Vidim sneg. I maglu iznad kuća. I dim. I ljude koji prolaze ulicom. Ne znaju kuda idu, odakle su došli. Više ih ne vidim.
Nakrivljenih leđa, sa grbom kao u kamile, baka cepa drva u dvorištu skoro naspram mojeg. U zelenom mantilu koji se ističe. Sama je. Iako živi sa razvedenom ćerkom, svojim unucima i beskorisnim psom, ona je ta koja mora da se pozabavi drvima, jer neće biti dobro ako u kući bude hladno kada se ukućani vrate. Ne zna gde su otišli, ali je ubeđena da svakog časa treba da stignu. Žao mi je starice.

Kiša roka 3 dana zaredom.
Uzeo sam kašičicu meda, na prazan želudac. Osetim kako klizi niz grlo, u nekom izvanrednom spoju sa pljuvačkom.
Posle ovog svakodnevnog obreda, jedem. I danas sam jeo.
Tako treba. To je zdravo. Nema veze to što će da me drkne automobil kada budem prelazio ulicu.
Čujem kapi kiše kako dobuju po krovu. Vrlo iritirajuće.
Hteo sam da pišem. Nisam mogao. Jer, osim dobovanja kiše,

Danas sam se prvi put srela sa blogom Final round.
Ne znam da li ovaj blog ima neki određeni cilj, tačnije koncept, neku ''vodilju'' po kojoj se ređaju vaše teme. Ali vidim da dvojica članova, dotični kapetan McSheffrey i Johhnie Favorite, zapravo žive u različitim državama, jedan u Americi, drugi u Srbiji, tako nešto.
Dopao mi se početak njihove dopiske.

Želela bih da napišem nešto.

Rejčel, dobrodošla.
Fotke su ti dobre.
Šta god da imaš da nam pokažeš - pogotovo ako ima veze sa ''underground budžacima'' Amerike - ti pokaži, bez oklevanja.
I Džoniju će se sigurno dopasti. Zar ne Džoni?
On se znaš, prži na boks. Ja, nešto slabije.
Njemu će se svideti  Kasijus.

Vratiću se na svoj problem od pre nekoliko dana. Ne znam koliko si upoznata s tim.
KNOCK-KNOCK!
WHO THA FUCK IS KNOCKING AT MY WINDOW?!
Podižem roletne. Vidim svoje betonsko dvorište,