Njih ljudi ili baš vole da slušaju, ili ih doživljavaju sa izvesnom skepsom i ne mogu da ih slušaju. Morison je naravno bio daleko više od vokalnog izvođača sa vrsnim, moćnim glasom. Njegova specifična pojava i slojevita ličnost, uz još trojicu izvanrednih muzičara, dodala je ono što je Dorse izdiglo iznad nivoa "jedne od mnogih odličnih grupa" i podarila joj notu neponovljivosti. Teško je pronaći nešto slično, sa toliko magije. Iako je postojala relativno kratko (tu ne računam onaj nevelik i sasvim bezličan period nakon Morisona), grupa The Doors je stvorila veliki broj fenomenalnih pesama. Danas je 41 godina od Morisonove smrti. Red je da se načini makar nekakvo kratko podsećanje.

Vatra i crn dim koji sukljaju sa televizijskih snimaka! Duboko uznemirujuć osećaj da se ponavlja slika za koju su mnogu želeli da veruju da se, valjda, više neće desiti. 

Čitav niz  onespokojavajućih događaja, a onda po srpsku stranu krajnje nelagodna vest - srpski narko-bos sa severa Kosova organizovao paljenje administrativnog prelaza ! 

Po tome što nisam mogao da se setim šta sam radio prethodnog trenutka, osvojio me utisak da se dešava nešto čudno. Okrenem se... Okrenem se, pažljivo, na sve strane. Sve sama praznina. Praznina bez oblika, bez zvuka, mirisa... Bez ičega. Dugo gledam oko sebe, ispitujem... Zaista praznina. Čak, ne mogu da kažem kako je sve nestalo, jer nisam siguran da je, prethodno, nešto postojalo.

Crvena Zvezda u finalu Lige šampiona pobedila Jug sa 8:7 !

Šta reći? 

Svi u vodu :))  

Disko muzika se danas uglavnom vezuje za intenzivan ritam i više se spominje kao obeležje jednog vremena koje je bespovratno prošlo.

Izvesna sličnost između disko muzike i današnje, tehno muzike svakako postoji, ali samo donekle, u formi. Reći da i u kvalitativnom smislu vlada sličnost bilo bi neumesno. Jer, za razliku od tehno muzike,

Odavno je najavljeno... Ali, dani na kalendaru tinjaju gotovo neprimetno. Kao zaboravljena cigareta u pepeljari, koja dimi i polako se "skraćuje". Tako domilesmo i do današnjeg datuma. Strastvenima je delovalo da užasni 11. novembar nikad neće doći. Logički, matematički i kalendarski da, ali psihološki valjda nikad ne. Maltene kao, za one koji u to veruju, smak sveta: veruju da će se desiti, ali im deluje da do tada ima još čitava jedna odgođena, ili rezervna večnost.

Ne samo da se ne zaboravi, nego da se istinski, iznova, uživa.

Remek-delo filmske umetnosti.  " TRI "  -  režija Aleksandar Petrović. Film je snimljen 1965. Naredne, 1966. godine,  nominovan je za Oskara.

Za sada nema nekih detaljnijih podataka, koji bi ukazivali na motiv napada i eventualnu širu pozadinu. Verovatno će i neki od tih fakata uskoro biti objavljeni. Zvanična Podgorica našla se nakon napada na novinarku "Vijesti" Oliveru Lakić pod velikim pritiskom međunarodne javnosti i nema sumnje da je (i) to crnogorsku policiju naprasno učinilo „efikasnijom“.   Pominjalo se, između ostalog, da će njen evropski put možda biti doveden u pitanje ukoliko se ovaj slučaj ne razjasni. Kao što vidimo, čak i Crnogorci mogu da budu vredni, radni i ekspeditivni. Eto - kad se hoće..!  

Nakon jučerašnjeg, celodnevnog, a i inače veoma čestog podsećanja na činjenicu da je ubistvo prvog demokratskog premijera u Srbiji na kraju zvanično svedeno na priču da se s njim obračunala grupica mangupa i preprodavaca droge, ova „crnogorska vest“ deluje kao...