Sava (Blagoja) Kovačević

Napomene iz biografije:

Rođen je 25. januara 1905. godine u selu Nudolu kod Grahova u Crnoj Gori u siromašnoj seljačkoj porodici

Tri razreda osnovne škole završio je u susednom selu Zaslapu. Zatim tipična sudbina onog koji je već rođenjem lišen bilo kakve perspektive - sudbina siromašnog nadničara: rad u polju, rad na pilani, rad u rudniku Trepča...

Sasvim logično, očekivano i konsekventno, učlanio se i postao aktivan u radničkom pokretu. Zaposlio se u Beogradu, jedno vreme kao grafički radnik, zatim kao građevinac, ali je zbog članstva u KPJ proteran iz Beograda u mesto rođenja.

Nakon velike provale partijske organizacije u Crnoj Gori 1936, uspeo je da izbegne hapšenje i 9 meseci proveo je u ilegali, krijući se od žandarma.

Zatim je uhapšen, oslobođen na sudu, pa ponovo uhapšen 1940, i ponovo pušten.

Moj prijatelj za svoj ofis svakog jutra nabavlja sve dnevne novine. Juče sam svratio kod njega na kafu, i uzeo da listam "najstariji dnevni list na Balkanu". Posle pet minuta, shvatio sam da nešto nije u redu.

"Druže, dobio si defektan primerak Politike - ne mogu da nađem čiča-Dražinu sliku", rekao sam mu.

Pogleda i on - stvarno nema! Ali čudo nije dugo trajalo - eto našeg mapeta danas na naslovnoj :-)

Negde ovih dana biće valjda godišnjica od kako traje ova kampanja, i od kako nas mila njuška "prvog gerilca" gleda sa naslovnih strana, zaskače iz televizora na dnevnoj bazi, od kako nam institucije minuciozno režiraju napetu dramu:

Konačno pojavljivanje čiča-Draže!

Čiča-Draža po drugi put među Srbima!

Šta povezuje ove dve slike?

Ovo je priča o tome kako je Vilma Dunatov sa mesta na slici 1 dospela do mesta na slici 2, zajedno sa sotoinjak svojih meštana. I kako je kaštelanka Ivanka Vrtlar naučila neke tajne ishrane u prirodi. I još nekim uzgrednim stvarima.

Pogled sa Klis-Grla na tvrđavu Klis i na Split. Narodna poslovica kaže: Teško Klisu, e je na kamenu. I kamenu, e je Klis na njemu.

Avgust 1943. Italija očigledno ispada iz rata. Počinje višefazna šestomesečna nemačka operacija zaposedanja Jadranske obale (počinje Operacijom Achse). Počinje operacija koja ima izraženu vremensku i prostornu dimenziju. Obala je resurs, linija fronta, veza sa svetom, strateška pozicija. Počinje trka. S jedne strane, Druga oklopna armija. S druge, NOVJ. U sredini - u prvom trenutku - masa zbunjene italijanske vojske, i gomila njihove dragocene opreme.

Milan Lukić osuđen je na doživotnu robiju. Valjda je to dobra vest.
Višegrad je dobio još jednu znamenitost. Pored mosta Mehmed-paše Sokolovića. Pored Ive Andrića. Tu su sad i masakr u Pionirskoj ulici, i Bikavac.
Gledao sam RTS2 nedavno reportažu o Višegradu. Kažu, idilična varošica, sa velikim potencijalom za razvoj turizma.
Nisu mislili na Bikavac ni na Pionirsku.

Ne može se mnogo toga zameriti medijima. Spikeri su svojim monotonim glasom pročitali osnovne činjenice o suđenju, i osnovne činjenice o zločinu. U tu-i-tu kuću saterano šezdeset ljudi, pa zatim, zajedno s kućom, živi spaljeni. Devojčice držane u ropstvu, silovane, masakrirane.
Zatim su, istim tonom, prešli na proteste proizvođača malina, ili uspehe vaterpolista.
Šta ćeš, život teče dalje, kaže izreka.

Kako za koga.

Danas, 2. oktobra je praznik u Tuzli. Ćapilo generala!

Nažalost, opet nije Mladić. Niti smo iskopali Dražu (a i sumnjam da bi Tuzla slavila).

Samo oficir tzv "hrvatskog domobranstva", general Redl. Zarobljen je na današnji dan pre 66 godina u Tuzli. Zajedno sa još 2.173 vojnika, podoficira i oficira, dok je poginulo ili ranjeno 635 nemačkih, ustaških i domobranskih vojnika i oficira.

Na današnji dan pre 66 godina, 2. oktobra 1943, Tuzla je oslobođena nakon borbi koje su trajale 4 noći i tri dana. Snage NOVJ od oko 1800 ljudi savladale su 4.000 ljudi jak neprijateljski garnizon. Od izuzetnog značaja za ishod bile su i borbe na zaštiti prilaznih pravaca. protiv snaga NDH i Nemaca koje su pokušavale da se iz Brčkog i Doboja probiju u Tuzlu. Borba protiv nemačke borbene grupe "Fišer" trajala je do 7. oktobra, a Nemci su u jednom trenutku uspeli da se probiju do pred samu Tuzlu.

Prva tuzlanska sloboda trajala je 40 dana - 11. novembra 1943. Nemci su je ponovo zauzeli. (Na slici nemačka motorizacija pred zgradom sa koje još nisu uklonjene parole.)

