(Banjaluka i fašizam, drugi deo)

Nismo imali sreće.

Tu ćemo se svi složiti .

Ali nije samo to. Ne samo to da smo grešili. Ne ni samo to da su drugi grešili na nama. Ne samo da smo obogaljeni, osiromašeni, opustošeni.

Ne. Zasejani smo zlom. Seme zla, seme fašizma, inokulirano je u naše biće, i, hvala na pitanju, lepo napreduje. I u Banjaluci, i u Splitu... I u srcu Beograda.Pitam se, kakva će biti sledeća žetva.

Jugoslavija je, s jedne strane, nastala i shvaćena kao maksimalno proširenje Srbije.
S druge strane, kao varijanta maglovite ideje o oslobođenju.
Većina nije marila - zanimala se za konkretne probleme. Ali, u povoljnim okolnostima, za nesreću je dovoljna manjina.

Pre dve i po godine napisao sam članak "Beogradska operacija" na Vikipediji - evo odlomka:

********************************************************************************* 

Борбе за Београд

Ангажоване снаге

(Немачки бункер на углу Змај Јовине улице и Обилићевог венца)

Са немачке стране, у борбама за Београд учествовале су две групације: у самом граду и околини била је распоређена борбена група "Шнекенбургер", названа по команданту генералу Вилију Шнекенбургеру (Willi Schneckenburger, погинуо 13. октобра 1944.). Њу су сачињавале следеће јединице:

1. 2 батаљона 750. пука 118. ловачке дивизије
2. Пук "Тврђава Београд" (касније Дивизијска к-да за посебне намене "Штефан")
3. Бригада "ф. Рудно"
4. делови 737. пука 117. ловачке дивизије
5. допунски батаљон 7. СС дивизије "Принц Еуген"
6. 28. ландесшицен-батаљон
7. неколико полицијских батаљона
8. један рударски заштитни батаљон из Костолца
9. 38. моторизовани противавионски артиљеријски пук
10. неколико дивизиона артиљерије 2. оклопне армије
11. 202 тенковски батаљон
12. делови 5. моторизованог полицијског пука

Укупна јачина ове групације износила је преко 20.000 људи, 40 тенкова и око 170 топова и минобацача.

У источној Србији на пробоју према Београду налазила се борбена група "Штетнер" (Walter Stettner Ritter von Grabenhofen, погинуо 18.10.1944.). Њу су сачињавали:

1. 1. брдска дивизија
2. 2. пук "Бранденбург"
3. 749. пук 117. ловачке дивизије
4. 117. извиђачки батаљон
5. један батаљон 7. СС дивизије
6. делови полицијских јединица из источне Србије

Укупна јачина ове групације износила је преко 20.000 људи, 35 тенкова и око 150 топова и минобацача.

Na današnji dan, pre 67 godina, 6. IX 1942. u selu Dobro kod Livna, naredbom Štaba IV operativne zone Hrvatske, prikupljena su 4 bataljona koja su već stekla borbeno iskustvo na području Dalmacije, i formirana je Prva dalmatinska NOU brigada. U stroju je pri formiranju bilo 1.217 boraca, (83 žene).
Brigada je prošla kroz mnoge teške i značajne bitke, među kojima su: - uništenje ustaško-nemačkog garnizona u Jajcu, XI 1942. - uništenje italijanskog garnizona u Prozoru, II 1943. - bitka na Sutjesci, V/VI 1943. - odbrana Splita, 11-27. IX 1943. - odbrana južne Dalmacije, XI/XII 1943. - desant na Korčulu, IV 1944. - oslobođenje Hvara i Brača, IX 1944. - razbijanje nemačke borbene grupe u Vukovom klancu, X 1944. - Kninska operacija, XI/XII 1944. - Mostarska operacija, II 1945. - Ličko-primorska operacija, III/IV 1945. - Tršćanska operacija, IV/V 1945.

1. Znanje i anti-znanje

Jugoslavija je u WW2 bila pozornica važnih, dramatičnih i uzbudljivih događaja. Zbog toga nije neobično što se o tome mnogu pisalo - i kod nas, i u inostranstvu. Pisano je sa raznih aspekata, mnogi događaji osvetljeni su sa mnogo strana. Taj interes začudo nije posustao - naprotiv, čini se da se u poslednjih 20 godina čak pojačao.
Tu se sad susrećemo sa paradoksom. Uprkos ovako živom interesovanju i intenzivnom, naročito publicističkom radu, opšte znanje o WW2 u Jugoslaviji vrlo je loše.
Naročito o najopštijim okvirima i pojmovima, odnosno na makroplanu.
Delom je to posledica zaista velike složenosti. Ipak, većim delom je do toga došlo usled ideologiziranja, zloupotrebe i falsifikovanja. Ma koliko bio ogroman rad uložen u osvetljavanje ovih zbivanja, ništa manji nije rad uložen protiv toga. Iz raznih shvatljivih razloga, on je nailazio na zahvalnu i brojnu publiku. Pitanje istorije shvata se kao pitanje identiteta. Postoji pritisak da se ono što smo danas, odbrani i glorifikuje i kroz prošlost. Da parafraziram Kunderu, čovek najviše energije utroši, ne na zasnivanje budućnosti, nego na pokušaje da promeni vlastitu prošlost.
Ne nameravam ovde da jurim i pobijam brojne raznorazne fantazije. Cilj mi je uspostavljanje jednog broja jednostavnih osnovnih pojmova koji sačinjavaju opšti okvir.

