Jako davno su se dogodili moji prvi susreti sa Crvenim Morem i njih se sada sećam samo kada dobrano začeprkam po svojim fijokama u mozgu.

Pre neki dan sam nabasala na tekst nekoga ko je sve to doživeo po prvi put i momentalno me vratio  to vreme. Autor, na žalost ne želi da mu se ime spomene (iz meni totalno nepoznatih razloga - ali poštujem). Objavljen je na web site-u hrvatskog časopisa Scuba Life i uredništo mi je dalo dozvolu da ga u celosti prenesem vama.  Dakle, ovako je on doživeo Crveno More:

Šarm el Šeik je jedno totalno sumanuto mesto za živeti. Ponekad mi se čini kao da sam deo nekog socijalnog eksperimenta. Populacija  je sastavljena od svih mogućih nacija, veroispovesti, starosnih dobi i socijalnih statusa.  “Starosedeoci” su oni koji su došli ovde pre 20-ak godina a pravi starosedeoci, beduini, su potisnuti u Sinajsku pustinju. Većina Egipćana koju viđam ovde je došla skorijih godina tako da nije retkost da “beli” starosedeoci znaju više o ovom mestu nego sami Egipćani. Ovde moram da napomenem jednu važnu stvar – Beduini i Egipćani nisu isto! Do skoro niko se nije rađao u Šarmu i niko nije sahranjivan u Šarmu. Porodilišta su počela da se otvaraju poslednjih par godina a groblje još uvek nije ni u kakvom planu.

Mnogi moji nekadašnji gosti, a sadašnji prijatelji kao i oni koji su mi prvo postal prijatelji a zatim i gosti, a ponekad i prijatelji prijatelja i prijatelji gostiju mi se veoma često obraćaju sa najavom svog dolaska. Sadržaji tih najava variraju u listi pitanja koja postavljaju ali svima su uvek zajednička pitanja koja se odnose na političku klimu i samom Egiptu a i u celom regionu. Uvek ista pitanja postavljana na raznim jezicima. Sadržaj bi se od prilike uvek svodio na isto: “Ajde, molim te mi reci šta se to u stvari ZAPRAVO događa tamo?”

Mnoge mi stvari sa ovim smakom sveta nisu jasne.  A volela bih da mi neko razjasni. Želim da ovaj put budem adekvatno pripremljena. Nadam se da će udružene snage mojih blogokolega i koleginica uspeti da mi pojasne te nedoumice.  Da se odmah razumemo! NIsam ja potpuno neiskusna sa smakovima svetova. Imala sam ih ja ranije. Ali, to su bili mali smakovi sveta koji su se uglavnom ograničavali na moje privatne svetove ili u najgorem slučaju svetove koje je delila omanja grupa individua. Nikada se nisam suočavala sa tako globalnim smakom sveta o kojem svi sada pričaju.

" Don't seekhappines !  Happines is like orgazam.If you think about it too much it goes away" 

Evo šta sam ja, naivna, napisala svojoj prijateljici Nemici koja je udata za Danca i živi u Danskoj tokom gledanja prenosa protesta u Beogradu:

Hi my dear,

is that snow melting down over there?