B92 Blog

"Beograd je sistem" jeste projekat po kom bi se u Beogradu, u punoj srazmeri, postavila maketa Sunčevog sistema. Samo Sunce bilo ni na Ušću, skulptura prečnika 5,9 metara. 245 metara dalje, kugla od 2 cm predstavljala bi Merkur, Zemlja, prečnika 5,4 cm bila bi na Kalemegdanu, Jupiter, prečnika 61 cm na Vračaru, Uran (21,7 cm) na aerodromu, Neptun u Pančevu, markeri nekakvih linija koje su jako važne za određivanje Sunčevog sistema (koliko razumem) u Novom Sadu i Petnici, a krajnja granica sistema, nekakva heliopauza se negde poklapa sa granicom Srbije, pa bi i to bilo obeleženo.

Nemam reči da iskažem oduševljenje samom idejom i mogućim značajem za postavljanje Beograda i Srbije na mapu sveta. Uz dobar PR, mogli bismo se pročuti po nečem pozitivnom.

Ako moderator ima načina da otvori nekakvu peticiju (iz tekstova u medijima nisam uspeo da uvidim kome bi peticija bila upućena, predlažem moderatoru da kontaktira i pita organizatore projekta -

Vidim juče reklamu za mušku kozmetiku, nešto protiv bora. Reklama je namenjena ženama. Shvatili su da nas to ne interesuje, pa njih ubeđuju da to nama treba. Jao si ga tebi ako ti supruga/devojka donese pomadu, pa još kaže da je to da joj budeš lep, a ti ne stavljaš. I sve tako nešto.

Obučen poput onoga kako zamišljam srednjevekovne truvere, sa nekoliko slojeva kožnih ogrtača i sličnom kapom, držeći planinarski štap, sa samo jednim zubom u gornjoj vilici, proćelave, dugačke, sede kose, oštrih, nekada očigledno markantnih crta lica i prodornog pogleda, ušao je u trolu na Slaviji i izašao već kod Beograđanke. U tih par minuta, govorio je o dolasku vremena čistog uma i razuma, filozofirao o cvetnom trgu i rastu cveća (čak pominjuci da cveće može da raste na ljudskim glavama, ako ima humusa), lamentirao nad majušnosti Zemlje, koja je deo neba, i pominjao nekakve nove, revolucionarne, neverovatno udobne, anatomske cipele, koje će prvo dobiti vozači gradskog saobraćaja za Univerzijadu, a posle i čitavo čovečanstvo.

Ne znam zbog čega mi je nekako bilo žao to što sam imao utisak da on bolje shvata i sebe i svet nego masa koja mu se otvoreno, nadmoćno, prezrivo podsmehivala, a ipak tako prazna.

Mlada majka na most ispred automobila izvela svoja dva deteta i zatim izdvadila mobilni telefon, namestila decu da se zagrle i nasmeju, a u pozadini je snimljen mladić koji je hteo da se ubije.

Inače, kamere mobilnih telefona stalno su snimale.

Nedavno je, da dopunim, uprava pariskog metroa zamolila saomoubice da nadju neki drugi nacin da sebi okoncaju zivot, a ne da skacu pod vozove, jer onda vozovi kasne (ne mogu da nađem link, bilo u novinama unazad desetak dana).

Vodnik

            Blaf, šanker u džez klubu, čim je zasvirala prva sirena, otrčao je kući po televizor. Posle sat ipo, Blaf poče da se ljubi sa svima redom. Na kraju je izljubio i Dašketa.

"De ćeš, Blafe?"

"U rat."           

"A šta da radim sa televizorom?"  

"Vratićeš ga posle rata."     

Sutra uveče, Blaf je ćutljivo za šankom brisao čase. Panduri su ga, kad je došao da se prijavi, oterali na spavanje. Od tada ga svi zovu "Vodniče."

Švaler

            Prvo jutro posle bombardovanja, u gradu se pojavio - pres ataše španske ambasade. Na pitanje - kako to da nije evakuisan, sa svim ostalim diplomatama iz NATO zemalja, odgovorio je da su ga - zaboravili. I, naravno, odmah osudio agresiju. "Mora da je isključio mobilni dok je bio u švaleraciji", konstatovao je Stupi.