Gledano objektivno, bez unošenja strasti (ako je moguće), nama se dogodio zanimljiv psihološki fenomen.
Gledamo u zlo.
Ono govori kao zlo.
Ponaša se kao zlo.
Zlo misli.
Ne krije ništa od toga.
A mi smo u stanju da ga vidimo kao dobro, i da ga kao takvog uzdižemo.
Potpuno neosetljivi na činjenice, razum, logiku, moral.
I tako 20 godina.

Kada su svojevremeno navodno upitali Hjui Longa, guvernera države Luizijane, da li bi fašizam ikada mogao doći u Ameriku, njegov odgovor je glasio ovako: "Naravno, samo što će ga ovde zvati antifašizam."

Na današnji dan pre 65 godina okončana je jedna lakrdija.

Tokom 1941, nakon okupacije, u Srbiji su se pojavile dve navodno suprotstavljene opcije:

Đeneral Mihailović je prikupljao, povezivao i organizovao oficire, vojnike i aktiviste na platformi nepristajanja na predaju.

S druge strane, đeneral Nedić je smatrao da teška situacija u kojoj se našao srpski narod zahteva od njega "žrtvu" da stupi u dobrovoljnu zločinačku službu okupatora i srpskih krvnika.

Ova podela je od samog početka međutim bila privid, predstava za publiku.

Na današnji dan pre 65 godina predstava je konačno okončana i zavesa spuštena. Saveznici i kralj Petar II odbacili su Mihailovića, a ovaj je i zvanično "usvojio" i priznao očinstvo nad Nedićevim kvislinškim aparatom.

Boško Kostić, lični sekretar Dimitrija Ljotića i službenik Nedićevog režima, u svojoj knjizi "Za istoriju naših dana" (Lil 1949) piše:

Što me znači da Nemci ne napadaju. Naprotiv, oni se dosledno drže devize da je napad najbolja odbrana.

(Probaću da promenim stil izlaganja i ovo prikažem preglednije i u lakšem tonu.)

U leto 1944. partizani su stvorili značajno uporište u Srbiji, između Ibra i Južne Morave, a dodatne jedinice se, i pored ometanja i zaseda, prikupljaju s leve strane Lima.
Komandant Srbije dobija zadatak da svojim skromnim trupama, uz supstancijalnu pomoć četnika, likvidira uporište NOVJ u Srbiji. Tokom celog jula nižu se operacije ("Trumpf", "Hallali" i "Kehraus").
Takođe, počela je da se formira koncentracija snaga NOVJ u Sandžaku.

Štab Ag"F" zadužuje štab 5. SS korpusa da razbije koncentraciju NOVJ iza Lima i stavlja mu na raspolaganje svoju operativnu grupu. Komandant korpusa Artur Phleps (na slici), koji raspolaže kvalitetnim i krupnim borbenim formacijama, prebacuje svoj štab iz Sarajeva u Rašku, i organizuje tri uzastopne operacije "Röslein" u jugoistočnoj Bosni, "Draufgänger" u severoistočnoj Crnoj Gori, tokom jula, i najambiciozniju "Rübezahl" u severnoj Crnoj Gori.
Operacije u Toplici i Jablanici dovele su neučvršćene jedinice NOVJ u Srbiji u prilično tešku poziciju. S druge strane, operacija "Draufgänger" je krenula naopako po Nemce. Nakon početne inicijative od 18. jula, 24. jula snage NOVJ preduzimaju protivnapad, razbijaju glavninu 21. SS divizije i dovode Nemce u težak položaj, sabijene u obruč u oblasti Murina. Vrhovni štab međutim naređuje, i nakon dva dana ponavlja naređenje ovim jedinicama da bezuslovno napuste započeto uništavanje nemačke grupacije i hitno odmarširaju preko Ibra i Kopaonika, gde je srbijanskim partizanima neophodna pomoć.
Ova grupacija 3. VIII probila je nemačku odbranu na Ibru i narednih dana na Kopaoniku razbila 4. grupu jurišnih korpusa JVuO.

Trostruka godišnjica:
1. IX 1944. Mihailović je proglasio opštu mobilizaciju koja je odvela u smrt preko 20.000 mladića iz Srbije. I to ratujući na strani Nemaca.
1. IX 1944. Hitler je naredio Armijskoj grupi "E" iz Grčke da evakuiše Grčku i angažuje se na teritoriji Jugoslavije.
1. IX 1944. stupila je na snagu tzv. "septembarska amnestija" koju je proglasio maršal Tito i koja je ohrabrila desetine hiljada domobrana i četnika koji nisu bili neposredno odgovorni za zločine da stupe u NOVJ.
Evropa:
Nakon opsežne operacije "Bagration" kojom je Crvena armija izašla na Vislu, Nemci su u avgustu 1944. uspeli da stabilizuju Istočni front. Saveznici su se u junu konačno iskrcali na zapadu, i do septembra oslobodili Francusku, nakon čega se i taj front privremeno stabilizovao. Front u Italiji nije imao uslova za ofanzivni razmah.
Težište akcije prešlo je na krajnji jug Istočnog fronta, u Moldaviju. Nakon sjajnog uspeha Jaško-Kišinjevske operacije Crvene armije u drugoj polovini avgusta 1944, ovo ratno poprište za samo nekoliko nedelja rasplamsaće se u 1.000 km dubok i 1.000 km širok ratni požar, i otvoriti veliku rupu u odbrambenom sistemu Hitlerovog rajha.