Naša ekipa je bila tamo i evo prvih utisaka.

Ovaj automobil je odgovor na potrebu vernika da svojim automobilima udahnu duh pravoslavlja. Umesto da sami ukrašavaju svoje automobile badnjacima, ikonama, freskama, brojanicama, mehaničari sa Atosa su došli na ideju naprave automobil koji bi odgovorio na sve ove potrebe pravoslavnih vernika.

Trošiti reči na opisivanje ove limuzine je uzaludan posao. Sama pojava govori za sebe. Pravoslavomobil 1.389 S3 Ortodoxia izgleda moćno i dinamično, čak i kad stoji. Međutim, pravi je greh da ovakav automobil stoji. Njegovo prirodno okruženje je put, otvoren put, gde nema ograničenja brzine.

„Kada nas pogledate, a ne stavite u prvi plan našu seksualnu orijentaciju, mi smo jedna obična srpska porodica, sa istim problemima kao i svi ostali. Jurimo da zaradimo dovoljno para, radimo od jutra do sutra, plaćamo troškove, struju, nerviramo se oko vesti, razmišljamo gde ćemo na letovanje, idemo na slave, družimo se. Dete raste, odlično je u školi, ima drugare, igra igrice, surfuje na internetu, dakle, nemamo ništa specifično, pa da kažete: Aaa, eto vidite šta rade deci!"

Beograđanka Anđela je lezbejka. Ima 40 godina, diplomirana je umetnica i živi u srećnoj vezi sa svojom partnerkom poslednjih devet godina. Imaju sina koji pohađa četvrti razred osnovne škole. Dete je iz prethodnog partnerkinog braka. Obe su zaposlene u velikim kompanijama.

Anđela je sa koleginicom Sonjom (35), biseksualkom, osnovala krajem decembra prvi srpski sajt posvećen „LGBT roditeljstvu'', tačnije istopolnim partnerima koji imaju ili žele da imaju decu.

Prijateljstvo u doba recesije::::Friendship in the Age of Recession

Na Queeria kalendaru za 2010. godinu pojavljuje se sedam predivnih poznatih žena i jedan prezgodni muškarac koji u narednoj godini objavljuju rat homofobiji i recesiji: One visokim potpeticama, a On svojim seksi crnim gaćicama.

Fotografi: Srđan Kalinić & Biljana Gaurina

Podrška: Civil Rigths Defenders & Kvinna Till Kvinna
&: Tashen, O.U.R bar, Identity, knjižara Akademija, Srdjan Kalinic Studio

Dobro se sećam kampanje „Jul je cool" i reklamnog spota „Levo, lepše" u kome, kad se skrene desno divljaju četnici koji pale, ruše i siluju, a levo je sve fino, krasno i slasno. Ta kampanja zastrašivanja nije bila posebno uspešna, ali je zastrašivanje često korišćeno u predizbornim kampanjama. Na predsedničkim izborima kada su se za „presto" nadmetali Boris Tadić i Tomislav Nikolić zastrašivanje su koristile „demokratske" snage. Predstavljano je da će, ako Nikolić pobedi na izborima, Srbiju potresti zemljotresi, uragani i ostale prirodne i neprirodne nepogode - nešto slično što sada možemo da vidimo u filmu „2012". Nikad nisam dobro reagovao na zastrašivanja, a tada su mi bila posebno degutantna, tako da sam izašao na glasanje, na listiću dopisao „3. Jelena Karleuša" i glasao za nju. Nakon fijaska na izborima na Voždovcu primećuje se panika kod gubitnika koji su započeli postizbornu kampanju zastrašivanja i traženja krivaca za neuspeh. Naravno, kako nalaže srpski običaj, krivci se nikada ne traže u sopstvenim redovima.

Seo je na hoklicu pored stočića na kome je bio telefon i upaljena sveća. Ona je bila jedini izvor svetlosti u sobi. Struju su mu isključili pre neki dan, a ni grejanje nije imao. Sedeo u jakni u polumračnoj sobi sa spuštenim roletnama iz koje je izvadio mali tefter i stavio pored telefona. U njemu su bili upisani brojevi telefona prijatelja, rodbine i poznanika, od kojih su neki bili prežvrljani. Od kad se ono desilo mnogi su mu okrenuli leđa i nisu više želeli da čuju za njega. Skrhan i tužan sedeo je i skupljao hrabrost da podigne slušalicu. Tefter je držao otvoren na slovu s. Ruka mu je krenula ka slušalici, ali je zgrabio sveću i otišao u mračnu kuhinju. Preturao je dok nije našao flašu rakije. Natočio je jednu čašicu i popio je na eks. Vratio se do telefona, seo na hoklicu i sada ohrabren i zagrejan rakijom podigao slušalicu. Pogledao je broj u tefteru i polako okretao brojeve na brojčaniku. Kako je okretao brojeve trema je bila sve veća. U glavi je smišljao šta će da kaže. Okrenuo je poslednji broj. Dobio je vezu i čuo da zvoni.

Bila jednom jedna mala slatka bucmasta devojčica. Svi koji bi je upoznali odmah bi je zavoleli. Dobro, ne baš svi, to se samo tako kaže. Nije se znalo ko je devojčicu više voleo, njen prvi komšija i brat od tetke Boki ili njena baka Plavka. Njen brat od tetke Boki voleo je da odvaja od usta svojih bližnjih i da joj daje razne poklone. Isto tako joj je i baka Plavka, dok je još bila na privremenom radu u Švedskoj, često slala poklone. Jednom joj je poslala divnu malu ručno štrikanu plavu kapicu, kako je ne bi zaboravila. Pošto joj je ta kapica tako lepo stojala i po ceo dan je nosila, postala je poznata kao mala Plavenkapa.