2. Pitanje rata

Da li je bilo svetskog rata u Jugoslaviji, ili je sve to bilo samo međusobno klanje, dok su okupatori uglavnom gledali sa strane?
Osim šireg, sociološkog, rat ima i uže, vojničko značenje, u smislu neposrednog vođenja ratnih operacija, angažovanih snaga i zahvaćenih teritorija. U ovom, užem smislu, treba uspostaviti razliku između rata i okupacije.

(Banjaluka i fašizam, prvi deo)

Nije Mladić. Nije čak ni Draža.

Nešto staro, od pre 65 godina. Naime, u to vreme, 18-28. IX 1944. Peti korpus NOVJ vodio je tzv "Drugu banjalučku operaciju", sa ciljem uništenja sistema nemačko-ustaških garnizona u donjem toku Vrbasa i oslobađanja Banjaluke.

(Prva banjalučka operacija vođena je 31. XII 1943 - 3. I 1944.)

(Na slici - zgrada banovine u centru Banjaluke nakon oslobođenja septembra 1944. Zarobljene ustaše pod stražom ruše svoj bunker)

Nakon konačnog oslobođenja gornjeg toka Vrbasa (Bugojno, Donji Vakuf, Jajce), i Sanske doline sa Prijedorom i Ljubijom krajem avgusta i početkom septembra 1944, stekli su se uslovi za napad na Banjaluku.

Tokom napada savladana je spoljnja odbrana i za nekoliko dana uličnih borbi oslobođena cela Banjaluka, uključujući i kompleks utvrđenih zgrada u centru, tzv. Citadela. 200-300 Nemaca utvrdilo se u starorimskom utvrđenju Kastelu. 5. korpus nije raspolagao teškom artiljerijom kojom bi mogao savladati ovo utvrđenje, pa je tražena vazdušna pomoć Saveznika, koja je međutim izostala.

Komandant odbrane Banjaluke, general Karl Krebs fon Devic sa članovima štaba zarobljen je 22. IX u oblasti Klašnica, prilikom pokušaja proboja. To je bio prvi nemački general zarobljen na teritoriji Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Ciljevi ukratko - rezime

Istočno od Drine nalazi se Srbija - srce Balkana. U Srbiji se razmerno malim snagama može zaustaviti krvotok Balkana, i tako učiniti položaj okupatora neodrživim. To je ideja koju vatreno zastupa saveznička Komanda Sredozemlja. Draža je odbio, a Titov pokret žarko želi ovaj posao, i spreman je na sve. Saveznici su spremni da pomognu.
Partizani imaju još jedan dodatni motiv: politički. Srbija je takođe i politički ključ Jugoslavije - bez Srbije nema pobede. Saveznici su se pomirili s tom cenom.
Mihailovićeve snage tokom 1943. uspeli su da oporave i unaprede svoju organizaciju u Srbiji, i imaju određeni uticaj i snage, Međutim, svojim kompromiserstvom potpuno su izgubili podršku Saveznika, i sad nemaju na raspolaganju ni jednu pobedničku opciju. Prisiljeni su braniti Srbiju od NOVJ radi golog opstanka. To ih čini prirodnim saveznikom Nemaca u ovoj priči. Usled toga Nemci - i pored njenog značaja, a usled akutne potrebe za snagama na drugim mestima - drže Srbiju sa šakom pomoćnih jedinica, bez prave vojske.

Na prelazu 43/44 zapadno od Drine i Dunava i južno od Lima Nemci su raspolagali sa nekih 300.000 svojih vojnika plus nekih 200.000 snaga NDH i drugih kvislinga. Nasuprot njima bile su snage NOVJ koje su Britanci procenili na 180.000. Međutim, ove dve grupacije bile su u klinču.
Mihailovićeve snage Britanci su procenili na 20-25.000 ljudi.

19. avgusta 1944. u oblasti od Crnog do Jadranskog mora situacija je bila otprilike sledeća:
- na zapadu 2. Okl. armija (300.000 Nemaca + kvislinzi) u klinču sa snagama NOVJ.
- na jugu Armijska grupa "E" (350.000 Nemaca) raspoređena po istaknutim tačkama i komunikacijama odbrane Grčke i Egejskog mora.
- na istoku u Moldaviji nemačko-rumunska Armijska grupa "Južna Ukrajina" (ukupno 643.000 ljudi) u borbenom kontaktu sa 2. i 3. ukrajinskim frontom Crvene armije.
Nakon napredovanja Crvene armije u Belorusiji i Ukrajini tokom leta, ovaj nemački položaj u Moldaviji predstavljao je neku vrstu izbočine.