Како ауто-превод?

Овај текст написане у енглеском и аутоматски преведен на енглески, и француски, и вратити се у енглеском језику и српском језику. Постоје места на прилику, коју сте већ видели. И видите шта ће испадне. Иако је искуство је исправна, вероватно бисте требали да раде исту ствар коришћењем различитих преводилаца, али нема везе. Само да видим.

How does the auto-translation?

12 jela

Pihtije su mi izmamile spontani aplauz. Delovalo je, mora biti, blazirano, ali ja sam se sećao Kićine priče od pre 2-3 decenije, kako bi u bašti Kalenića ekipa ustajala i, uz komentar “objektivna beogradska publika ocenjuje 5.0, 5.0, 4.8, 5.0”, aplauzom pozdravljala lepotice u prolazu. Ovacije koje su kasnije dobili kuvari, kad su se pojavili na kraju večere na kojoj je pokrenuta inicijativa da se i u Beogradu osnuje Slow Food udruženje, bile su potpuno iskrene, spontane i na mestu, tako da je i moj rečeni ispad oduševljenja možda nekako prošao kao koliko-toliko prihvatljiv. Pre nego što pređem na druge detalje, o pihtijama od praseta lasaste mangulice sa farme u Kopljarima kod Orašca, iz domaćinstva Maletić, samo da kažem da Žana, koja je bila sa nama za stolom, uopšte i nikada ne jede ni pihtije, ni ljuto (a ove su baš dobro rezile), a prijale su joj koliko i meni, dakle, apsolutno.

Potpuno je jasno da novinarstvo više ne postoji, i to u bukvalnom smislu. Pitanje je zašto to niko ne vidi. Ipak, pre nego što se upustimo u razloge opšteg neuviđanja te jasne činjenice, moramo i nju samu obrazložiti. Novinarstvo ne postoji, dakle, u smislu informisanja publike pojedinog medija o objektivnim, nepristrasnim, istinitim činjenicama koje su za tu publiku od interesa, značaja, čegagod, koje su nove, važne ili zanimljive. A čim ne postoji u tom, ne postoji ni u kakvom smislu, jer to i jeste osnovna definicija te zastarele profesije.

(objavljeno u februarskom broju časopisa Link)

1 - Tange sa likom Baraka Obame

Razočaran i nesrećan što ih nisam dobio, a bile su mi obećane, setio sam se još nekoliko podjednako dragih mi predmeta koje nikad nisam imao, a mogao sam i želeo:

2 - CD na kom papa Jovan Pavle II peva hitove San Rema

Nešto mi bilo nezgodno da tad kupujem, a posle nisam naleteo ni u jednoj drugoj radnji, već baš tu, kod same crkve Svetog Petra.

3 - Trnov venac sa Via Dolorosa

Ovo možda ne bi bilo toliko fantastično da u toj ulici kojom je Hrist išao na Golgotu nije sada buvljak. Venac nisam dobio iz nepoznatih razloga.

4 - Jeftina replika Titovog dijamantskog prstena, onog što je kupio od prve plate

Ne znam ni da li takav predmet postoji, al' kad bi postojao, uvrstio bih ga u zbirku.

5 - Konzerva sardina koju je moj otac kupio za celu svoju poslednju platu

Plata je bila za decembar 93-će, u vreme hiperinflacije, i dobio ju j

Prvo sam, naravno, pobesneo, iznervirao se, poželeo da napravim skandal. Onda da protesno odem zauvek sa bloga. Onda da se povučem u tišini. Pa mi prijatelj (inače, jedan od najpoznatijih satiričara i humorista u Srbiji – po mom mišljenju i daleko najbolji i najduhovitiji) koji je nedavno doživeo sličnu sudbinu u jednim dnevnim novinama, kada mu nisu objavili satirični tekst u okviru redovne kolumne, pametno rekao da je i skidanje posta sa ogavnim vicevima o Srbima tema. Još bolja od samih viceva.