Dok u Srbiji traje katastrofa, desničari i ultranacionalisti skupljaju političke poene. Videli od vlasti, pa i oni digli nogu. Kao što to obično biva, najbolje je naći izdajnike i na njih skrenuti gnev naroda, koji i te kako postoji ovih dana. Pored Končite Vurst, gej parade, na tapet je došla i Nataša Kandić. Ovih dana se masovno šeruje satirična vest iz 2013. godine u kojoj Nataša Kandić i Fond za humanitarno pravo osuđuju humanitarnu akciju Novaka Đokovića. Zli um je uspeo da iskopa taj tekst i ponovo ga objavi, ali kao svežu i istinitu vest. Naravno, predrasude o Nataši Kandić doprinele su da svi vest shvate kao istinitu i da poveruju u rečenice kao što su:

" ...kaže se da je ovaj svetski poznati teniser zloupotrebio svoj položaj da pred celim svetom obrne ulogu dželata i žrtve i prikaže decu Srbije kao ugroženu, dok albanska deca na Kosovu zbog višedecenijske torture srpskih vlasti i dalje tavore u siromaštvu i bedi..."

Politička borba nikada ne prestaje, ali zabrinjava činjenica da nečiji mozak u ovom trenutku ode u smeru kako napakostiti Nataši Kandić... E to je pokvarenost i zloba! Apelujem na medije, ako se ne kosi s njihovom uređivačkom politikom, da ukažu na ovu masovnu manipulaciju koja se širi Facebookom.

Već mesecima se spominju neki stranački botovi i internet timovi stranaka, pre svega SNS i niko ne krije da oni zaista postoje. Istraživanje Radija 021 je pokazalo da političke stranke u Srbiji koriste softver za menjanje i umnožavanje IP adresa, čime zatrpavaju informativne portale komentarima i obesmišljavaju diskusiju na njima. 

Ali, sve ima svoje granice, jer kada u nečemu preterate ono postaje vidljivo, ogoljeno i providno. Tako je i sa botovima i došlo se do tog nivoa da kada vidimo odnos plusića i minusića u komentarima koji je protivan zdravom razumu, prvo što uradimo pomislimo "Evo opet botovi manipulišu"... Na temama kao što su lažni doktorati i Zakon o radu to je bilo tako providno. Botovi su ušli u javni diskurs, znamo za njihovo postojanje i sada, svaki put kada vidimo odnos plus/minus koji nam je sumnjim, pomislićemo na botove, pa makar oni nemali udela u tome.

Ono što hoću da kažem jeste da su stranački botovi postali kontraproduktivni i napravili su više štete no koristi strankama za koje rade, jer mi građani smo možda sisali vesla, ali toliko baš i nismo! 

Svi se dobro sećate, jer vas na to stalno podsećam, da sam prošle godine pio kafu sa predsednikom. To mi čak piše i na vizit karti: Predrag Azdejković - prošle godine pio kafu sa predsednikom. Lepo smo se slikali, rukovali, pričali, obećao je da će me posle toga zvati i ništa. Tako vam je to, svi su muškarci isti, bili oni zemljoradnici, radnici, ministri ili predsednici. Zato se nadam da će sa mojom novom drugaricom situacija biti drugačija.

Juče, na Međunarodni dan borbe protiv homofobije, delegacija LGBT aktivista, nakon što se družila sa naj-homofobom Draganom Đilasom, svratila je na kafu do Narodne skupštine. Ja sam za tu svečanu priliku spržio nekoliko kreditnih kartica i pazario crvene pantalone, kako bih se uskladio sa stranačkim bojama moje drugarice Slavke. Sastanak je ugovorio moj stari drug i prijatelj koga veoma cenim i poštujem, Boris Milićević, koji je kako ste sigurno čuli nedavno postao član Glavnog odbora SPS-a.

Iz godine u godinu kao nacija sve smo gojazniji! Svaki treći stanovnik Srbije ima problem sa težinom i tako sledimo trend koji od pre 20 godina postoji u Americi...

Od ukupnog broja „preteških" čak 20 odsto su ekstremno gojazni, a posebno zabrinjava podatak da čak 13 odsto predškolaca ima višak kilograma.

Zvanična statistika pokazuje da u Srbiji ima svega 39 odsto normalno uhranjenih, a najviše gojaznih je u Vojvodini. Bilo je potrebno dosta vremena da se i u našim krugovima usvoji stav da je gojaznost bolest.

