неки добошар недељко, звани доминго, коије копичен туко убубњеве новоотворене кафане плави дунав уселунам, тог лета причини психотелесно задовољство нашој зубарки радмили, онако у невезушу после вожње рингишпилом, предвече о Прокопију, сеоској Слави, у ординацији на столици ди нам је зубе крпила ил чупала.причало се поселу.

гост аутор г Jeremija 

Kao dečak mislio sam da dnevnike i spomenare vode samo devojčice i slabići. Kasnije mi je i sama pomisao na dnevničke zapise bila odbojna. Stavljati na papir svoja tanana osećanja bilo mi je isto što i defloracija i samoskrnavljenje vlastite duše. Čak i kad bi se izbegla patetika u pisanju, što je đavolski teško, u dnevniku ostaje esencijalni egoizam: uvek JA i samo JA.

(дневнa цртица)
јер нетачно је како људи одустају од својих навика зато што старе, указујући баш супротно да старе зато што одустају од својих навика

издневниками... 

(на путовањима све треба доживљавати са извесном равнодушношћу)

мирноћа душе била је неопходна пред навалом утисака који су претили да преплаве сензибилног посматрачаме јер ми је жеља била да се на путовању не препустим само пасивном перципирању окружења него да простор у својим запажањима посветим и суптилнијим опсервацијама.

гост аутор, Господин Jeremija

- Hegemone, sve je spremno za Tvoj dolazak, Jerušalaim Te očekuje , salutirao je centurion koji  se sa jednom konjičkom turmom, pre nepun sat, odvojio od glavnine i kao izvidnica stupio u vezu sa kohortama koje su već bile u Jerušalaimu.

пишеми одјутрос емајлом комшија извалете , док чекам усервису, јер ровер ми теренац напречац кљокно пошто му штуц-дозна распрскивача уља очла, рикно јој наиме клајстер па ушмелцовала, како је ,не зна када ,чуо вест коју му је половично пијан испричао ,док га је држао загњуреног у писоар паба Код дерикоже да се исповраћа ,пријатељ новинар ,не баш близак ,

(размишљања на тему духовних дезоријентисаности)

зеленило је те године било раније пробуктало, плаветнило неба се ослобађало из неколицине лаких облака растериваних поветарцем, а ја меланхолик, сматрао сам поетичним све што ме је избављало из околног живота трагајући за пером које би описало неред у мени јер чудна подударност није била пука случајност већ пролонгирани покушај да свој повучени живот уз супругу, подносећи се узајамно глумећи племенито стрпљење, отаљавам на начин окрећући јој леђа налазећи у том подношењу другога дискретну примену своје врлине.

Гост  Ms. Ivana.K.

Gig

    Idem sutra na poslovni put, a jos se nisam oporavila od onog prethodnog.