Jedan po jedan, oni koji su optuženi za zločine počinjene tokom sukoba u bivšoj Yugoslaviji stižu u ruke pravde. Pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način.

Za sada poslednje lice iz te crne kolekcije je Branimir Glavaš. To hapšenje ohrabruje. Upućuje na zaključak da se stvari ipak menjaju i da, uprkos iritirajuće sporoj, a često i kalkulantskoj pravdi, begunci neminovno bivaju sustignuti.

No, hapšenje Glavaša ima i ono drugo značenje, jer „podiže lestvicu" Srbiji kad je reč o stepenu revnosti u ispunjavanju obaveza prema haškom sudu.

Parodija na pesmu evrovizije uspela. Šareno, skakutavo, sve pršti od "originalnosti" i multimedijalnog, "izvornog folklora" zemalja čiji predstavnici nastupiše. Kao da se gleda u kaleidoskop u kome male električne bube glume ljude koji pevaju. 

gost autor – jedan srpski pacijent

Nakon onih čuvenih peripetija koje se sastoje od čekanja kod lekara opšte prakse radi dobijanja uputa za specijalistu, zatim čekanja na red kod specijaliste, pa posle čekanja u „socijalnom“ da se uput za snimanje „magnetnom rezonancom“ odobri od strane komisije, u ime matične filijale, tj. pravdanja troškova... – konačno sam stigao do faze kad treba zakazati snimanje. 

5. oktobar sada napada i kuso i repato. I režim, i nekadašnji učesnici, i kolone novih stranačkih aktivista, i kriminalci koji se nisu dovoljno iskazali, ...

Ova "softcore" fotomontaža urađena je još avgusta 2004. Na korist potrebi za šegom i parodijom, potrebi za narodnim pošalicama, dosetkama, veselim umotvorinama, doskočicama, šaljivim zagonetkama, podbadanjima, dvosmislicama.., ali, na žalost, ne baš i na korist Srbije, još uvek je poprilično aktuelna.

Sećate se ovog čoveka? "Pa, sad je bio tu... i .. - najedanput ga nema!" - govorili su ljudi koji su tada bili zaduženi

25. мај се најбоље славио у Северној Кореји, па код нас, југосоцијалиста, до неке тамо године. Северна Кореја је остала доследна, а ми смо издали. 

Црвени теписи и поњаве које се радосно вијоре, метузалем који више личи на корњачу са белом маршалском капом, умерена срећа ликова око њега, омладина која је месецима вежбала да би

Dan ružan. Mučan. Gotovo samrtan. Koji vonja na uranijum. Dan koji se nije završio. Krenuće podsećanja, slike vatre... No, šta se kod nas zbilja obeležava 24. marta? Da li je to samo puko podsećanje na ratnu kampanju koja je otpočela nad nebom Srbije, podsećanje iz koga će proizaći nekoliko uobičajenih zaključaka o agresoru i nevinom, uz priču o pravdi i nepravdi, kao i uz priču o velikom otporu mnogostruko jačem protivniku - Ili se nešto ovih godina ipak malo izbistrilo, u smislu da bi se možda konačno moglo sagledati ko je sve i kako doprineo da se nakon niza ratnih okršaja

Ulazim u samoposlugu. Sa maskom. Prezam. Dohvatam plastičnu korpu. Gledam levo-desno. Čuvam se od svakoga. Svakoga čuvam od sebe. Tek nekolicina ljudi, jer onamo, na vratima stoji bezbednjak i pušta samo određen broj njih. Zamišljam kako me drška korpe ne dodiruje, nego lebdi unutar kružno oblikovanog položaja šake, onog položaja šake koji se obično zauzima kad se stvarno drži korpa. I dalje vežbam disanje, kao da po prvi put nosim masku. Razgledam, kalkulišem, raspet između cena, minimalnog broja potrepština i težnje da što pre završim i šmugnem odatle, tako povećavajući šanse da zaštitim druge od sebe i sebe od drugih.

Eto... tako... opet trešti. Opet se svuda puca. I noć se kostreši. Trepuće odozgo.

Sila leti u vis. Crveno, zeleno, plavičasto, narandžasto... Kao da se vatreni div iskašljao, zaboravivši da turi ruku preko usta...

A ja - kao i oduvek - čini mi se da sve mogu da podnesem, samo lošu muziku ne mogu.

Jesen provalila narandžastu opnu leta. Noć je puna septembarskih zvezda. Psi navlače novu, topliju čekinju. Prostitiutke menjaju mrežaste za "pune" čarape. Žene spremaju ajvar. Desničari priželjkuju veću krizu i, umesto bolje, još lošije dane. Povorka ponosa opet vežba šetnju u tajnoj u sali, za čiju lokaciju zna samo policija. Deca dobijaju prve ocene u novoj školskoj. Crkva dobila od građana 300 miliona za krečenje prostorija i učvršćivanje vere. Omacila se mačka u komšiluku. Državni tužilac je najzad, barem malo, promolio nos iza glomaznog kancelarijskog komada