Zbog toga Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju za smanjenje gojaznosti, po kojoj svaki građanin Srbije u proseku treba da oslabi 15kg u naredna tri meseca.

Mizoginija je mržnja i omalovažavanje žena na nivou predrasuda. U ovom slučaju imamo omalovažavanje žena, jer biti žena je manje vredno nego biti muškarac. Reklama šalje poruku budi muško, nemoj biti žensko!

Predamnom je težak zadatak da najavim ovaj intervju. Jelenu Karleušu ili volite, ili mrzite, ali nikako niste ravnodušni, jer biti ravnodušan je prosto nemoguće. Često me pitaju zašto se mi gejevi toliko palimo na Karleušu, zašto smo je proglasili za ikonu... i onda kreće opravdavanje kako se ne pale svi gejevi, kako nas Jelena već godinama podržava... Sada smatram da je to bila greška i apsolutno je nepotrebno davati bilo kakva opravdanja. Stvar je jednostavna, ložimo se i tačka.

Predrag M. Azdejković: Sad je zvanično ono što smo odavno znali, proglašena si za gej ikonu 2010. godine. Pa, da li ćeš se boriti za mir u svetu?

Jelena Karleuša: Nisam baš toliko lepa! Hahaha! Da sam izabrana za MISS, svesrdno bih se zalagala za mir u svetu. Ovako, ostaje mi da se borim protiv predrasuda na Balkanu. Biti gej ikona je privilegija. Ljudi kod nas, mahom ne razumeju šta znači nositi takvu titulu.

PA: Tvoji kritičari često kažu da podržavaš gej populaciju jer ti donosi publicitet i imaš korist od toga, a ne zato što si iskrena u toj podršci. Kako to komentarišeš?

Drugi međunarodni Festival queer filma Merlinka počinje u nedelju, 6. februara u Domu omladine Beograda. Festival će otvoriti maraton kratkih filmova, dnevna cena karte za taj dan je 200 dinara i mogu se kupiti na Blagajni DOB-a. U okviru festivala biće premijerno prikazano ukupno 47 kratkih, dugometražnih i dokumentarnih filmova koji su prošli zvaničnu selekciju. Cena karte za ostale projekcije je 100 dinara po terminu i kupuju se na dan projekcije.

Internacionalni festival queer filma "Merlinka" po prvi put organizovan je u decembru 2009. godine u Domu omladine sa idejom da promoviše filmske naslove koji se bave gej, lezbijskom i transseksualnom tematikom, a koji retko kad dođu do domaće filmske publike.

Festival je dobio ime po ubijenoj trans personi Vjeranu Miladinoviću Merlinki, koja je glumila u ostvarenju Želimira Žilnika "Marble Ass", koji je i otvorio prvi festival.

Festival ima za cilj da kroz filmsku umetnost promoviše gej-lezbijska prava i utiče na smanjenje homofobije u srpskom društvu.

Festival organizuju Gej lezbejski info centar GLIC i Dom omladine Beograd.

Piše: Boban Stojanović  

(Autor teksta je bivši aktivista grupe Queeria, Zvonko Bogdan, koji je iz borda organizacija istupio nakon što je estradni lobby unutar pomenute NVO objavio intervju sa Jelenom Karleušom. Njegovo pismo prenosimo u celosti.)

Stvarno, ovo što se desilo na poslednjem Queeria blogu je nedopustivo.

Nekoliko dana čitam komentare i ne mogu da verujem.

Pa zar je iko mogao da pomisli da se ja, iz Queerie, javljam nekome ko ima samo srednju školu?

Komšijama sa višom školom ponekad, onako kroz zube, procedim: Dobar dan!

JA SAM URBAN.

I nisam seljak.

I da, slušam samo klasiku. Ništa Jeca, ništa Mina, ništa Seka, ništa Sneki...a, jok ja!

Isključivo klasika.

I to Dragana del Monako.

Pa makar padala pijana po sceni „Sava centra“.

Samo nek’je klasika.

Ruke mi se umorile od kuckanja i piskaranja u prazno i zato će ovaj blog imati više slika nego reči.

Ovaj blog se ne preporučuje mlađima od 18 godina.

Ostavite svaku nadu, vi koji ulazite u Queeria galeriju.

1. Moleban za Kviriju