Juče je Queeria bila u zvaničnoj poseti našoj dragoj koleginici blogerki i drugarici Biljani Cincarević. Pošto smo Boban i ja ceo dan u kancelariji ispijali kafe, kod naše drage domaćice smo popili nekoliko viskija. Kao što je već poznato, alkohol pomaže da se razveže jezik. Tako smo od nje saznali ko finansira predizbornu kampanju LDP-a, s kim se švaleriše Čeda Jovanović, o finansijskim malverzacijama Bebe Popovića, kojim spletkama se Biljana Srbljanović sve služila da bi postala kandidatkinja za gradonačelnicu, o heroinskoj zavisnosti Pere Lukovića…

Biljana Cincarević, koja je i sama na listi LDP, nam je ovo sve ispričala u poverenju, ali mi kao dugogodišnji aktivisti civilnog društva ne možemo da dozvolimo da ove informacije ne procure u javnost. Takođe, kao osobe koje su do sada podržavale LDP moramo da istaknemo da smo veoma razočarani i skandalizovani.

Molimo vas požurite sa čitanjem, dok ovaj tekst ne izbrišu sa bloga b92.

Istina o LDP, širi dalje!

 

Jeste li čuli djeco, vjerujte bez šale otvara se škola za pedere male.

Još od malih nogu maštao sam da se ovekovečim. Prvo sam razmišljao da napišem knjigu, ali kad sam video ko sve u zemlji Srbiji piše knjige, shvatio sam da to nije dovoljno. Privlačila me je i filmska umetnost, ali su me Severina i Suzana Mančić pretekle, a ja patim da budem originalan. Pozirao sam raznim umetnicima, ali mi to nije bilo dovoljno. Razmišljao sam kako bi bilo fino da neki besni srbski patriota izvrši atentat na mene, pa da dobijem neku ulicu ili park i tako odem u istoriju. Nažalost, još sam mlad i lep da bih završio six feet under, tako da mi se ta ideja nije dopala.

I onda mi je u pomoć došao Boris Tadić, uspostavljajući novi princip da ko god da lovu za školu, ona po njemu dobije ime.

Koja je razlika između fudbalske utakmice i gej parade?

Nema je.

I na fudbalskoj utakmici i na gej paradi ima navijača, a ima i pedera. Na oba događaja ima zastava, urlanja, pevanja, vikanja, tuča, polugolih muškaraca, našminkanih lica…

I ono što je najvažnije i jedni i drugi se lože na mišićave i zgodne muškarce i njihove podvige.

Pa zašto onda tolika netrpeljivost kada imamo toliko toga zajedničkog?

Dok pokušavate da nađete odgovor na to teško pitanje možete da igrate jednu veoma zabavnu igricu: Pronađite razliku

Da li možete da nađete razliku između slike A i slike B?

 

Jednom davno u jednoj dalekoj zemlji u jednom malom gradu živela su tri Romčeta. Pošto su već dovoljno porasli, a još uvek su živeli sa svojim roditeljima, odlučili su da se osamostale. Jednog dana obavestili su svoje roditelje da odlaze u beli svet, odnosno u beli grad. Roditelji su plakali i pokušavali da ih od toga odvrate. Plašili su pričama da u gradu belom ima mesta samo za bele ljude, o zlim ljudima koji u njemu žive, o Velikom Gramzivom Mišku i njegovom drugu Velikom Zlom Đilasu. Na njihovu žalost te priče nisu uspele da uplaše tri Romčeta, te su oni spakovali svoje stvari i krenuli ka gradu belom. Pratili su danima put od bele cigle i stigli do grada bele boje gde du odlučili da se nastane. Belograđani su ih gledali popreko, jer nisu bili beli, ali to Romčiće nije mnogo brinulo.

Našli su jako lep plac i odlučili da tu naprave kućice za sebe. Pošto su želeli da se osamostale, odlučili su svako napravi kućicu za sebe.

Na nedavno završenom Merlinka festivalu prikazan je španski kratki film „Oni govore" koji obrađuje temu nasilja u školi. Školski drugovi i drugarice maltretiraju, ponižavaju i ismejavaju dečka koji je sitan, mršav i ima samo jednu drugaricu, koja ga napušta jer i nju počinju da ismejavaju jer se druži s njim. Nakon fizičkog nasilja on nestaje. Niko ne zna šta mu se tačno desilo. Neki su čuli da se sa roditeljima preselio u drugi grad, a neki da se ubio. Nasilnici su nastavili svoj život i školovanje kao da se ništa nije dogodilo. Niko nije kažnjen, niko nije osećao grižu savest.

Slično se desilo i u Nišu, kada se učenik Aleksa Janković ubio nakon višemesečne torture, psihičkog i fizičkog maltretiranja. Njega su maltretirali školski drugovi uz blagoslov njihovih roditelja, nastavnika i direktorke škole. Nasilnici su nastavili svoj život i školovanje kao da se ništa nije dogodilo, jer imaju manje od 14 godina. Ali kako obično biva, nasilnicima je u opisu posla da nastave da budu nasilni, pa bili oni i maloletni, tako da su počeli da prete porodici Janković. Pretili su sestri preminulog učenika da će joj „silovati majku" i „iseći glavu". Direktorka škole je posle nekoliko meseci medijskog pritiska podnela ostavku, ali osim toga, povodom ovog slučaja, ništa se još nije desilo.

Piše: Boban Stojanović  

Ovih dana u novinama čitao o čudu – pojavi lika Bogorodice ili Svete Petke na nekom drvetu u selu Rudovcima. Kažu, pila devojka kafu sa drugaricama (alkohol isključen), kad ne lezi vraže, uočila da se je na korenu drveta gleda Majka Božija lično i personalno. I tako je krenula priča, od 4.avgusta do danas na hiljade vernika dolazi u selo Rudovce da vidi tu mutaciju na kori drveta.

E, zašto to mene zanima?

Zato što i ja nešto znam!

Nešto pre pojave u čuda u Rudovcima, oko godinu dana,  u selu Mudište kod Velikog Donjeg Krivog, seocetu u zapadnoj Srbiji u koje redovno odlazim na odmor, pojavilo se na drvetu čudo – intimni deo Sv.Đorđa, odmah  u narodu prozvan Veliki Đoka, onako iz milošte.

Veliki Đoka se pojavio ničim izazvan, nakon jedne olujne noći.

Po ovom kišnom i sivom jesenjem danu, koji je savršeno opravdanje da padnete u depresiju, ja sam razmišljao o nitkovima, zločincima, huljama, nitkovima, nevaljalcima i zlobnicima. Ne znam tačno zašto mi je takva tema uopšte pala na pamet?! Možda zbog gledanja prenosa skupštinskog zasedanja, ili možda zbog snimka Đelića na biciklu, ili je samo u pitanju onaj dan u mesecu kada sam posebno nervozan i mrzovoljan.

Kako god, danas su mi se kroz glavu prolazili Darth Vader, Riddler, Hannibal Lector, Sauron, Cruella de Vil, Desanka Maksimović, Lord Voldemort, Doktor Oktopus, Magneto, Joker, Freddy Krueger, Poison Ivy i ostali zli likovi. Sve su to neki zli stranci, pa sam se zapitao koji bi bili naši, srpski zlikovci. Valjda i mi čudovišta, monstrume i zlikovce za trku imamo?!

Jednom je moj bivši, dok smo gledali vesti rekao nešto jako pametno, tad i nikad više: „Zašto kod nas nema ljubavnih afera i seks skandala među političarima? Na sledećim izborima glasam za onog koji bude švaler“. I eno ga još uvek politički apstinira. Ako zanemarimo aferu general Vuk Obradović pokušao da siluje Ljiljanu Nestorović, cepao joj čarape i bluzu, mi skoro i da nismo imali političke seks afere (general oslobođen optužbe). Takođe zanemarujem što nas političari svakodnevno jebuckaju u zdrav mozak, neki nežnije, neki grublje, zavisi ko kako voli, jer se ni to ne može smatrati političkom seks aferom. Ne mogu a da se ne zapitam, pa jesu li naši političari tako nesposobni (kada pogledam premijera rekao bih da jesu), ili su toliko bogougodni pa to ne čine (kada pogledam Velju Ilića rekao bih da jesu), ili se samo dobro kriju (kada pogledam ostale, nešto mi je tu sumnjivo).

Setimo se samo divnih dana dok su nam padale NATO bombe, a mi smo se sprdali na račun Klintona i njegove Monike (Monika stisni zube; Klintone, ti si naša Monika; Monika, pa ti mu isisa mozak; Ako NATO hoće silu, Monika će popušiti Bilu; Smrt Klintonu, Monika narodu; Klintone, Srbija nije Monika da padne na kolena pred tobom). Princ Čarls je imao aferu sa njegovom dragom Kamilom, Kenedi je imao aferu sa Merlinkom, Miteran je imao ljubavnu aferu, Sarkozi takođe… A ovi naši?! SRAMOTA. Došlo je vreme da i mi imamo „Aferu na Andrićevom vencu“. Mi to zaslužujemo. Dobro, ne mora da bude gej afera, može i ova vaša obična, samo nek je bude. Ali, ko od ponuđenih kandidata je najbolji za takvu ulogu?

 

Danas u Beogradu počinje NATO samit, koliko god državna sekretarka Ministarstva odbrane Tanja Miščević pokušava da ga preimenuje u only vojni. Pitanje da li Srbija treba da bude članica alijanse je jedno od najbolnijih i to je sasvim razumljivo. Trenutno imamo situaciju da je javno mnjenje većinski protiv ulaska Srbije u NATO, a političari pokušavaju na sve načine da to promene i pronalaze načine kako da zaobiđu volju građana Srbije i učlane nas u alijansu. Ono što mnoge začuđuje jeste da sam veliki protivnik NATO alijanse i da Srbija bude deo iste. Moji razlozi su antimilitaristički, jer smatram da vojsku treba ukinuti.

Evo čitam na sajtu B92 kako je Kosovo postalo nezavisno i ne mogu da verujem. Taman sam pomislio da su se vremena promenila, ali ne. Oni su se samo redizajnirali, ali su ostali oni isti strani plaćenici koji su bili devedesetih. B92 dlaku menja, ali ćud nikada!

Gospodo sa B92, ko vas plaća da nas tako providno lažete?!

Kako vas nije sramota da obmanjujete domaću javnost i plasirate lažne vesti da je Kosovo nezavisno?

Da li ste vi možda pročitali Ustav Republike Srbije?

Pa vidim da niste.

Ako niste znali, u preambuli ustava lepo piše: „Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose…“

Da li vi sa B92 hoćete da kažete da USTAV REPUBLIKE SRBIJE laže?