Mala Plavenkapa i njena majka živele su u jednom nestabilnoj i oronuloj kući koju su delile s još nekim ljudima, s kojima nisu bile u dobrim odnosima. Jednog dana reče joj majka, „Dođi mala Plavenkapo. Tvoja baka Plavka je najzad uspela da izradi sebi invalidsku deviznu penziju i da se vrati svojoj kući. Evo ti ovaj kolač i flaša vina. Odnesi to baki. Ona je dugo i naporno radila u tuđini i tamo se razbolela i veoma je slaba, tako da će joj prijati da te vidi i da pojede parče kolača i popije čašu vina. Budi fina i kulturna i nemoj da skrećeš s puta jer bi mogla da padneš i razbiješ flašu, pa će baka, kao i svaki alkos, biti tužna". Mala Plavenkapa obeća majci da će biti dobra.

Baka Plavka je živela u šumi, pola sata hodanja od njihove kuće. Mala Plavenkapa je hodala stazom i pevušila:

Dobro veče, bakice, poslala me mama,
Da te pitam kako si, da ne budeš sama.
Da te pitam kako si, šta ti srce dira,
Došla sam ti sada ja s muzikom što svira.
Kako ti je reuma, boli li te sada?
Ja ću da je oteram da mi budeš mlada.

U jednom trenutku iz žbunja iskoči neka žena u crnom. Mala i naivna Plavenkapa nije znala kakvo je zlo ta žena u crnom i nije bila uplašena od nje.

Svi koji čitaju moje tekstove dobro znaju da sam jedno fino, kulturno, povučeno i stidljivo stvorenje koje u životu nije izgovorilo neku ružnu reč, ne daj bože psovku. Stvorenje blage naravi koje se nikada ni s kim nije posvađalo niti potuklo. Živim skromno, povučeno i odričem se svih blagodeti zemaljskog života. Toliko sam skroman da sam sebi šijem garderobu i pravim cipele. Jedno vreme sam nosio ženske cipele koje sam našao u kontejneru i prepravio, ali su me ismejavali i pokazivali prstom na mene, pa sam ih bacio.

Da sam jedno divno stvorenje stvarno više nema sumnje i kao takav, kad sam čuo da su nam ukinuli vize, prvo sam pomislio da tu sreću treba podeliti s drugima. A kad si srećan i kad želiš s drugim delit' sreću tu, sedneš u kola i odeš do Zvornika. Naravno ne prelaziš stranu već s ove naše strane Drine, izvadiš novi biometrijski pasoš i zapevaš: „Nja, nja, nja, nja, nja, ukinuli su nam vize, nja, nja, nja, nja, nja." Ali, na moje veliko zaprepašćenje, ovi preko puta su izvadili iste takve pasoše (koje su sigurno nabavili na crnom tržištu) i pridružili mi se u veselju.

Nakon izbora za NajFrajera 2009. godine, na kom je pobedio državni sekretar za ljudska prava Marko Karadžić, GayEcho Web Portal organizuje izbor za NajCicu.

Na našoj listi našlo se deset cica iz Srbije koje su bile aktuelne u 2009. godine, a koje se svojim angažmanom podržale gej-lezbejsku populaciju. Ovu titulu su do sada ponele Indira Radić za 2008. godinu i Biljana Srbljanović za 2007. godinu.

Hit ovogodišnjeg izbora koje će trajati do 6. decembra je pesma Idola „Gdje si sad cica maco". Uz stihove „Gdje si sad cica maco, možda si negdje u mraku u nekakvom budžaku, možda te netko pipa, možda te netko štipa" izabraćemo NajCicu 2009. godine, a među nominovanim su:

11. novembar 2009. | 11:55 | Izvor: Gejta

Beograd - Gej aktivista Predrag M. Azdejković proglasio je danas epidemiju pederitisa na teritoriji Srbije.

Azdejković je, na konferenciji za novinare u parku kod autobuske stanice, rekao da naredba za proglašavanje epidemije pederitisa podrazumeva obaveznu vakcinaciju svih muškaraca koji žive na teritoriji Republike Srbije (sa ili bez Kosova nije navedeno).

Azdejković je dodao da su zgodni muškarci od 18 do 35 godina posebno rizična grupa i oni će imati prednost u vakcinaciji. Prvo zgodni frajeri i sportisti. On je dodao da su dovoljne količine vakcine protiv pederitisa obezbeđene, ali se mogu nabaviti samo kod njega. Ako se na tržištu pojave neke druge vakcine, to treba odmah prijavite tržišnoj inspekciji, jer su u pitanju falsifikati. Jedine prave i medicinski testirane vakcine se mogu nabaviti SAMO kod njega. Vakcina košta 1000 dinara i vakcinacija se plaća u kešu na licu mesta. Posle mesec dana potrebno je primiti još jednu, koja košta 1000 dinara i posle godinu dana još jednu, koja takođe košta 1000 dinara. Revakcinacija je obavezna, jer u suprotnom sebe izlažete povećanom riziku od pederitisa.