B92 Blog

Pre nekih 10-ak dana sam imala na kursu jednu devojku koja je do najsitnijih detalja apsolutno kopirala sve što ja radim. Sve vreme kursa sam morala strogo da vodim računa šta radim, kako se ponašam, šta govorim i sa kime razgovaram o čemu. Odmah mi je bilo jasno da će svaki trenutak proveden sa ovom devojkom biti moj ultimativni test. Moje ime će stajati na njenoj licenci i ja ću biti ta koja je odgovorna za sve dobro ili loše što ona uradi kao ronilac ali i kao ličnost.

Roditelji ne dobijaju svoju decu u kompletu sa manualom za održavanje i gajenje. Od tog trenutka oni su prepušteni više-manje sami sebi i vaspitanje i gajenje dece postaje životni poziv roditelja kojim se bave 24 sata dnevno. Deca su „blank slate“ po kojoj piskara svako ko je na bilo koji način uključen u njihov život. Jedna stvar je

by Katja T.

I tako još jedan dan prolazi dok ga ja čekam a imam previše ponosa da bih vrisnula koliko mi nedostaje i koliko mi treba. I ne znam da li to radim iz straha ili zbog ponosa...ali i ponos je proizvod straha. Plašim se da ću svojim potpunim razotkrivanjem postati totalno izložena i ranjiva. Ponos mi je poslednja linija odbrane. Ne znam koliko dugo će izdržati. Sati su predugi. Pokušavam nečime da odvratim svoje misli, ali nikako ne ide. Sve što radim podseća me na njega, svaki film koji gledam gledala bih sa njim, svaki obrok koji pojedem podelila bih sa njim svaki dah koji udahnem predala bih njemu.

A on ne zna ništa o tome.

Smišljam sledeću akciju za odvraćanje misli. Lista je sve kraća. Mogućnosti je sve manje. Da li ga pozvati još jednom ili n

Kada spavam ništa ne vidim, samo osećam. Osećam mirise, čujem zvukove. Onda mi ti zvukovi i mirisi prave slike od kojih su sačinjeni moji snovi. A kada se probudim, oči držim širom zatvorene kako bih osetila mirise i zvukove jutra. Kada sam bila mala to je bio miris topole pored prozora kuće moje Nane pomešan sa zvukom lišća koje je jutarnji povetarac temeljito prebirao dok su gugutke čavljale svoju jutarnju mantru. Zimi se osećao samo miris novog snega palog preko noći a vetar je i dalje prebirao po granama topole koje su, okovane u led, proizvodile zvuk sličan kristalnim perlicama. Kada bih otvorila oči ceo prizor bi nestao. Kako onda možemo verovati svojim očima?

Pustinja je uvek žedna. Žedna je mirisa i zvukova pa ih danju krade od vetra jednim velikim udahom samo da bi ih onda noću sve oslobodila kr

Egipat-jedinstvo suprotnosti. Ako niste na moru, onda ste najverovatnije u pistinji. Ima nešto zeleniša oko delte Nila i to je sve. A pustinja nepregledna i tiha kao i more. Malo je onih koji mogu odoleti Sinajskoj pustinji a pogotovu ja i moje kolege. U pustinji se najbrže spava. Potrebno vam je nekoliko sati sna da se potpuno resetujete. Nije retko da odemo uveče u pustinju, tamo prespavamo i ujutru pravo na brod.

A noću se u Sinajskoj pustinji pričaju najlepše priče i sanjaju najlepši snovi sa zatvorenim i otvorenim očima.

Celo društvo se poređa u krug ležeći na leđima i svako blene u svoj deo neba iznad glave. Onda svako priča priču koja se događa iznad njegove glave.

