г Jeremija
Ljušteći luk sa her Ginterom
Ginter Gras je čuveni pisac, nobelovac, dežurna savest i moralna institucija nemačke nacije. To znaju svi. Međutim, retko ko zna da je her Gras i odličan kuvar. Nisam to znao ni ja sve dok, pre desetak dana, nisam pozvan na večeru kod gospodina Grasa.
трагом дневничкогми записа
свака прича у размени губи нешто и добија нешто ( Д.Великић )
сама чињеница да је обичај једноставно понуђен, без неког посебно уверљивог разлога, не значи да га треба прихватити обзиром да могу постојати разлози да одбијете нешто што постоји без разлога.нема потребе упуштати се у расправу с људима који сматрају да је било које мишљење о неком питању добро као и свако друго, пошто таква не постоје.
Увек буди песник, па чак и у прози. - Charles Baudelaire
затекнем себе често како трагом поетског заноса, на таласу сензибилитета те рукописом контролисане имагинације , безуспешно вијугам слутњом могућег дорека ми умишљаја.
(прибелешке трагом)
изгубили смо однос не само према стварности, него и саму стварност.....(прочитах негде)
као блогер уклештен сам између сведености на посредовање очекивања читаоца, с' једне стране, те порива да се истинито (уз тек тек дозе неистине тако неопходне за уверљивост постираног) сведочи о оном у тексту приказаном, с' друге, труд улажући да избегнем сваку сувишну реч ту врсту исклизнућа у складности присета, а тако мамљиву за прераду садржаја прошлости, из разлога одвојености приповедача и читаоца од догађаја о којима се први обраћа другом нудећи речи од којих се креирају слике.понекад, у том и успем.
неки дан прочитасмо у гневној штампи о ......изузетно доброј идеји Министарства одбране да ће све жене у Србији млађе од 50 г морати да прођу обавезну обуку ...... маштовитим није много требало и ево већ интернетом кружи писмо адекватно могућој породичној ситуацији ...... у таквом случају.
(јер, благословен је онај ко нема шта да каже, а ипак ћути.)
оптерећује ме одскора густо насељени свет мојих дезаинтересираних маштања јер носити се вазда са својом притајеном умишљеношћу је свакодневница високог ризика која ме све мање задовољава својом имагинацијом и умећем да обједини свет око себе (и онај у себи) магијом своје природе.
(чачкати по теоријама разним је као опипавати мрак.човек никад не зна шта ће из тог мрака искрснути.)
ту скоро, из њима знаних разлога, ево у Србији, је покренута Петиција од стране групе наших високоишколованих стручњака различитих научних профила о реформисању учења о постанку света у домаћем школству упућена научним установама па стигавши и до САНУ усталасала нам је јавност ,а богме и Цркву, јер реч је ,тврде потписници исте , да нема доказа о томе како је настао живот на Земљи, док заговорници теорије еволуције заправо својим спекулацијама тврде да то знају.Црква такође.
не може се бити само грабуља,него и виле (г. С. Павић)
присећам се, одрастање ми је било баш угодно обзиром да је стран поступак у мојем васпитању била инвектива те се све сводило на атараксију и примену бихевиоралне терапије, ово нарочито када сам се а зарад појаве атрибутирантних девијантности ми дечијих понашања покупљених у дружењу са сеоским исписницима са летњих школских распуста у Селу враћао у Град крајем августа због школе.
(април '15 - прибелешка из дневниками Ходочасничког)
...... доксе опуштен љуљушкам к'о штопл-панпур по посве мирној површини Mртвога мора, пренебрегнувши чињеницу да ме можда неки далековиди снајпериста ИСИЛ-а забашурен у јорданским брдима ту ома преко слане воде шацује небили код претпостављеног оправдао