краћи састав, на тему . . . заритог има
сви мои памте у нашем породичном претеривању како је прабаба Јаворка мојега деде Грозда причала да јо је њена чукунбаба Плачљива Швабица казивала отом невеликом Пехару - чаши од дебелог стакла, очигледном ручном раду украшеног порукама црквеним , да је баш стар , да је одувек коднас и да из њега никада нико није пио ,него је , зарад показивања , само стајао увитрини подупртој сфотељом да се не отварају шкрипава врата , и да се пазило на њега ко наочи углави јер вреди , коме вреди.







