Теби да певам - теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв -
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
"Не може више, раја не може
Сносити

Narodu izginulom tokom NATO agresije na Otadžbinu.

Feđa Dimović

Svi smo bili ubeđeni da posle Petog parkića nema više šanse da se slična svinjarija ponovi na teritoriji Beograda. Ova borba građana Zvezdare trebalo je da predstavlja neku vrstu presedana po kome će se ravnati svi budući urbanisti i neimari. Delovalo je kao da su nadležni konačno shvatili da u ovom gradu stanuju živi ljudi koji i te kako imaju svoje mišljenje i hrabrosti i snage da se za njega izbore. Zastavica koju smo u ime pobede zajedno poboli na uglu ulica Stanislava Sremčevića i Despota Olivera, trebalo je da osvetli put kroz betonske

 Tekst Fedje Dimovica iz Beogradskog sindikata koji je trebalo da izadje u petak 6.11. u "Politici" ali je potpuno cenzurisan. Ocigledno je nekome u interesu da se otme lokacija od "Lokija". Prosledite tekst svojim prijateljima jer je to jedini nacin da se izborimo protiv medijskog mraka u Srbiji!

Loki je brend Beograda

Malo ko u Beogradu nije probao čuvenu pljeskavicu kod «Lokija» u srcu starog kraja Dorćola. Lično preferiram njihov leskovački đevrek koji me savršeno otrezni na povratku iz celovečernjeg lumperaja. Moji

Na "Koncertu zahvalnosti", kako su ga nazvali u Filharmoniji, svirao je Studio Alektik iz Novog Sada, kao i članovi Beogradskog Sindikata.

Sve se to dešavalo u pratnji orkestra Filharmonije, a za dirigentski pult je prvi put stao Ivan Tasovac, koji je nedavno podneo ostavku na mesto direktora Filharmonije nezadovoljan odnosom Ministarstva kulutre

Polazak u sedmi razred.

Počela se pratiti moda.

Tada jos nisam izgledao kao idiot, ali uzimao sam zalet...

Odjednom, čudo u Srbadiji : levis 501. Famozni petstokec.

Te farmerke su bile čudesne jer su umesto rajsfešlusa imale dugmad, i to srebrnkaste boje, kao metak za vampire. Kod nas ih nije bilo u prodaji, već su nam donosili iz inostranstva.

Jednog dana, mama me je iznenadila. Vratila se sa puta, i donela mi petstokec. Divno su izgledale, nestvarno. Dugme se sijalo. Na etiketi pisalo 501.

Krenuh pogledom i prstima ka ostalim dugmadima,

Jugoslavija je imala svog fudbalskog Džems Dina... Zvao se Dragan Mance.

Evo šta je o njemu napisao jedan navijač Partizana...

''Na samom početku 80ih u novinama sam pročitao da je u Partizan iz Galenike došao još jedan dečko koji obećava, čudnog prezimena koje iz prve nisam mogao ni da zapamtim. Komentari u stilu : odličan u skoku, izuzetna igra glavom, gromovit šut, istančan osećaj za gol... i slični nisu me ni najmanje obradovali. Na nekoliko manjih utakmica taj Dragan Mance je zaista davao golove ali ja u njemu nisam video centarfora koji ce zadovoljiti apetite vernog JUGa. U to vreme smo pored večitog Moce imali ubojit tandem Živkovic-Varga i nisam verovao da njihovu slavu može pomutiti ovaj nasmejani novajlija. Prvi put sam ga gledao na derbiju na marakani u oktobru 1981. godine. Posle tri uzastopne pobede, krenuli smo na marakanu da je konačno osvojimo. Tekma je rešena već u 5. minutu, Milko je iz sumnjive pozicije postigao jedini gol. Ješića je zamenio Mance da bi pojačao ofanzivu ka Zvedinom golu, ali nismo imali sreće. Dragan, sem jednog odličnog šuta nije mnogo pokazao, ali videlo se da ume da se postavi i dobro se kretao. Uverio nas je da ima osećaj za gol i da će eksplodirati ako bude uporan.