Присни односи. Присна братимљења... После, кад се у томе претера, буде оно, од играчке плачке.

Кажу, неке су државе пале у дужничко ропство према Кини, а да би се то могло десити и Србији. Чуди ме да тог детаља нема у дневнику РТС у пола осам. Србији се ово са дужничким братимљењима догодило (догађа) не само са Кином. Дуг нам је све већи. А куповна моћ све мања.

Protesti su opozicija režimu. Svako neslaganje sa radom režima jeste opozicija režimu. Ovih dana imamo proteste, prvo jednokratne studentske, a sada šire, građanske proteste, višednevne, i to ne samo u prestonici, nego i u još nekoliko većih gradova. Šta u tom smislu najviše odgovara režimu? Najviše mu odgovara da protesti ostanu samo energija. Dakle energija koja je tu s razlogom (delom je i režim toga svestan), ali energija koja sa aspekta režima treba da bude neartikulisana, kako bi se istrošila u raznim pravcima, faktički u prazno.

Пад подршке ЕУ у Србији и пад подршке Русији. Једни сувише близу, други сувише далеко. И једни и други Србији мало дају и сувише траже. Ни без једних ни без других не можемо. И једни и други могу без нас, али ни једни ни други нас не испуштају. Пад подршке и овима и онима. Волели себе или мрзели себе, јер и ту изнутра је уграђен раскол, Србији остаје само Србија?

Да ли је ово 1914? Да ли је ово 1941? Да ли је ово 2022? 

Srbija nadvladala aktuelne šampione sveta u košarci, Špance.

Ova utakmica je više od pobede u četvrtfinalu. To je pobeda jedne mlade generacije košarkaša nad sopstvenim neiskustvom. Španci su svojom neviđenom upornošću samo ulepšali taj čin.

Trojka Teodosića sa skoro 10 metara, tri sekunde pre kraja, valjda je bio najlepši način da se uzbuđenje dovede do košarkaškog vrhunca.

Objavljeno na Sretenje. Slučaj ili odranije planirana namera? Neka mala kap je poremetila skladne, skoro porodične odnose? Svejedno. Bitno je da se desila makar kap dramaturgije.  

gost autor – jedan srpski pacijent

Nakon onih čuvenih peripetija koje se sastoje od čekanja kod lekara opšte prakse radi dobijanja uputa za specijalistu, zatim čekanja na red kod specijaliste, pa posle čekanja u „socijalnom“ da se uput za snimanje „magnetnom rezonancom“ odobri od strane komisije, u ime matične filijale, tj. pravdanja troškova... – konačno sam stigao do faze kad treba zakazati snimanje. 

Ovih prvih dana nakon završenih predsedničkih izbora (valjda u nedostatku odgovora na pitanja o diplomi, o „ideološkom nasleđu“, o sigurnoj kući za R.Mladića itd) kao najvažniji kvalitet T. Nikolića navodi se to što je dao ostavku na mesto predsednika SNS, pa čak i prestao da bude član navedene partije, dok je Boris Tadić za vreme dok je bio predsednik Srbije istovremeno bio i predsednik Demokratske stranke, pa je, navodno, samim tim, bio manje privržen zakonitosti, kao i opštem interesu Srbije. "Argument" koji na prvi pogled deluje neumoljivo. Međutim, taj argument je daleko od onoga što u prvi mah izgleda da jeste. Jer, kad se zaviri samo milimetar ispod površine tog „demokratskog“ postera, uočava se i jedna druga, suštinskija stvar. A to je razlika u prirodi ove dve partije i u bremenu odgovornosti ove dve političke ličnosti.

Odnedavni spasioci FK Crvena Zvezda, Čović i Džajić, izneli su dva različita programa za revitalizaciju kluba.

Detalje programa javnost još ne zna, ali, makar, vidi pregalaštvo. Strast kojom su i jedan i drugi branili svoje stavove pokazuje koliko je veliki motiv, kod obojice, i koliko su njih dva veliki sportski radnici. Jer, na kraju, cela stvar je prerasla u fizički obračun. Evidentno je da pomenuti funkcioneri ne štede sebe u želji da donesu boljitak voljenoj organizaciji zvanoj klub.   

Voda je ...!

Ovaj blog nema nameru da edukuje o tome šta znači voda, već samo da podseti na temu. Svi znamo šta znači pitka, čista voda. Ili (ako je prethodno rečeno nedovoljno), svi znamo kako je kad nam na koji sat nestane voda! Nema svrhe objašnjavati šta je i kolika je uloga čiste, pitke vode u životu svakog (pa i čovečijeg) organizma.