Ne mogu da se setim tacno kako i kad smo se upoznale, Sonja Savic i ja: imala je 16 godina toga se secam i bila je drugarica Slavka Stimca s kojim sam se tada druzila. Mnogo je bila originalna i pametna. Ono lepa ne bih smela za Sonju da kazem jer nesto nije na to polagala ni volela. Bas kao ni ja : oblacile smo se

pise Maja Stojanović, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu

Građanska neposlušnost protiv genocida

Ovih dana me anonimni sudija za prekršaje u Nišu pozvao da se javim na odsluženje kazne zatvora od deset dana. „Prekršaj“ koji sam učinila pre dve godine sankcionisan je u skladu sa zakonima i propisima države Srbije. „Prekršaj“ je lepljenje plakata u Nišu 11. jula 2005. godine, povodom obeležavanja deset godina genocida u Srebrenici.

Moji prijatelji, prijateljice i ja lepili smo plakate noć uoči desetogodišnjice srebreničkog

Secam se te noci 1995. , tad su nas jos uvek zvali "lude" zene...Evo sta pise Bobana iz Zenskog centra danas, a sledi poziv na perfomans...

"Pocinje 

 Svaki put kad treba da objavim knjigu, ja dozivim speciifcni nervni slom. Dok nisam znala da se to zove strepnja od autorstva nisam bila ni svesna da sam u nervnom slomu. S godinama i knjigama i ostalim remek ne delima to osecanje nelagodnosti se povecava...znam mu ime znam mu poreklo, o tome su pisale knjige feministicke esejistkinje, od toga

Danas je deset godina kako je umrla moja majka.  U mojim godinama to je sasvim normalno i tako i treba i da bude,svako u svoje vreme, red je ispoštovan. Nema drame, nema tragedije. Nešto dečije u nama htelo bi da svi živimo sve vreme, paralelno, u šreh, iskošeno...sve su to razne koncepcije vremena koje nam se javljaju kad se uhvatimo u koštac sa smrću i njenom neminovnošću.

Danas je sudjenje Biljani Srbljanovic odnosno Pescaniku. Nisam u Beogradu da stanem na ulicu  Kneza Milosa ispred suda sa ostalima kao sto smo to radili za Biljanu Kovacevic Vuco, Natasu Kandic…kao sto smo sa rodbinom ubijenih u Srebrenici ili na Kosovu isli na sudjenja gde su oni svedocili.

Sta znaci fizicki biti uz nekoga,  uposliti svoje politico telo?

Gandi je godinama  to radio. Britanski politicari su mislili da je lud ali nisu znali kako s njim da izadju na kraj.

Mnogo puta sam cula od ljudi koji bilo da cene ili ne cene moj aktivizam misle da

Tek sada stizem da ispricam svoj poslednji sok u BGD-u, gradu  legalizovanog nasilja. O gej prajdu, ubijanju francuza i ranjavanjau ostalih necu vise...proslavili smo se po tom, svetski. Al one veceri, osmog oktobra, kad sam imala promociju knjige "Dizajn zlocina, sudjenje skorpionima", kod Borke u CZKD-u, pred sam pocetak govorancije dozivela sam

...I spremila sam sve papire, I osiguranje lepo platila

I stvarno me tamo zovu I lepo hoce da mi plate put I posao da im uradim, I nemam nameru da emigriram, ovde imam nesto prokleto sto me drzi ( a nije Kosovo) I nesto dobro sto me drzi ala drustvo dunav...I zovu bas mene jer im se dopada moj rad, moj umetnicki rad, znaci ne treba im neko koga mogu da najme iza coska, I sve je to super I laskavo I unosno I zanosno jer uopste ne putujem tako cesto... zapravo u poslednje vreme uopste I ne putujem jer me mrzi da se akam za vizu u turisticke svrhe I da dajem pare koje nemam

The mothers of mass graves

Nura comes from Srebrenica and she goes to places where her voice needs to be heard. For those who don’t know and the many who still refuse to know, Srebrenica was and is the enclave of genocide in Bosnia, committed there in 1995 by General Ratko Mladic and his soldiers.

Mladic is still in hiding from