Juce mi se se rodjena zena smejala kada sam joj rekao da smo u skoli imal Marksizam.

A, onda mi rece ozbiljnim tonom. "Marksizam je kod nas bio zabranjen" ...

Eh, rekoh, niste ni znali sta ste propustili ...

Ja ustvari nikada nisam bio veliki Marksista. Ono sto sam morao da znam u skoli za ocenu - znao sam uglavnom.  A ono sto nisam znao - nadoknadjivao sam "filozofijom" ...

Te davne 19xx ja pisah:

" negde u mojoj blizini raste pomorandza.

sa uzavrelim sokovima u sebi

ali, ona raste na visokoj grani do koje moja ruka ne doseze.

ja sam vezan za zelenu reku slonova koja moje milsi poklanja nekom drugiom.

neka da bilo u OZONU ...

Tako rece g. Balasevic - "...tad i nikad vise miris'o je sneg na jorgovan ...".  Ja to ustvari nisam mozda shvato kao sto je pesnik hteo da shvati, ali avaj, ja sam uvek bio za to da umetnici stvaraju a, da posmatraci posmatraju umetnost iz ugla koji im najvise odgovara, odnoso u zavisnosti od:

- doba dana kada se ta "umetnost" gleda ili slusa ili dozivljava na neki x nacin

- vremenskih uslova u trenutku "osecanja" umetnosti 

- raspolozenja u kojem je sam (treba kapa na a) "posmatrac" u tom trenutku 

- i jos jedno milion stvari koje su okolo i u "posmatracu"

Tako