naslov je moj

ja ne mogu da je zaboravim kao crnku

ne mogu da zaboravim njene pretnje i zlocine

i sto kaze moj drug Milutin Petrovic

samo da vidite neku zenu kako ide na pijacu i da ne znate da je to Mira Markovic pomislili bi  ste da nesto s njom nije u redu,

Mira

vec cesljala kosu i pisala poeziju...i nece zato da se brine, kaze...Svojevremeno sam citala te dnevnike o kisi i drugim neznim osecanjima dok su skoprioni po nalogu njene porodice svercovali ubijali ... moje pitanje je, koliko je ova zena

Iako sam ovo pismo tek danas dobila od Incest trauma centra ( tehnicke smetnje), mislim da je vredno pratiti ovu gradjansku inicijativu, JT

 OTVORENO PISMO-ZAHTEV KOALICIJE BRANITELJKI ŽENSKIH LJUDSKIH PRAVA – 26 ŽENSKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA IZ SRBIJE – UPUĆENO PARLAMENTU REPUBLIKE SRBIJE

-Predstavljeno g-dji Gordani Čomić, potpredsednici Parlamenta Srbije
u radnom susretu organizovanom od strane Incest Trauma Centra – Beograd povodom Međunarodne akcije «16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama», koji se održao 03. decembra 2008. godine

Gradjanski list, 4.6.2008 

ovde u beogradskim sudnicma, kako rece Srdja Popovic, ovih dana najbolje se knige pisu u sudnicama...Ocekujemo od njega knjigu o atentatu na Zorana Djindjica (quote Ceca Lukic). Medjutim htela sam da vam skrenem paznju na jednog sedog coveka, ala gospodin covek ocigledno penzioner, koga vidjam na Vracaru na pijaci cesto a I u sudnicama gde ponekad odlazim da bih se suocavala i zapisivala. Uvek se dotera u odelo, namirise, sedne i pazljivo i tiho slusa, kao da je u pozoristu
I onda mi pada na pamet prica o jednoj siromasnoj devojcici u Americi cija samohrana majka nije imala para da je vodi u pozoriste ili bioskop te ju je vodila na sudjenje, cak tu i ostavljala , da je cuva sudska policija dok bi ona obavljala razne nuzne poslove. Ta devojcica se iskolovala i probila kroz zivot zahvlajujuci tom zanatu i edukaciji. To je Amerika, ovo je Serbija u tranziciji. Mi Zene u crnom idemo da pratimo sudjenja i to se zove projekat suocavanje sa prosloscu ali zamislite kako bi bilo da povedemo i neke studente umesto na rostiljijadu ili utakmicu ponekad u sudnicu... isto je kao u americkim filmovima koje gledamo...sudjenja su otvorena i besplatna, imaju grejanje i hladjenje i mnogo toga sto mladi ljudi mogu da nauce o ovom nasem svetu takvom kakav jeste. A i penzioneri koji zive u ko zna kojoj paranoji imali bi realnu istoriju da podele na Tasmajdanu...



Izveštaj sa suđenja Suva Reka, 4, 5, 6, 7. i 8. jun 2007. Beograd