Ех, наслов ко наслов...

Никада није ни било рата, барем оног правог, а ни тог неправог у иоле оштријем облику (ваљда је таква генерација била (и остала)), између следбеника црног и белог блуза.  

 "Црни":   

  http://www.youtube.com/watch?v=cGs-b3sNBqA

"Бели":    

 http://www.youtube.com/watch?v=kUGEikZBHvo&list=PLHlE2fgsqRwYb2DcIsJvemr6_c_W65o4F&index=3

Pet najboljih filmova u istoriji. Možda će ovo pitanje jednom delu blogera delovati otrcano, jer ima toliko spiskova od 50 ili 100 najboljih filmova po izboru ovog i onog sajta, a onda isto to po izboru ove i one ankete među režiserima, pa onlajn ispitivanja šire publike.., ili mereno bioskopskim statistikama, koje su najgore, jer se zasnivaju na gledanosti (i to, često, u nekom užem periodu). Ipak, pokušajmo mi, ovde, na blogu. Tu je jedinstven i najsloženiji moguć sastav stručnjaka.

Onomad je obeležen Svetski dan zaštite životne sredine, akcijom čišćenja. Ubeđen sam da bi svrsishodnija akcija bila pod nazivom: „Ne bacajmo smeće po Srbiji".  Akcija čišćenja jeste neophodna i tu zbora nema. Ipak, suština je u nebacanju zagađevina. Jer, ni vojska od više hiljada komunalaca, koja bi svakoga dana 24 sata plevila travnjake i potoke - ne bi mogla da sakupi ono što svakodnevno bacaju milioni nes(a)vesnih pojedinaca.

Najpre - evo snimka koji sam napravio u nedelju, hodajući po polupustari. Taj snimak je bio „okidač" da napišem ovaj post.

Kako dosadna šema. Prozirna. Otužna. Sa izjavama insdajdera, plaćenih zabijača klinova, ... Eto, šema koja je od kraja 80-ih godina toliko puta ponavljana. Bruje naslovi žute i hiperžute štampe, elektronskih medija, ... Veliko raspoloženje međ njima, "medijima" ovih dana. Konačno, ironijo naša, po prvi put valjda za ovih nekoliko godina, čujemo poneku izjavu koja nije potekla od predstavnika režima, već iz stranke koja je stožer stvaranja demokratske Srbije. Nikada ovih godina na medijima nismo od njih čuli izjave o situaciji u državi, ili, skorije, o razlozima građanskih

Crvena Zvezda u finalu Lige šampiona pobedila Jug sa 8:7 !

Šta reći? 

Svi u vodu :))  

Jesen provalila narandžastu opnu leta. Noć je puna septembarskih zvezda. Psi navlače novu, topliju čekinju. Prostitiutke menjaju mrežaste za "pune" čarape. Žene spremaju ajvar. Desničari priželjkuju veću krizu i, umesto bolje, još lošije dane. Povorka ponosa opet vežba šetnju u tajnoj u sali, za čiju lokaciju zna samo policija. Deca dobijaju prve ocene u novoj školskoj. Crkva dobila od građana 300 miliona za krečenje prostorija i učvršćivanje vere. Omacila se mačka u komšiluku. Državni tužilac je najzad, barem malo, promolio nos iza glomaznog kancelarijskog komada

Ništa Srbija nije naučila iz onog čuvenog slučaja "okliznuo se na koru banane", sramotnog slučaja nakon koga niko, baš niko nije zakonski odgovarao, tako da se danas, što je logična posledica, čitavo društvo pogibeljno kliza na kori banane. Ono cerekanje se još uvek čuje: modrice, podlivi, polomljeno lice... Scena mučna, ali za koju je tada malo ko mario, tj. malo ko je načinio napor u vidu pokušaja da shvati kako će se bez prave društvene reakcije sve, baš sve pretvoriti u jedno veliko kolektivno klizanje na kori banane.  

Već je stereotipno reći - hajde da u moru neveselih tema isforsiramo i jednu od onih lepih, koje su ređe. Ipak, teško je to reći na neki suštinski drugačiji način, osim, otprilike, tako. Nego, hajdmo na stvar. Za predstojeći Svetski dan mladih uradio sam letak (čija prva strana se vidi dole, na slici). Pa, rekoh, zašto da promocija tog po simbolici najlepšeg dana mimoiđe blog naš. Može se s pravom ispostaviti primedba - Da, tema je ok, no, zašto se ona gura već danas, a 12. avgust je tek za tri dana?! To je zato da bi svi koji natrče na ovaj blog, a iz nekog razloga ne

Parodija na pesmu evrovizije uspela. Šareno, skakutavo, sve pršti od "originalnosti" i multimedijalnog, "izvornog folklora" zemalja čiji predstavnici nastupiše. Kao da se gleda u kaleidoskop u kome male električne bube glume ljude koji pevaju. 

Raskrsnica. Verovatno je oko 35 stepeni Celzijusa. U hladu. A ovde na trotoaru već..! Koračam planirajući svaki korak. Omamljuju vrućina, izduvni gasovi saobraćajnog Perpetuum-mobille-a, asfalt naparfemisan raskuvanom smolom, pa i diskretan udar znoja koji dotiče ispod pazuha nekih prolaznika u sintetičkim košuljama... Gledam da se s nekim ne sudarim, jer svi žure instinktivno bežeći od vreline. Automobili odasvud pritiču, koče, bučno dodaju gas...

Sve kao