Jutros smo isplovili oko 4:30h. Krenuli smo u susret prošlosti. Pošli smo na Thistlegorm, engleski brod potopljen u II Svetskom ratu. Noć je topla i mirna. Brod se polako i skoro nečujno izšunjava iz luke. Svako traži mesto gde će odremati sledeća 3,5 sata vožnje. Ja sam se odmah zakucala na strateško mesto-sun deck iznad pramca. Odatle je najbolji pogled na nebo. Dok isplovljavamo, sa minareta se čuje poziv mujezina na Al-Fajar, jutarnju molitvu. Voda ispod nas je crna kao katran i reflektuje odraz meseca i zvezda iznad nas. Dok brod kroji svoju brazdu ona šušti kao Šeherezadinih 9 velova. Ššššsssss, Šššššsssss. Brod se jedva osetno ljuljuška pokušavajući da me uspava dok mi Deep Forest peva sweet

Predstavljam vam Helix nebulu ili "Božije oko" Najseksipilnija pojava za svakog astronoma.

Nalazi se 690 svetlosnih godina udaljena od zemlje u sazvežđu vodolije. Ćestitam vodolijama-progledali su ;-). Nastala je (kao i sve nebule) umiranjem zvezde tipa sunca. Otkivena je 1824 i stara je oko 10600 godina a prečnika je oko 2.5 svetlosne godine.

U našoj galaksiji, Mlečnom putu, ima oko 1500 nebula, ali je samo jedno "Božije oko". U sredini se nalazi beli patuljak koji produkuje toliko svetlosti da i sami gasovi koji su nastali kao produkt eksplozije zvezde sijaju dajući nam nadrealne slike i forme. Priroda je najsavršenije umetničko delo.

Jedna od emisija koja UVEK može da me beskrajno zabavi, nasmeje i totalno make my day je BBC-jev Top Gear. To je bi trebalo da bude ultimativni domaći zadatak za bilo koju televiziju (nadam se da urednici B92 čitaju ovo). To je već dugi niz godina najgledanija emisija na BBC2 i ima preko 25 miliona gledalaca u celom svetu. Ja, inače, posedujem prosečno znanje o automobilima. Znam više od prosečne žene, ali manje od prosečnog muškarca tako da bih mogla reći da ne gledam ovu emisiju zato što su glavna tema automobili već zato što je smatram jednim od vrhunskih ostvarenja TV produkcije a još uvek imam osnovna znanja da mogu da pratim fabulu radnje. Naravno, ni najbrilijantnija produkcija ne drži vodu bez adekvatnih prezentera. U ovom slučaju je to kontroverzna tročlana banda,

Pre mnogo godina sam se našla kod drugarice koja se pakovala za naš put u Tunis. Tu je bila i njena komšinica, prosta žena, sa jedva 8 razreda osnovne škole. Radila je u školi kao čistačica a najduži put koji je prevalila je od rodnog sela negde u Sićevačkoj klisuri do Beograda

Pita ona nas: „Pa di vam je taj Tunis deco?“

„U Severnoj Africi“, odgovaramo mi.

„Pa di vam je ta Severna Afrika?“, nastavlja ona.

„To je tamo južno od Italije i Španije, drugi kontinent“, pokušavamo mi da joj nekako damo nekakve geografske koordinate.

„Lele, lele, će se potepate u autobus do ti T

“Can you dig it
Something in the air tonight
Got a one way ticket
Baby, don't you wanna ride
Got to make it
Make it to the other side
I've got demons
Snapping at my heels tonight….”

…cvrkuće moj telefon prvu jutarnju. Rano je. Šest sati. Započinje novi radni dan. Izkrmeljavam polako iz zamračene kabine i kako otvaram vrata tako me pljusne po sred lica rano jutarnje sunce. Ok, važi…..otvoriću oči malo kasnije. Tako ja bauljam po palubi skoro zatvorenih očiju i široko razjapljenih usta od zevanja. Ups…!!! Skoro da sam se saplela na jednog gosta.

