Na poslednjem spratu garaže na Obilićevom vencu, kad sam došao po kola, našao sam nedvosmislene tragove da je neki čovek tu obavio veliku i malu nuždu, skriven iza mog i automobila koji je bio parkiran do njega. Na Zelenom vencu, tamo od pijace na dole, niz Kameničku ili na uglu garaže i susedne zgrade u Kraljice Natalije neka žena to redovno radi, kaže mi ćerka koja je viđa bar jednom nedeljno.

Što da ne?

(Ujedno, kako bi glasio rodno ispravan oblik ukoliko bi žena dobila tu funkciju)

Kombinovano društvo fakultetski obrazovanih ljudi, pretežno stomatologa, bankara i nešto novinara, sa pokojim privrednikom starog kova, doktorom ili inžinjerom. Ljudi profesionalci, dakle. Nisam nikad smatrao beogradske slave ničim naročito značajnim, još manje uticajnim, ali jesam indikativnim - skuplja se tu koliko-toliko društveno svestan Beograd, pa se dobija jedan presek gradskog osećanja po nekim ključnim pitanjima. Svakako statistički irelevantan, ali izvrsna fokus grupa.

U ona vremena, većina je deklarativno bila protiv Miloševića, ali su se nekako istovremeno pomalo uklapali u ondašnji sistem vrednosti, a sada je to otpriliko ko u skupštini, minus radikali i socijalisti. Ponajviše, cenim, demokrata, pa deesesovci, i poneki ne naročito glasni eldepeovac.

Zdravstveni sistem Srbije, u čije lavirinte sam se po prvi put u životu uputio, vidim, evo, već sa ulaza (ne bih dalje, hvala), uspeva da me iznenadi, zabavi i uvek iznova nasmeje, kao kakva naturalistička crna komedija, bez obzira što se radi o mojoj sopstvenoj koži. Najinteresantnije je to što shvatiš da je sistem napravljen tako da ti maksimalno iskomplikuje lečenje, valjda da bi se smanjio pritisak na zdravstvo. Pacijenti su manje bitni - a kada si u toj ulozi, nekako ti se čini da je to i razumljivo. Šta ima, ovako sakat, da smaram za tu crkavicu što ulažem dobrih 20 godina, i popravljam nogu koju sam sam slomio?

Mi, dolepotpisani, ovim apelujemo na srpsku javnost, pre svega na njen pismeni deo, kao i na sve one koji uživaju u lepotama vina, da crno vino prestanu skorojevićki, pokondireno zvati crvenim. Jeste, bukvalni prevod sa engleskog, francuskog i ko zna kojih sve još jezika bio bi takav, ali zašto bismo prevodili pojmove koji postoje u srpskom, pogotovo prevodili ih bukvalno. Jeste, boja mu je crvena, ali to mu je boja, a ne ime.

Crno vino se crnim u savremenom srpskom jeziku zvalo i zove, crno je, uostalom, i grožđe od kog se pravi, i apleujemo na sve podrumare i podrumarke (sada

Čak sam mislio da ni ne postujem ovo, jer je toliko učestalo da mi se čini da je neinteresantno. Pretežući element dnevnika na blogu, međutim, opravdava ovaj postupak. Moj trineastogodišnji sin, naime, napadnut je nožem.

Vlada je pala još onog trenutka kada je Koštunica odlučio da ne podrži Tadića na izborima, a sve ovo je sitničarsko politikantsko nadmudrivanje. Paradoksalno, ko bude bolje uspeo u toj jeftinoj provincijskoj predstavi , upravo zbog njene besmislenosti i niskog nivoa, izgubiće ono jedino što je u ovom trenutku važno - glasove na izborima 11. maja.

Planetarna bruka zbog nepotrebne histerije oko svinjskog gripa demonstrirala je da postoje ozbiljne  pukotine u naizgled monolitnom simulakrumu, u svetu metarealnosti medija, biznisa, ideologije i politike. Iako je od prvog dana poznato da mu je smrtnost manja od smrtnosti koju izaziva takozvani "običan", sezonski grip, sjajno vođena kampanja na svetskom nivou naterala je vlade razvijenih i zemalja u razvoju da masovno naruče ogromne količine vakcina, izazvavši prethodno kolektivnu psihozu, ako ne i blagu paranoju među svojim građanima. U nerazvijenim zemljama ljudi ionako masovno umiru, pa se zbog gripa niko uzbudio nije.

Na ulasku u Bezistan ostareli prodavac semenki sedi naslonjen na onaj stub. Prolazi grupa od 4-5 pandura. Čavrljaju, idu raspoloženi, opušteno, mada dosta brzo, mora biti da se sa smene vraćaju u Majke Jevrosime. Jedan od njih, bez reči, onako usput, ne zastajkujući, čak i bez pogleda ka prodavcu, grabi punu šaku kikirikija. Prodavac nije pomerio ni jedan mišić na licu - nisam mogao da vidim da li je trepnuo, imao je velike naočare za sunce.

Prilazi prodavac knjiga, nudi "najnovije Legijino delo, pisano u zatvoru". Kad odbiješ, izvlači Čedinu biografiju. Kad i to odbiješ,

Dakle, da krenemo unazad. 

Zapuši mi se sudopera. Zovem majstore, odčepe – 3.000 dinara. Posle nekoliko sati zove me Jovana na posao, kaže tu je komšija od dole, nekoliko spratova ispod mene sudopera ljudima izbacuje mulj po kuhinji. 

Prethodnog dana majstor za mašinu uzeo je 1.500 da očisti dinare iz pumpe, čega li, koji su tamo dospeli iz Ognjenovog šorca.