састав на тему . . . . узбурканом палубом
лудост ми је данас измишљати рииме
а још већа за љубав да молим
у ствари не знам ни дал да те волим
чак сам превидео како ти је име
гост аутор, г. Jeremija (исциклуцаму . . . priče za isprazna nedeljna popodneva)
Neraspoložen što na vreme nije rezervisao kartu za avion ušao je u kupe i promrmljao nešto što je trebalo da bude pozdrav, ugurao je svoju putnu torbu u prostor za prtljag, još jednom proverio broj rezervacije i seo.
Voz za Beč je krenuo lagano napuštajući maglom i kišom obavijeni Beograd. Klopot točkova potsetio ga je na vreme sa početka karijere – često je putovao vozom dok je, kao mlad docent, držao predavanja u Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani. Iako je od tada prošlo desetak godina i sada je, kao i onda, osećao nelagodu
požude svoje nemoj slediti i od naslade se svoje odvraćaj (Sir. 18.30)
тежећи духовном озарењу - сабраности ума, неки од нас помоћ потраже у религији (посети богомољама) други пак исчитавајући писанија на ту тему умних нам претходника који у истој намери својевремено себе анализирајући дорека тражише у обраћању цркви или текстовима својих перу усмерених претходника.и тако у недоглед прошлости је бивало, а све са намером да (сам )себи човек покуша обелоданити порекло греха и недорек смрти - неминовност свачију.
(в.поучан састав из циклуса: историју листајући, или, ајсе лажемо )
Глинџавије ,тај неусахли борац за идимидођими па се врати никад сањао ние да ће бити у конбинации за изигравање Главног Лика причице скоро набасане у дрангуларијуму сновами а која се односила на келте те сурове борце па стога
гост Аутор г. Јеремија
Jozef K. je, pre nego što sam ga upoznao, bio profesionalni oficir.
Oficirski poziv je duga tradicija njegove porodice. Iz generacije u generaciju, bar je jedan muški član tu tradiciju nastavljao. Kako je Jozef K. bio jedinac, pitanje njegovog životnog poziva nikad se nije ni postavljalo. To što je bio nežne građe, emotivan i sa izraženim sklonostima, pa i talentom,
prozaičnost jave stoji nasuprot proizvoljnosti sna - ili je možda obrnuto? ( г. Дарко Тушевљаковић)
затекнем се у мислима без разлога о догађањима лишеним смисла и одредишта, посебно јутром, ја неизлечиви пецарош, док запиљен у одраз ме у мутној води меандра дунавског, подно Села нам, месим ноклу, полуразбуђен,чучећи на полупотопљеном корену врбе комбинујући како да се што спретније провучем кроз још 1 дан пензионерског живота ми додељеног
(листањем породичног дневника у поводу .....170 годишњице 12 јуна)
седим неки дан у стану блиског рођака , пијуцкамо освежење од врелине овог јуна коју уз помоћ клима уређаја подносимо ,са прозорским погледом на Петроварадинску тврђаву, у вишеспратној кући саграђеној с'почетка седме деценије века претходног на месту Brukšаnca (некадашње војно утврђење на бачкој обали Дунава чија је посада чувала понтонски мост ка Петроварадинској тврђави ) тик крај данашњег Варадинског моста и докони листамо напабирчене остатке дневничких записа деде нам Стевана (кадгод исчепрканих у породичној заоставштини) а насталих управо у ове дане јуна поодавне 1899 г. у поводу пола века од 12. јуна 1849. године када је Нови Сад умало сравњен са земљом ,а Породица нашег Претка остала без некретнине , те опљачкана.
састав на тему . . настаници засутра промаче ми воз среће
пријатељу ђолетов па коимој, нас 2 ко браћа, здраво. у првој омашеној брачној заједници набрзака направисмо трое деце а она кучка после побегла санеким што диже тегове. Ја баш нисам нешто наизглед а она јаке обожава. Ни незнамо ди су сада, а волела и , децу.