Crvena armija je iskoristila ovaj operativni motiv, koncentrisala znatne snage (929 hiljada ljudi i masu tehnike), i 20. avgusta započela ofanzivu čiji je glavni udar bio usmeren sa severa ka Crnom moru, radi odsecanja i opkoljavanja neprijatelja u Moldaviji. Usled ovog dobro plasiranog udara, u roku od samo nekoliko dana Ag "Južna Ukrajina" je delom potisnuta, delom razbijena, delom uništena.
Ova pobeda je međutim donela još dalekosežnije plodove. 23. VIII u državnom udaru oborena je fašistička vlada u Rumuniji, i sledećeg dana nova vlada objavila je rat Nemačkoj. Domino-efekat proširio se uskoro i na Bugarsku.
To je Crvenoj armiji otvorilo široku perspektivu, a Nemcima veliki problem. Crvena armija nije imala spremne resurse za eksploatisanje ovog uspeha. Gotovo ceo sledeći mesec potrošen je na posedanje strateških tačaka i komunikacija, i sukobe manjih snaga. Cela 37. armija angažovana je na blokadi bugarsko-turske granice. Za glavnu nagradu, Panonsku niziju, još nisu postojale dovoljne snage.
Ovakav razvoj učinio je nemački položaj u Grčkoj neodrživim. Osim toga, snage iz Grčke bile su neophodne za odbranu Panonije. Zato su Nemci 1. septembra počeli pokrete trupa iz Grčke na sever.
To je iznenada učinilo staro strateško pitanje Srbije akutnim - zauzimanje komunikacija u Srbiji izbacilo bi Ag"E" iz igre.
Međutim, 1. septembra Velika Morava je Crvenoj armiji udaljena 600 km, a za Ag"E" 400 km.
Tako 1. septembra tri vojske maršuju prema Moravi: Crvena armija sa istoka, Ag"E" sa juga, i NOVJ sa zapada.
Istog dana, počinje ambiciozna operacija "Ratweek" savezničkog vazduhoplovstva i kopnenih snaga NOVJ usmerena na blokiranje nemačkog pokreta i uništavanje njihovi kolona u pokretu.
20. septembra postignuta je koncentracija 30.000 boraca NOVJ između Mladenovca i Šapca, i oko 75.000 crvenoarmejaca sa obe strane Dunava ispred jugoslovenske granice.

Na današnji dan pre 65 godina, 14. IX 1944. poginuo je Franjo Kluz, narodni heroj, pilot Prve eskadrile NOVJ.

Rođen je u Potkozarju, u Jošiku kod Bosanske Dubice, 18. septembra 1912. godine. U vazduhoplovstvu kraljevine Jugoslavije bio je pilot izviđačke eskadrile.

Nakon mobilizacije u vazduhoplovstvo NDH, uspostavio je veze sa terenskom organizacijom NOVJ u Banjaluci. Organizacija je u strogoj tajnosti pripremala njegov izlazak na slobodnu teritoriju.

Najveći problem predstavljalo je uređenje poletno-sletne staze. Ovaj problem rešen je kad su jedinice Glavnog štaba za Bosansku Krajinu 16/17. V 1942. zauzele Prijedor i Ljubiju. Već posle nekoliko dana, 23. maja 1942. godine, avionom "Potez XXV" sletio na sletilište Urije kod Prijedora. Istog dana, u Prijedor se spustio i pilot Rudi Čajavec s mehaničarom Milutinom Jazbecom.

Kluz je sa svojim avionom, koristeći Prijedorsko i još neka improvizovana uzletišta, svojim avionom izveo 11 borbenih letova. Strelac na avionu bio je njegov stari poznanik iz vazduhoplovstva Ivica Mitračić. Ovi letovi privukli su pažnju neprijatelja.

Ćetković Toma Petar, 1907-1943, kapetan kraljevske jugoslovenske vojske u aprilskom ratu, u NOB od 13. VII 1941, prvi komandant Prvog (Lovćenskog) bataljona Prve proleterske, zatim komandant Prve dalmatinske brigade, poginuo u Nevesinjskom polju 28. III 1943, kao komandant Treće udarne divizije NOVJ.

Formirana je na današnji dan pre 67 godina.

(na slici Jelka Bulajić i Dragica Kačar, borci 3. krajiške brigade.)

"...po naredbi Operativnog štaba za Bosansku krajinu i u saglasnosti Vrhovnog štaba NOV i POJ, 22. avgusta 1942. u s. Kamenici kod Drvara formira se 3. krajiška narodnooslobodilačka brigada. U njen sastav najprije ulaze Drvarski i Petrovački, a 22. oktobra iste godine i samostalni bataljon "Zdravko Čelar" - kao njen treći bataljon. Neposredno poslije toga od dijelova ova tri dobro naoružana i brojno jaka bataljona formira se i njen četvrti bataljon.* Borački i rukovodeći sastav brigade sačinjavaju: u borbama prekaljeni fabrički radnici Drvara, zatim sezonski radnici Drvara i Petrovca, koji su radili širom Jugoslavije; školska omladina i seljaci iz okoline Drvara i Petrovca, a manji broj i iz susjednih općina; borci koji su došli iz Dalmacije i do tada se već borili u jedinicama 5. krajiškog odreda.