Planeta Zemlja se davi, u toploj supi otrova. Pored globalnog zagrevanja, katastrofične posledice ostavlja i zagađenje otpadom, hemijskim izlučevinama... Priča je, uglavnom, već skoro svima poznata. Tlo, vazduh, voda - sve se postepeno truje. Čak i okeani, koji zbog svojih džinovskih razmera deluju nepovredivo, pokazuju nam svoje rane, otkrivajući stanje na koralnim grebenima, vrste koje nestaju...

Ovaj delić planete, koji je virtuelno definisan granicama Srbije, deo na kome obitavamo mi, danas je gotovo na svakom koraku zatrpan smećem, plastičnim kesama, delovima

Fudbalska reprezentacija Srbije večeras igra protiv Italije. Na njihovom terenu. Kakav je plan? Bod, tri boda, ili što časniji poraz? Ili plana nema, u smislu - igraćemo, pa šta bude? Ili je to sada već jedna razvijena faza dezorganizovanosti, u kojoj je smešno govoriti o planu. Otkako su Karadžić, Đorić, D. Savić i ostali krenuli da smenjuju Radomira Antića, nivo igre našeg tima se srozava, kao neminovna posledica srozavanja atmosfere u reprezentaciji. I srozavanja njenog ugleda. Više se govori o poslovnim klanovima i ljudima iz fudbalske senke, a manje o igri, igračima...

Bilo bi najbolje ne stavljati nikakav tekst uz ovu fotomontažu. Ipak, zbog uvek moguće zloupotrebe, neophodno je načiniti jedan mali otklon. Ova slika nije znak neprihvatanja Dejtonskog sporazuma kao akta kojim je okončan rat i vaspostavljen kakav-takav mir. Dejtonski sporazum je „hanzaplast" zalepljen preko duboke ubodne rane, zadobijene udarcem ratnog mača, i to naravno mnogima deluje kao nedovoljan i neadekvatan lek. Ipak,

Moja draga gošća,  Houp : 

Klub "Akademija," verovatno najznačajniji noćni klub u Beogradu od izuzetne važnosti za gradsku kulturu naše prestonice suočava se sa nestankom nakon 50 godina postojanja! Odlukom Privrednog suda u Beogradu, klub je 28. decembra 2010 dobio nalog za iseljenje, čime bi ova institucija velikog značaja za kulturu Beograda prestala da postoji.

Peticija protiv zatvaranja Akademije je na ovom linku:

http://www.petitiononline.com/AKDMBG/petition.html

Osnovana početkom 1961 godine kao Klub studenata

Ko bi rekao da je prošlo već sedamnaest godina! Prestao rat, počeo mir. Da li bi to zaista bila primerena definicija?

Novak Đoković ponovo sa šampionskim peharom u rukama. Puno srce nacije ovog nedeljnog podneva. Melburn: finale 3:0.  Verovatno je malo onih koji nisu pomno pratili njegov finalni meč na Australian open-u, tako da je izlišno ovde bilo šta prepričavati. Ostaje mesta samo za izraz oduševljenja i za pokušaj da ta izvanredna, pozitivna energija bude što vidljivija, obznanjenija. Zato ovaj post.

Ali, ima još nešto. Ne tako lepo.

Seo Bog, uzeo istinu, izdelio je na komadiće i svakom čoveku dao po jedno parčence. Svaki čovek rado primi na sebe svoje parčence i, zagledajući ga zadovoljno sa svih strana, ode svojim putem. Razmileše se tako ljudi sa svojim komadićima istine. Svako ode u svoj kutak. I čuvaše brižno svako svoj komadić istine. Istina je svakome značila puno. Grejala je siromahe u hladnim zimskim noćima, krepila žeteoce tokom vrelih letnjih dana, tešila razdvojene ljubavnike.  

Ali, kako je vreme prolazilo,

С обзиром да је човек недовршено биће,

А да је Бог савршени родитељ и свестворитељ, 

Те да им је језик тачно за толико генерацијски и лингвистички неразумљив, 

Још од праскозорја своје свести сам

Будући и сам стваралац мноштва окрајака песама

Спознао да је једини језик икаквог споразумевања човека и Бога

Postojao je razlog što se desio. I te kakav. A desio se kako se desio. Onako, kako je jedino mogao da se desi. I onaj 6. oktobar, i 12. mart 2003. i sve što će ići kasnije ... - ima neku svoju ovdašnju, na žalost, logiku. Danas takav sled deluje još logičnije no što se onda mogao, kroz nagonski oprez, ako ne zaključiti, a ono makar nazreti.

Floskule o izneverenosti ponavljaju sada i jedna, i druga, i treća strana. Valjda, umesto napora da se stvar suptilnije analizira,