B92 Blog

http://www.nytimes.com/2009/07/26/magazine/26karadzic-t.html

Incredible hours we are living these days in Europe, in Italy: the G8 meeting in an earthquake site in L'Aquila,  violent hailstorms paralyzing traffic in Milan,  a Michael Jackson memorial in front of the Gothic church Il Duomo.   Nothing seems too  weird, as if different worlds  have accumulated in these moments of economic, cultural and climatic collapse.

With the big slogan designed on the ground: YES WE CAMP, the G8 meeting in L'Aquila had started: judged by the Guardian and New York Times as rather dubious, since it was organized by the Italian prime minister Silvio Berlsusconi. Lately, Berlusconi has been  covering the front pages of international press because of his lascivious partying with call girls and underage girls. All of a sudden, he is hosting this rather politically unpopular G8 meeting of the world superpowers.   Nowadays the aging G8 promoted to be the G14, Including ambitious candidates for a globalized world such as Brazil, India, Mexico.

      Before the m

Pozivamo vas u petak, 10. jul 2009. da nam se pridruzite u crnini i cutanju:
 
-         od 12 do 13h - na platou ispred Predsednistva Srbije na protest „11. jul – Dan secanja na genocid u Srebrenici – Proglasite“
 
-         od 19.30 do 20.30h – na Trgu Republike, performans „Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici“
 
solidarni pozdravi
Zene u crnom

Genocid u Srebrenici još uvek traje!
saopštenje za javnost

Uhapšen je Midhat Salihović, jedan od preživelih muškaraca iz Srebrenice koji je iz Švedske gde živi putovao za Potočare kako bi prisustvovao ukopu oca i brata, žrtava genocida u Srebrenici. Na osnovu poternice Okružnog suda u Bijeljini osumnjičen je za ratni zločin.

Ako je istina da je većina preživelih iz Srebrenice na bijeljinskom spisku osumnjičenih za ratne zločine protiv srpskog civilnog stanovništva koji su počinjeni pre masa

Nefertiti je bila ovde from Jasmina Tesanovic on Vimeo.

Sunday bloody Sunday, I hate Sundays. All over the world life stops and we actors of  life are driven by hidden forces.

Ovako je to bilo. Neko vetrovito vreme, zatisje u Torinu. Vesna i Zarko, nase komsije kazu: ajmo izvan grada, malo da se provozamo izluftiramo. Ajmo. Sedamo u kola i ne znamo gde cemo: sam auto krece u pravcu  Le Langhe, regiona gradica, vila, ekoturizma gde dolaze  lovatori da uzivaju u  autenticnom seoskom turizmu na visokom nivou. I stvarno. na nasoj prvoj stanici, Morra, ima trkackih otvorenih kola i turista vise nego objekata za uzivanje. Porseovi, bemveovi sa ljudima sedih vlasi an vetru zagadjuju vazduh na valovitim brdima sa vidikom koji, da prostite pored Toskane lici i na Sumadiju. Mi se slikamo, onako turisticki. kad kazem turist

JUCE  JE NA LISTU "ZENSKA POSLA" STIGLO OVO PISMO.

Drage koleginice, clanice liste,

imam jedan problem sa kojim danima pokusavam da izadjem na kraj, i
potreban mi je savet, naposletku i pomoc osoba koje znaju, smeju i
imale su iskustva sa slicnim situacijama.

Naime, radi se o tome da sam saznala da je Mesna zajednica Brusnica,
opstina Gornji Milanovac, imala akciju da se usprotivi planu da se
jedna parcela (koja je u vlasnistvu komunalnog G. M.)  naseli sa
nekoliko romskih porodica.

Nadlezni, ali ne i strucni, angazovali su se da se to, sto pre,
preinaci u prostor za "opste" dobro time sto bi se taj posed preinacio
u fudbalski teren, odnosno igraliste... "I u poslednjih tri minuta
uspeli da se izbore za cistotu!" (sic!)

Moram priznati da nisam najbolje upucena u detalje, te molim za bilo
kakve informacije koje posedujete - u vezi sa mogucim postojecim
programom raseljenja romski

U Americi se ne zna ko pije  a ko plaća, kad vam kažem ja koja volim Ameriku i tamo živim već godinama part-time i koja je prošla balkanske ratove i črvsto verovala da se tako nešto neće desiti Americi zato što mogu da sagledaju  naše negativno iskustvo i da izbegnu takozvanu globalizaciju balkanziacije. Medjutim, desilo se nešto neverovatno, ja ne umem da objašnjavam istoriju jer ne verujem u njenu objašnjivost nit linearnost niti u postojeće ekonomske i političke kategorije kao što su krah kapitalizma, ekonomska kriza, Poncijeva šema itd. Ali zato gledam i beležim i tako primetim nevidjene stvari kojima se ja sama posle vazdan čudim. Kao na primer, na aerodromu, u Vašingtonu: Obama trubi li trubi američkom narodu koji ga je toliko opitmistički izabrao da moraju da promene navike, da je frka, da će sve propasti al da nije smak sveta ako propadne ono što je neodrživo, da je najvažnije sačuvati zdrav američki duh u zdravom američkom telu...A narod? Širi no duži, sedi zabezeknut, jede french fries, piju ogromne