Primećene su određene negativne pojave, u partiji, samim tim i u društvu …

No, pogledajmo prvo onamo, podalje, iza leđa ove početne rečenice. Zašto se urušio sovjetski sistem, sovjetska država? Onolika sila, na onolikom prostoru, sa onoliko rudnog blaga, reka, oranica ... Činilo se, zar ne, da takva jedna struktura naprosto ne može biti ugrožena, ni u kom smislu. Zašto se urušilo to, toliko? Pa, eto, zato što nije bilo dijaloga.

Juče-prekjuče, dok su automobili puni magistara i doktora slavodobitno jurili kroz tunel prema kamerama, iz auta su kroz otvorene prozore na motkama držane srpske zastave, koje su radosno vijorile i ceo događaj prikazivale u još jačem i boljem svetlu. Ali, u tom masovnom zamahu, desio se incident. Incident nije prijavljen novinarima i televiziji i za njega se saznalo tek kasnije, iz dobro obaveštenih krugova, koji su zamolili da ostanu anonimni, iz razumljivih razloga.

Ljudi iz FSS u šareni mirišljavi papir uvijaju svoj rad i  svoje odluke koje su doneli pred SP u fudbalu u Rusiji. Naravno. Nije se ni očekivalo da će priznati neku grešku. Pre svega lakrdiju oko smene Slavoljuba Muslina, selektora koji je Srbiju odveo na SP. Bio sam odlučio da o ovogodišnjem fudbalskom SP ništa ne pišem. Ipak ... Na objavljivanje ovog kratkog posta podstakla me hiperzanimljiva izjava S. Miloševića, potpredsednika FSS: 

 „ ... Sada, na ovom Svetskom prvenstvu imamo kuriozitet da je Srbija najviše pretrčala kilometara u grupnoj

Ne znam kakav je sve odgovor,

ali pitanje je krajnje jednostavno:  Kada je zapravo počeo rat u Ukrajini? 

Ovo "zapravo" je nekima jeres, 

nekima tolerantan odnos prema medijski definisanom zlu, 

nekima lepa prilika da kažu ono drugo... 

Uglavnom, zlo nikada ne počinje tu, gde se razgorelo.  

Ako nema konteksta, onda je istina još dalja.  

 Таман си помислио да је врх криминала и срамоте за српски фудбал она сезона кад је крајем 90-их ФК Обилић уз подршку Аркановог пиштоља упереног у судије и друге фудбалске делатнике и уз редовна васпитна шамарања освојио титулу првака, а Дејан Станковић који је тада наступао за Звезду и након насилно изгубљене утакмице која је директно одлучивала о прваку огорчено изјавио да што пре одлази из нашег фудбала... Таман си помислио да је врх криминала и срамоте за српски фудбал она гнусобна, застрашујућа сцена кад насилник, руководећи „навијач“ Партизана незадовољан игром и залагањем силази са трибина и одлази до капитена Партизана да му одузме капитенску траку, а овај траку скида са руке и најнормалније му је даје у знак послушности и у знак узалудности, 

Evo prilike pobornicima 27. marta - neka se dokažu. Umesto da se ovde frljaju komentarima i već znanim parolama (Bolje grob), neka se u ime pravde koju proklamuju zalete na nepravedno zaposednuto Metohiju i Kosovo i kažu - brale, ja sam na budućem spomeniku pravde. Nema te cene za našu mladež... Evo, prvi ću ja... i naša mladež neka krene... u što većem broju... Pa šta ako će svi izginuti?! Sloboda nema cenu! 

Situacija je jednako teška kao ona 1941. godine. Ona sila onda i ova sila danas, ako se gledaju nekakve proporcije, iste su. Kolika je billa snaga nacista onda,

Гледам вечерас дуел Хрватска - Шкотска на Европском првенству у фудбалу. 

Пошаљем током првог полувремена поруку једном другару, који такође прати фудбал, а која отприлике гласи да је Лука Модрић право фудбалско благо. Он најпре не одговори ништа (видим да је одмах видео поруку), па је тек после десетак минута казао, парафразирам - да Лука није лош играч, али да га ја прецењујем. Наглашавам, што се Луке тиче немам на уму само ову, вечерашњу утакмицу против горопадних острвљана, већ имам на уму последњих 7-8 година колико га активно уочавам, што у клубу, што у репрезентацији, а у обе варијанте је врхунски. Након неких пола сата или нешто више, кад је поврх невероватне игре у пољу Лука Модрић са дистанце забио ретко леп, префињен "школски" гол десном спољном, и то у баш незгодном тренутку кад се резултат клацкао, и то на утакмици која је "бити или не бити", опет контактирам поменутог другара, но, он ми овога пута ништа не одговори. 

Онда кажем у себи - ми имамо Новака, они Луку. 

Пад подршке ЕУ у Србији и пад подршке Русији. Једни сувише близу, други сувише далеко. И једни и други Србији мало дају и сувише траже. Ни без једних ни без других не можемо. И једни и други могу без нас, али ни једни ни други нас не испуштају. Пад подршке и овима и онима. Волели себе или мрзели себе, јер и ту изнутра је уграђен раскол, Србији остаје само Србија?

Да ли је ово 1914? Да ли је ово 1941? Да ли је ово 2022?