састав на тему:  лака

Потегла се једно вече тема физичке лепоте људске па једна мара исандијега у чату вели . . понекад, гледајући у контра опцију, умало зажалим што су ми жене тотално физички непривлачне . . .  те ме нагна да се умоменту присетим  како Рене Вивијан написа кадгод . . жена сам и немам права на лепоту, осудили су ме на мушку ружноћу. . . .

гост аутор Ms. Ivana К.

Zapocelo je banalnom epizodom. Negde na netu, citajuci nesto o filmovima, jedan od onih anonimnih junaka koji sve kazu bez dlake na jeziku tako nevidljivi je izjavio ‘filmove gledaju samo luzeri’. Nevaspitani klinac. Sledeceg dana, i onog nakon toga, i nedeljama kasnije, fraza se uporno vracala. Mada je pocetak krenuo nekih par godina unazad.

гост аутор, г. Jeremija (исциклуцаму . . . priče za isprazna nedeljna popodneva) 

Neraspoložen što na vreme nije rezervisao kartu za avion ušao je u kupe i promrmljao nešto što je trebalo da bude pozdrav, ugurao je svoju putnu torbu u prostor za prtljag, još jednom proverio broj rezervacije i seo.

Voz za Beč je krenuo lagano napuštajući maglom i kišom obavijeni Beograd. Klopot točkova potsetio ga je na vreme sa početka karijere – često je putovao vozom dok je, kao mlad docent, držao predavanja u Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani. Iako je od tada prošlo desetak godina i sada je, kao i onda, osećao nelagodu

састав на тему . . . мамљиву

- ееј, гдећеш ,бре ?

- па зар незнаш  . . . . maya.sangoma. . . .НАС очекује на својему блогу ,те одох тамо,ајд ити . . . . .

(већ и само трајање нам указује да доживљено треба да преиначимо у приче)

било је прилика, пропутовало се Светом, подоста видело, тамо живело и доживело свега, од чега се понечег помало и стидим, а да би читалац могао да свари, много је тога од догађаја морало бити изостављено у списатељскими потсећањима.био сам млад жељан другачијости , међутим данас не успевам да осмислим убедљив одраз наше свакодневице и стварности у ком су апсурди и бизарности наше цивилизације болно очигледни , та ми гибања измичу па често умем да будем репетитиван док неки од састава ми постају крајње схематизовани, почесто и фингирани,упс.

издневниками... 

(на путовањима све треба доживљавати са извесном равнодушношћу)

мирноћа душе била је неопходна пред навалом утисака који су претили да преплаве сензибилног посматрачаме јер ми је жеља била да се на путовању не препустим само пасивном перципирању окружења него да простор у својим запажањима посветим и суптилнијим опсервацијама.

(Младост гледа у будућност, старост гледа у прошлост, средње доба гледа у огледало и ....не верује својим очима.)

мој рођак, пропали студент Вукашин Прокупац звани Грозд, свирао је звечку у deBil - овом гостујућем оркестру у кафани код баба Чангризе . наиме ти уметнички пролазници по винском Срему имали су новину. 

(дневникоми листајући)

ма колико женска јаја била нестидљива , ипак има лека (к. поповић)

у исчеку судбе, нумерисан ,проводио сам дечаштво у сеоском окружењу без посебности у догађањима. до пубертета. ондак се нешто умени, изнутра, скљало , шта ли, те усмерило женскама - скровиштима мојих незаситих жеља.

( Јадран ,острво Првић ....јулски присет)

ево ме прозва мој перипетички састав насловљен оничем од пре једне деценије којим се огласих на страницама блога Б92 у својству вип -а, први пут. баш лети време....

       (листањем породичног дневника у поводу .....170 годишњице 12 јуна)

седим неки дан у стану блиског рођака , пијуцкамо освежење од врелине овог јуна коју уз помоћ клима уређаја подносимо ,са прозорским погледом на Петроварадинску тврђаву, у вишеспратној кући саграђеној с'почетка седме деценије века претходног на месту Brukšаnca (некадашње војно утврђење на бачкој обали Дунава чија је посада чувала понтонски мост ка Петроварадинској тврђави ) тик крај данашњег Варадинског моста и докони листамо напабирчене остатке дневничких записа деде нам Стевана (кадгод исчепрканих у породичној заоставштини) а насталих управо у ове дане јуна поодавне 1899 г. у поводу пола века од 12. јуна 1849. године када је Нови Сад  умало сравњен са земљом ,а Породица нашег Претка остала без некретнине , те опљачкана.