- ево већ је десет свуд се шапуће, а ти место мене грлиш јастуче. (гђа Ражнатовић Цеца)

именом Зезана доста неуобичајеним за тамо крај шесте деценије кљокнутог века појавила се o сеоској слави Прокопију код газде Ђонпарића у сеоској нам кафани као нова певаљка у циган банди Мике Паганинија онако са мамљивом количином груди но да би је ома спопали локални полни осемењевачи осујетила би њена нераздвојна пратиља брката Вера Пламена,

- nerealno je upoređivati da li je nešto bolje ili lošije, jer drugi su ljudi i drugačije je vreme (g. M.Latinović)

6 десет година градим свој стил и негујем одређени тематски оквир у својим причама, но од скора све се чешће затичем у умишљању новог приступа саставима који ће ме намамити у метанастазички транс па да кренем стилски кохерентно, читалачки питко и занимљиво, а акценат ће бити на уверљивости, а не истини,

 - nošnja sećanja na nekog koga nema više nigde se ureže u vas kao da je tu oduvek bila ( g D.Tomasović)

кад погледам улево кроз насловом поменуту фелу пенџера из матере ми девојачке собе у Селу ,под којим су јој,по причању, сеоски удварачи, има томе већ и век прошao ,свирали серенаде и исти китили цвећем, улево друмом, прекопута на ћошку поглед не може а да не запне за кућу Глувог 

(дневникми из 2012. листајући)

                           - самоспознаја је ужасно досадна навика (г Д.Алексић)

на што би једна Матилда додала (тамо на крају овог присета) - осим за оне којима је смисао уживање у сваковрсној неизвесности пандемонијумa свакодневнице,

                    да би била уметност,мора бити непоновљива (г Г.Бабић)

посветио сам подoста деценија живота интересу о мистеријама верујућег света, мирису вечности дебелих зидова, обојених сунчевих светлости изнад најчуднијих средњовековних осликаних фигура на плафонима и зидовима. било је свега што једна машта може да пожели ,посебно у базању вест банком ,диљем европе  и подалеким истоком,африком ,средњом америком,индијом

- чудесна моћ музике, прве од свих уметности, јер само она васпитава душу ( г Д. Бокан)

како старим, а склон асертивном начину комуницирања, захвалан сам саговорник чему вероватно доприносе и снови моји који су углавном несиметричне драматургије која креће од ситног реализма и реалног декора ка неком метафоричном простору па се мало разликује од конфузне стварности из које одласком на починак покушавам побећи обзиром да колоплету недоречености дневних догодовштина исчекујем (ваљда) тим чином слуђености ми дорек.

(дневничком  црт'цоми)

накрках се за Ђурђевдан па и залисмо баш, те кљокнух усна за мене неуобичајено рано, па се никако за угодно не могах наместити на лежају..... а с'пуним трбувом и док се такав отимах од будности у измаглици сна назрех

                     - ne biramo mi svoje snove nego oni biraju nas (г.Ж.Сарамаго)

у распакивању прозног (туитамо) миксаног компилационог пртљагами,Ја је тачка која обједињује различите догодовштине у себи, а које непрекидно индукују сећања, па је стилски посве разумљиво да у томе нема насилних сцена од чега нам може бити непријатно,

        - што је особа беспрекорнија споља, то је више демона у њој ( г. С.Фројд)

whatsApp неки дан, порука - жени се Јова (млађи унук моје исписнице Вукосаве комшинице преко тарабе у Селу) обавезно дођи ! .наравно, прихватих позив и бих на слављу у младом друштву, а што ми баш пријало у ово време слудости .ноћ уочи пак, усних неки кошмаран сан присета који ме вратио у

   - ono što primećujemo kod drugih je refleksija onog što preziremo u sebi (прочитах)

читалац би писцу требао да верује да влада својим занатом.није то само питање стила треба наиме бити дорастао жељи да давнашња збивања поново оживе јер читаоцу појаве за које не зна морају бити заоденуте у разумљиву причу ( а не ко она којој само недостаје конобар - не зна се ни ко пије ни ко плаћа). плетење речи у магловит смисао томе може само одмоћи ,док, пак банализацијом, се често постиже уверљивост причања.а није ни да ,са напором скрпљане крпарије и преписарије, понекад не помогну ......упс.