Imamo ih 10-oro na brodu i svi već drugu noć spavaju na palubi iako su lepo platili za lepe, udobne kabine sa kupatilima, air kondišnima,

Ja spadam u onu grupu ljudi koji smatraju da je muzika apsolutno neophodan sastojak njihovog života. Moja najbolja terapija je muzika...i po neki film. Sećam se dana kada sam bila zaposlena kao kancelarijski pacov koje nikako ne bih mogla preživeti da nije bilo muzike oko mene. Ja sam jedna od onih koji se bude i ležu uz muziku i ništa mi ne smeta da muzika svira i dok spavam. Ja lično pokušavam da ne slušam radio jer se izlažem opasnosti da mi neki sumasišavši DJ zagorča život sumanutim izborom muzike. Ja svoju muziku sama biram. Najgore je kada vas ujutru probudi radio-sat a u tom trenutku na radiju zvrnda nekakva bezvezarija koja vam se onda uvuče u uvo u postanete njen rob ostatak dana jer vam se stalno po glavi vrti neki glupi džingl, reklama ili j

Evo šta sam ja, naivna, napisala svojoj prijateljici Nemici koja je udata za Danca i živi u Danskoj tokom gledanja prenosa protesta u Beogradu:

Hi my dear,

is that snow melting down over there? When it was the last time when U had a sunny day? U know that I like 2 joke about that because in Sharm every day is sunny day and there's nothing better 2 do on sunny day then 2 dive

Mali ronioci

Rezultat tog njegovog jednogodisnjeg udarnickog rada sa "insruktorom" specijalaca je bio taj da je covek umalo ubio i sebe i mene vec na prvom zaronu. On, naravno, nije imao pojma gde je pogresio jer mu niko nije objasnio da ne treba da padne pravo na dno vec da moze da se zaustavi na kojoj god dubini on zeli. Ovo je posebno opasno kada se dno nalazi na 300 metara. Nesrecniku sam najljubaznije objasnila da mu je najbolje da ponovo odradi ceo kurs ali sa nekim drugim.

Ovom prilikom zelim

Bull shark

 

Neznanje proizvodi strah. Strah proizvodi agresiju. Agresija proizvodi sukob do unistenja jedne ili druge strane. Unistenje jedne strane proizvodi i unistenje druge strane jer je ravnoteza ultimativni zakon prirode. Jedini nacin da se izadje iz ove spirale unistenja je znanje i obrazovanje.

Covecanstvo misli da je mracni srednji vek koji je predstavljavo dogmatizam, neznanje, zatvorenost i regresiju iza nas, ali se ja ne bih slozila. I u danasnje vreme mi tezimo da unistimo sve sto nam nije poznato pod optuzbom da ta nepoznanica preti unistenju nase vrste a pri tome ne shvatamo da upravo takvim delovanjem  unistavamo sami sebe. Nasa nauka

Eto, prodjose 3 godine vrednog pregalackog rada u ronilackoj industriji noseci kapu instruktora ronjenja. Za ove 3 godine sam imala oko 5000 gosiju raznih zivotnih dobi, nacionalnosti, zivotnih prica, zanimanja etc. Kada obuku ronilacko odelo svi su isti osim kada je u pitanju jedna sitnica. Muska i zenska percepcija ronjenja sa veoma cesto razlikuje. Muskarci vrlo cesto percipirju rekreativno ronjenje kao takmicarsku disciplinu-sto je jedna od najvecih gluposti koju moze da proizvede ljudski um.

Svako od nas ima u svom zivotu neku osobu ili vise njih koji su deo naseg zivota u svakom trenutku naseg postojanja. To su one osobe na koje mislimo 20 milisekundi pre nego sto utonemo u san i cija je slika prva pred nasim ocima 20 milisekundi pre nego sto smo definitivno budni. Oni se uvek nalaze u tim nedefinisanim prostorima izmedju jave i sna. To su oni ljudi koji nas vole bezuslovno i koji su tuzni i srecni zajedno sa nama. Oni su svedoci svih nasih uspona i padova i cuvari nasih uspomena. Vrlo cesto poseduju fotografije iz nase daleke proslosti za koje ste zaboravili da su ikada napravljene. Vrlo brzo i lako zaboravljate sve svadje i nesporazume i pamtite samo lepe trenutke sa njima. Njihova ljubav je vase tajno oruzje za kojim posezete kada vam je najteze. Oni su vase ogledalo i vasi navigatori kada treba.

Cesto smo nepravedni prema njima i zaboravljamo ih jer znamo da njihova ljubav prema nama nikada nece izbledeti dok mi pokusavamo da zadobijemo jos neciju ljubav. Oni samo sede po strani i c