благо онима који старе а не постану стари ( прочитах негде)

у тренутно кошмарној свакодневници и лаки посао се, како то бива закомпликује, те ми се скрајне планирани отиум (она јединствена врста одмора која комбинује релаксацију читање, промишљање, наравно и умерену физичку активност ) .

  јер не можемо говорити о себи ако не говоримо и о другима (г М.Вуксановић)

листајући рукописну збирку континуитета моје прозе набасах на ову истиниту причицу која ме врну деценију уназад , а која потсећа на дане неизвесног исчека да брод за бежанију из Либије пристигне преко немирног медитерана до луке у Ras la Nuf-у тог марта 2011.

(листајући ми  дневник г. 2014)

                      - треба писати живот,а не литературу , Mr. Henry Miller

теренац,подоста се дружим ,сусрећајућ' разнолике ликове ,уочавајући оно што их повезује,а то је недорек тема избором бременитих,вазда спремних на дијалог без краја и конца ,још ако је сусрет уприличен у некој кафани стичеш утисак да гласовна галама сличи просторији пуној диптера и хемидиптера (намамљених чкиљавошћу сијалице с'плафона од коју десетину свећа усраном од мува) чијој зуки наликује.

         или.....сасвим је природан искорак из наше тренутне визуелне сензације

уз звуке Погорелић-евог извођења (инсерта) Концерта за клавир и оркестар бр. 2 у f молу ,опус 21, Фредерика Шопена (запис за Dojče gramofon из 1983.), опуштеност у викенд стилу лигештулске заваљености на баштенској тераси, помаже ми да осетим притајени дaх самозадовољства као контрапунктa недорека данашњице и то у ево предвечерњем викенд тренутку док дан тоне ка мраку, а Сунце на дневном заласку потврђује примат смислу живота.

     - ма шта читао, своје или туђе, све ми изгледа недовољно кратко (Антон Павлович Чехов)

Зујка,локалац који нам се прикључио за столом у угоститељском објекту крај Дунава, неко вече, је био висока мршава појава делујући испијено (мада се стално наливао пивканом) па је све мање страно бивало фенгрловање њему знаних појединаца са којим се затекао у кежуалном дискурсу компартментализацији данашњег нам окружења , те стога није уследила од нас осталих, поприлично текућином грундираних, никаква замерка указу на либидозно буђење mentioned areas... чак штавише ....за чега се побринула и Пјеваљка визуелно мазно мамљивим извођењем старокафанског еротиком бременитог хита Набоди...ал' нежури.

( дневнички запис)

ужижен, испред станишта ми гмилановачког пратим гомилање тумбаса над Рудником натронтане кишом а ,ко зна можда и снегом . јер,времемује.ранијих година ту на превоју ибарске магистрале код Бућиног гроба пут за Тополу пред Рудником бивао је у сметовима ,указује ми ево преко ограде комшија Достан огрнут саргијом па се жали да му је пар оваца штукнуло неки дан јер му се откачио синџир од забрана ал су обележене па се не брине, неће далеко,вели. сем ако их неко на путу ние покупио па им ражањ негине. дешавало се ито.а и Празници се гомилају па нек нечуди онда.

(присетом у поводу )

апио ме неки афазични ступањ главомрака као да сам сав свој немир душевни сублимирао у досадашњим писанијима док омнипотенције ни у трагу. мис'им ,као да ми се заклопила Пандорина кутија подсвести заснована на егзибиционизму коришћеног вокабулара те ме затекло сомнабулно стање свеопште кљокнутости кое ме спутава да до детаља се распишем како бих држао себе на окупу ......и сад .......штаетуе.

(размишљања на тему духовних дезоријентисаности)

зеленило је те године било раније пробуктало, плаветнило неба се ослобађало из неколицине лаких облака растериваних поветарцем, а ја меланхолик, сматрао сам поетичним све што ме је избављало из околног живота трагајући за пером које би описало неред у мени јер чудна подударност није била пука случајност већ пролонгирани покушај да свој повучени живот уз супругу, подносећи се узајамно глумећи племенито стрпљење, отаљавам на начин окрећући јој леђа налазећи у том подношењу другога дискретну примену своје врлине.

(дневникми листајући)

- чини ми се да многи људи прођу кроз живот затворених очију. ја сам их богами држао широм отворене (г. А. Дероко)

одскора, самоопредељењем усмерен практиковању кулинарское вештине неби ли побудио учмалост нетеренских дана, ових дана, направио сам јело од карфиола и броколија са бешамел преливом ( које је било много укусније него што описно звучи ) .Унуци олизаше тањире.

(из дневничкогми циклуса - Докона размишљања)
                        мрак пада брзином светлости (г. И.Мандић)
поклоник сам ноћи...тада живнем и постајем ја за разлику од дана када сам бледуњава сенка себе исцрпљен у апоријама и еуфемизмима условљених грађевинско-теренским активностима. ноћ припада темама из ближе или даље прошлости, када се побегне у ескапизам, оде у сферу маштања, у паренезу, к'о црв (... што јабука трулија, ...            то он срећнији)

 тјст када се скрајнем од кординатнoг система свеопштег лудила окружења.