B92 Blog

Nefertiti je bila ovde from Jasmina Tesanovic on Vimeo.

Sunday bloody Sunday, I hate Sundays. All over the world life stops and we actors of  life are driven by hidden forces.

Ovako je to bilo. Neko vetrovito vreme, zatisje u Torinu. Vesna i Zarko, nase komsije kazu: ajmo izvan grada, malo da se provozamo izluftiramo. Ajmo. Sedamo u kola i ne znamo gde cemo: sam auto krece u pravcu  Le Langhe, regiona gradica, vila, ekoturizma gde dolaze  lovatori da uzivaju u  autenticnom seoskom turizmu na visokom nivou. I stvarno. na nasoj prvoj stanici, Morra, ima trkackih otvorenih kola i turista vise nego objekata za uzivanje. Porseovi, bemveovi sa ljudima sedih vlasi an vetru zagadjuju vazduh na valovitim brdima sa vidikom koji, da prostite pored Toskane lici i na Sumadiju. Mi se slikamo, onako turisticki. kad kazem turist

JUCE  JE NA LISTU "ZENSKA POSLA" STIGLO OVO PISMO.

Drage koleginice, clanice liste,

imam jedan problem sa kojim danima pokusavam da izadjem na kraj, i
potreban mi je savet, naposletku i pomoc osoba koje znaju, smeju i
imale su iskustva sa slicnim situacijama.

Naime, radi se o tome da sam saznala da je Mesna zajednica Brusnica,
opstina Gornji Milanovac, imala akciju da se usprotivi planu da se
jedna parcela (koja je u vlasnistvu komunalnog G. M.)  naseli sa
nekoliko romskih porodica.

Nadlezni, ali ne i strucni, angazovali su se da se to, sto pre,
preinaci u prostor za "opste" dobro time sto bi se taj posed preinacio
u fudbalski teren, odnosno igraliste... "I u poslednjih tri minuta
uspeli da se izbore za cistotu!" (sic!)

Moram priznati da nisam najbolje upucena u detalje, te molim za bilo
kakve informacije koje posedujete - u vezi sa mogucim postojecim
programom raseljenja romski

U Americi se ne zna ko pije  a ko plaća, kad vam kažem ja koja volim Ameriku i tamo živim već godinama part-time i koja je prošla balkanske ratove i črvsto verovala da se tako nešto neće desiti Americi zato što mogu da sagledaju  naše negativno iskustvo i da izbegnu takozvanu globalizaciju balkanziacije. Medjutim, desilo se nešto neverovatno, ja ne umem da objašnjavam istoriju jer ne verujem u njenu objašnjivost nit linearnost niti u postojeće ekonomske i političke kategorije kao što su krah kapitalizma, ekonomska kriza, Poncijeva šema itd. Ali zato gledam i beležim i tako primetim nevidjene stvari kojima se ja sama posle vazdan čudim. Kao na primer, na aerodromu, u Vašingtonu: Obama trubi li trubi američkom narodu koji ga je toliko opitmistički izabrao da moraju da promene navike, da je frka, da će sve propasti al da nije smak sveta ako propadne ono što je neodrživo, da je najvažnije sačuvati zdrav američki duh u zdravom američkom telu...A narod? Širi no duži, sedi zabezeknut, jede french fries, piju ogromne

Danas je sudjenje Biljani Srbljanovic odnosno Pescaniku. Nisam u Beogradu da stanem na ulicu  Kneza Milosa ispred suda sa ostalima kao sto smo to radili za Biljanu Kovacevic Vuco, Natasu Kandic…kao sto smo sa rodbinom ubijenih u Srebrenici ili na Kosovu isli na sudjenja gde su oni svedocili.

Sta znaci fizicki biti uz nekoga,  uposliti svoje politico telo?

Gandi je godinama  to radio. Britanski politicari su mislili da je lud ali nisu znali kako s njim da izadju na kraj.

Mnogo puta sam cula od ljudi koji bilo da cene ili ne cene moj aktivizam misle da je sve to besmisleno, kako se veci rezultati mogu postici diplomatijom, lukavstvom, name it… Mozda, neko drugi. U mom slucaju ne dati se oterati sa svog mesta, materijalnog i simbolicnog,  iz svoje kuce, iz svog grada iz svoje zemlje  jeste osnovni aktivizam

in Serbian, in English

Odrasle devojke i momci ne placu

U Torinu su se sastali dekani G8. Uskoro ce i G8 da bude odrzan u l’ Akvili, umesto u Rimu, kao omaz gotovo skroz razrusenom gradu od zemljotresa u blizini Rima
U Italiji je politicka scena  vrlo vruca: kriza pogadja siromasne i nestabilne dok predsednik Berluskoni zivi u neznanju i svom uobicajnom losem ukusu.
Juce se moja cerka vratila sa fakulteta u Torinu, Palazzo nuovo: ispiti su okazani. Taj fakultet je dekan preventivno zatvorio povodom susreta dekana G8 u Torinu.
Za vreme mojih studentskih dana, niko nije smeo studentima da zatvori faks. Posle ‘68 protesta je bilo svakodnevno, okupirani su univeziteti, skvotovane zgrade, ali pravo na ucenje nije bilo ugrozeno.
Studenti se okupljaju oko Palazzo nuovo. Zgrada od betona i celika poznata po svojoj ruznoci usred jednog od najlespih gradova na svetu, carskom starom ali ocuva

Splavovi from Jasmina Tesanovic on Vimeo.