Your search - frosbiskalia - did not match any documents.

Suggestions:
* Make sure all words are spelled correctly.
* Try different keywords.
* Try more general keywords.

Google, 16. 01. 2010. godine

     Emil je tih, miran ali čudan mladić koji, kako kažu, živi u nekom svom svetu. U stvari on je veoma nadaren strip crtač i na svoju veliku nesreću, živi u jednom veoma malom gradu, u provinciji.

     Za modele prema kojima kreira svoje strip junake, Emil jos od detinjstva koristi crno-bele fotografije preminulih osoba koje

Ja volim tvoju kičmu, tvoju kožu,
tvoje tople grudi.

Volim tvoju kosu i misli pod njom.
Volim tvoj osmjeh, pristanak, san tvoj, osu, mir, tvoje Ime.

A nigdje naslova, niti rime*."

[B]

"U Lođu su, na primer, u tramvajima postojala obaveštenja u kojima je pisalo da ako želite da prevezete rende za kupus morate da platite dve karte. Nigde u svetu nisam video slično obaveštenje - da postoji posebna cena za prevoz rende za kupus.Ne znam da li iko više i zna šta je rende za kupus. [..] Dakle, u Lođu možete da prevezete rende za kupus samo ako kupite dve karte. Postojala su još neka, slična obaveštenja. Sećam se jednog u kome se kaže da morate da kupite dve karte ako želite da prevezete skije. Ali skije podrazumevaju par, zar ne? Dve skije. Tako bih ja uzeo jednu skiju, a moj prijatelj drugu. Kondukter bi nam prišao. Pa, problem je bio u tome što nijedan od nas nije nosio par skija, pošto smo nosili samo po jednu skiju, a obaveštenje je važilo za par. Za prevoz skija: dve tramvajske karte. Ali nigde nije pisalo da trebate da platite prevoz jedne skije. Tako bi dolazilo do beskrajnih rasprava sa kondukterom.

Poput nekolicine inostranih reditelja pre njega, Roberto Beninji snažno se probio u američki mejnstrim 1997. sa svojim filmom „Život je lep" [La vita è bella]. Tragikomedija, čija je radnja smeštena u koncentracioni logor, prevazišla je talas skepticizma i postala kontroverzni ljubimac kritike i najisplativiji inostrani film svih vremena. Film je Beninjiju doneo oskara za najbolju mušku ulogu i značajno mesto u svakom video žurnalu o Dodeli Oskara, zahvaljujući zabavnom i otkačenom govoru povodom prijema nagrade. Ali iako je „Život je lep" predstavio Beninija većem delu američke publike, on je već bio poznato lice međunarodnoj publici i onoj koja prati nezavisni film, zahvaljujući nizu hit komedija i nekoliko priznatih saradnji sa Džimom Džarmušem [„Pod udarom zakona", „Noć na zemlji" i „Kafa i cigarete"]. 2002. godine, posle filma „Život je lep" Beninji je iskoristio svoj uticaj da realizuje raskošnu, nadrealističku adaptaciju Pinokija [„Pinocchio"] u kojoj je sebi dodelio glavnu ulogu [Iako je bio veliki hit u Italiji, film je doživeo notoran neuspeh u SAD-u.] Nastavio je 2005. sa filmom „Tigar i sneg" ["La tigre e la neve"] kapricioznom romansom smeštenom u rat u Iraku. Beninji trenutno putuje kroz SAD sa komadom „Celokupni Dante" [„TuttoDante"], one man show-om o Dante Aligijeriju i Božanstvenoj komediji. A.V. Klub nedavno je razgovarao sa uzbudljivim Beninjijem o značaju Dantea u savremenom dobu, o ljubavi u ratnim vremenima i o Džimu Džarmušu.

      Hipnagoga Slike, beogradski alternativni rok trio, objavili su putem svog zvaničnog YouTube kanala novi video za numeru Jedrenjak, koju je, kako kažu, otpjevala na izmišljenom jeziku Eva Zlatković, pjevačica i klavijaturistkinja grupe Flow.

       Standarno sigurna i energična svirka Vojislava, Igora i Darka, sada obogaćena i upečatljivom melodijom oblikovanom apstraktnom vokalizom (nježnim ženskim glasom kao dodatnim četvrtim instrumentom) - vjenčana je i ovaj put sa bezbudžetnim videom urađenim u kućnoj produkciji, koji kroz svedene ali mahom precizne i jasno čitljive poruke, po mom skromnom mišljenju, promoviše neke od istinskih vrijednosti u ovim teškim bezperspektivnim vremenima.

  Sastav na temu laganu, što bi rekao gos'n Sveta Čerevićan, elem, ima nekoliko mjeseci kako sam slušao Bajkina, frontmena relativno afirmisanog i uspješnog kikindskog sastava DrvoTruo, kao gosta emisije na tamošnjoj lokalnoj radijskoj stanici koji je govorio o tome kako je zajedno sa određenim brojem sugrađana, mahom

Nema posebnog povoda zašto želim da pišem o našem pok. profesoru Branislavu Stojanoviću, profesoru beogradskog Arhitektonskog fakulteta, arhitekti, koji je i nama na fakultetu u Banjaluci predavao projektovanje stambenih i javnih zgrada. Ovih dana sam ponovo prelistavao i pomalo čitao neke meni drage knjige koje sam pročitao u svojim dvadesetim i između brojnih naslova naišao sam na knjigu "Iskustva prošlosti" uglednog profesora sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Miloša Perovića u kojoj je na jednom mjestu publikovan i urbanistički rad iz osamdesetih pok. profesora Stojanovića. To je otvorilo razna sjećanja na profesora i njegova predavanja o kojima, pored usputnog pregleda isključivo zgrada koje je projektovao u Banjaluci, želim da kažem par riječi onako kako sam ih ja lično doživio i upamtio.

 Na nedavno održanom MIKRO Festivalu amaterskog filma "LOW-FI IS SKY HIGH",13-14. maja u kafeu "Freedom", u organizaciji Društva ljubitelja amaterskog crteža, kafea "Freedom" i g. Radomira Lazovića, prema izboru žirija laskavu titulu pobjednika ponio je kratki film "Guatemala Mi Amor" Nikole Pavlovića.

 

Profesionalna deformacija

   U trenutku kada je, od siline prvog udara, veći deo Aćima proleteo kroz šofer šajbnu, sećam se da sam pomislio:

 “Ovo mora da je ružan san.”

   Nažalost, žestok bol u predelu grudnog koša, koji sam odmah potom osetio, grdno me razuverio: