јавља ми се зналац тренутно у посети Jерусалиму и помиње чудо невиђено ( додуше о којем смо и ми путем наше штампа информисани) како је голуб бео приликом чинодејства Освештања од стране патријарха Теофила на реци Јордан слетео на његово жезло којим се ослањао.
(из дневника ми радног . . јул 2014.)
. . . . како је слика устину речитија одречи ево ме тици налик у луфт инспекцији градње Коридора 11 кроз Србију која, сем оку мамљивих предела Србије, нуди и увид у техничка решења ове, за извођење, захтевне будуће саобраћајнице . оне пак које је дотакла,има томе,прича о Светом храсту у селу Савинац, настали недорек уочиће . . . мин 21:24.
када под сводом куполе синагоге, расвете пригушене, доживите глас јеромонаха Теофана Ватопедског где традиционалним канонаршењем канонарх канонарши поетски текст химне пре његовог појања мислим да Вам је у данашњем слуђеном времену довољна надокнада за душевни ужитак. малолије?
обожавам да јашим беседла, даподмудима осетим топлу контролисану снагу и зној животиње, да ме шибају по телу гране и шибље проређене флоре по брежуљцима око селами, да у галопу себе замишљам као повратника из векова минулих у ово наше недојеб време и онда кад се коњ замори и у лаки кас се прешалтује, а ја се полако из умишљаја у стварност повратим, могу само да резигниран констатујем . . . . благо било индијанцима.
(дневничками прибелешка)
додуше, могао би се овај састав и разумније насловити али како онда сачувати присет на деда Крезу и узречицу му . . .оди деди да деда те среди ,те Кресану , рођакињу му, невину....... к'о гоблен.
(дневничка ми прибелешка, 19 јун)
даније
талијански морнар Giuseppe Fagioni склонивши се једном приликом, има томе, од невремена, у цавтатској луци, одлучио ту и остати те купио малу кућу и оженио се Аном Кличан не би се родио син му, Агостино, који опет са својом женом Маријом Перић доби сина Влаха
у Лајковцу . . . ево ме где плутам
тераса ми стана к'о прамац од брода
Колубара реч'ца на море сад сличи
сунце исчекујем да отпаривода
беше доскора,а сад се ево уходала мокра свакодневница па на нормално живот почиње да сличи, овде гдесам.на моменте ми мисао скрене па изприсета се гласне идеја
(полуаприлскими дневник, 2014.)
1 април
.........
Унуци нам шаљиви, а ја, деда наиван, па ме са пар првоаприлских досетки усмерише размишљању,но наседох им, како је и обичај, а њих двое уживају. Лепо је бити предак, по ко зна који пут констатујем оно знано . . . Није важно кога ти волиш, него ко воли тебе.
.........