Pre više meseci, dobio sam mejl sledeće sadržine:

"Poštovani

Zovem se Milorad Jovanović. Radim u PTT muzeju kao kustos.

Obradovala me je Vaša topla priča Čika sa torbom (Blog B92), kao i pozitivne reakcije čitalaštva. Nikad nisam na jednom mestu pročitao toliko lepih reči o našim poštarima.

Želeo bih da Vam poklonim Poštanski kalendar za 2007. godinu."

Uprkos sve prisutnijem utisku da neko istaknuto muzičko ime svira svake večeri u Beogradu, lično i dalje moram dobro da se namučim da bih gledao ono što volim.

Najsvežiji primer: najavljeno najtoplijeg dana u godini, klackao sam se sedam sati vozom u upečatljivom okruženju iz filmova Živojina Pavlovića da bih stigao do Radar Festivala u Zagrebu.

Izvinjavam se fanovima Kaiser Chiefs i Placebo što izostaje izveštaj o njihovim nastupima. Jeste to bio festival, makar i jednodnevni, ali žrtvu dostojnu dijaloga sa inkvizicijom hrabro sam podneo da bih gledao samo jedan bend, treći od stranih zvezda.