Не постоји текст који сам више пута почињао и брисао.
Зајебано.
Мислим, зајебано је писати о реликтима комунизма, свакако.
У сусрет 35 година матуре које обележавамо следеће суботе, ево приче коју сам написао поводом 25 година исте
Да извините, овако је све почело
Не знам да ли сте чули за блогера са надимком ,,alselone''?
Имам једног другара. Мислим, имам их више него ово је прича о том једном.
Кажу да се историја понавља, али само зато што из ње не учимо. Па хајде да прочитамо ову кратку историјску скицу. Свака сличност са стварним догађајима је случајна:
Када је куга погодила Женеву 1530. године, све је било спремно. Чак су отворили читаву болницу за жртве куге. Са лекарима, медицинским сестрама и медицинским сестрама. Трговци су давали новац, а градска власт је давала дотације сваког месеца. Пацијенти су давали и новац, а ако је неко од њих умро сам, сва имовина је одлазила у болницу. Али онда се болници догодила катастрофа: куга је почела да јењава, а субвенције су зависиле од броја пацијената За особље болнице у Женеви 1530. није било говора о томе шта је исправно или морално. Ако куга доноси новац, онда је куга добра.
И то ме заболе