by Katja T.

I tako još jedan dan prolazi dok ga ja čekam a imam previše ponosa da bih vrisnula koliko mi nedostaje i koliko mi treba. I ne znam da li to radim iz straha ili zbog ponosa...ali i ponos je proizvod straha. Plašim se da ću svojim potpunim razotkrivanjem postati totalno izložena i ranjiva. Ponos mi je poslednja linija odbrane. Ne znam koliko dugo će izdržati. Sati su predugi. Pokušavam nečime da

 

Neznanje proizvodi strah. Strah proizvodi agresiju. Agresija proizvodi sukob do unistenja jedne ili druge strane. Unistenje jedne strane proizvodi i unistenje druge strane jer je ravnoteza ultimativni zakon prirode. Jedini nacin da se izadje iz ove spirale unistenja je znanje i obrazovanje.

Covecanstvo misli da je mracni srednji vek

Jedna od emisija koja UVEK može da me beskrajno zabavi, nasmeje i totalno make my day je BBC-jev Top Gear. To je bi trebalo da bude ultimativni domaći zadatak za bilo koju televiziju (nadam se da urednici B92 čitaju ovo). To je već dugi niz godina najgledanija emisija na BBC2 i ima preko 25 miliona gledalaca u celom svetu. Ja, inače, posedujem prosečno znanje o automobilima. Znam više od prosečne žene, ali manje od prosečnog muškarca

Svako od nas ima u svom zivotu neku osobu ili vise njih koji su deo naseg zivota u svakom trenutku naseg postojanja. To su one osobe na koje mislimo 20 milisekundi pre nego sto utonemo u san i cija je slika prva pred nasim ocima 20 milisekundi pre nego sto smo definitivno budni. Oni se uvek nalaze u tim nedefinisanim prostorima izmedju jave i sna. To su oni ljudi koji nas vole bezuslovno i koji su tuzni i srecni zajedno sa nama. Oni su svedoci svih nasih uspona i padova i cuvari nasih uspomena. Vrlo cesto poseduju fotografije iz nase daleke proslosti za koje ste zaboravili da su ikada napravljene.

 

Uvek sam govorila i još uvek odgovorno tvrdim da je za opstanak u Egiptu potrebno imati živce jake kao sajla, lososovsku istrajnost u plivanju uzvodno i dobro razvijeni smisao za humor (pogotovu na svoj račun).

Ne znam ni sama odakle da krenem. Ne znam ni kada je sve počelo. Verovatno od početka vremena. Laž je osnovni sastojak ljudskog života. I ne samo ljudskog – života cele planete. Laž je tipično ljudska osobina. Nisam primetila da životinje ili ne daj bože biljke lažu….mada mi je nešto sumnjiv ovaj moj mačak u vezi sa onom prevrnutom kantom za smeće ali nemam dokaza da ga optužim za nedelo.

Sve se nešto nakanjujem da vam ispričam sledeću priču ali svaki put me misli odvedu u drugom pravcu pa onda zaboravim…pa se ponovo setim…..pa opet nije pravi trenutak…i sve tako nešto. A evo sada su se stekli i trenutak i prilika da vam ispričam šta mi je napameti…a kad ću da postavim na blog…e, za to opet treba da se ukaže neka druga prilika i trenutak.

Možda će vam se učiniti kao trivijalna tema…ali, po mom skromnom mišljenju, i izbori su trivijalna tema pa su se svi ipak raspisali na kamaru o tome.

Prvo, ako vam se ne sviđa da izgledate kao pokisli miš svakoga dana nemojte birati posao koji je usko povezan sa satima provedenim u vodi. Ovo je priča nekoga ko ne voli da izgleda kao pokisli miš po vasceli dan.

Danas sam ponovo morala da vratim sa zarona jednog naseg entuzijastu ronioca koji je zavrsio kurs kod jednog naseg "iskusnog" instruktora "...koji je bio instruktor specijalnim jedinicama, vrlo iskusan ronilac, trebalo mi je godinu dana da dobijem licencu...." i bla, bla, bla. Ovo, na zalost, nije prvi put da mi dolaze takvi ronioci sa naseg podnevlja.

Rezultat

Evo, upravo sam dobila od moje sestre poruku na FB koja me izveštava o poseti familiji u cilju obeležavanja slave SV. Jovana....moram priznati jedna od mojih omiljenih. Uvek me spopadnu neke melanholične misli kada mislim o ovoj slavi. Ona obeležava kraj sezone slava tako da mi je svake godine ova slava uvek nekako izgledala kao oproštajna slava za tu sezonu pa se iz ovog razloga uvek razlikovala od ostalih. I tako u sred tih melanholičnih evociranja uspomena na temu „al se nekad dobro jelo BAŠ“ sestra me preseče pitanjem „by the way....kakvo je to katastrofalno nevreme bilo tamo?“ i ja počnem da se smejem. Ni sama nema pojma koliko puta sam čula to pitanje u poslednja dva dana.

Eto, prodjose 3 godine vrednog pregalackog rada u ronilackoj industriji noseci kapu instruktora ronjenja. Za ove 3 godine sam imala oko 5000 gosiju raznih zivotnih dobi, nacionalnosti, zivotnih prica, zanimanja etc. Kada obuku ronilacko odelo svi su isti osim kada je u pitanju jedna sitnica. Muska i zenska percepcija ronjenja sa veoma cesto razlikuje. Muskarci vrlo cesto percipirju rekreativno ronjenje kao takmicarsku disciplinu-sto je jedna od najvecih gluposti koju moze da proizvede ljudski um.