2_zpsfc232fca.jpg„Priča mi Vasil kako je negde na nekom forumu pročitao komentare na najavu naših nastupa, pa sad tu jedan forumaš komentariše - ‘A zašto im se bend jednostavno ne zove Vasil Hadžimanov? I ko je sad taj Đorđević, ja nisam nikad čuo za njega.' a ovaj drugi ispod odgovara: 'Ni ja.' "

Marko Đorđević, na nastupu u Banjoj Luci, šala u pauzi između dvije kompozicije

ĐORĐEVIĆ [ Sveti ] + HADŽIMANOV [ VHB ] + TRIJIĆ [ Konzilium ] = ?

   Zaista, šta nastaje kada se spoje šefovi tri odlična fusion benda?

Magija, prije svega

    U prohladno oktobarsko veče koračam širokim bulevarom Mladena Stojanovića sa instrumentom preko ramena, vraćam se u stan sa kasne, čisto rekreativne probe i odgovaram na propušten poziv prijatelja. Svirka u "City Pub"-u, lijeno mrmlja u slušalicu i pita da li želim da idem s njim. Umoran sam, iskreno, ne ide mi se n i k a k o, već sam dobio svoju „porciju buke" ali hajde bar da pitam ko nastupa. Slušam odgovor i umor odmah iščezava:

 

8125_1257278668070_1112714589_30856259_3769299_n.jpgFrom: edgarapo54@hotmail.com
To: otrov@gmail.com
Subject: Prekid korespodencije

Poštovani gospodine Otrov,

Nakon što sam pročitao samo uvodni deo Vaše poslednje priče, mene je po prvi put od kad primam Vaša pisma obuzeo užas, ali takav kakav u životu nikad nisam osetio.

 
 
Ovaj blog neka bude prostor u kojem ćete u narednih sedam dana,
naravno ukoliko budete voljni i raspoloženi, moći ostaviti zapis, skicu,
opis nekog događaja/atmosfere iz nekog svog sna/košmara kojeg se sjećate.

[B]

 

10634_1242280653129_1112714589_30806722_805734_n.jpg

- U redu... aam... želio sam da vam... aam... pustim nešto od vesele horor muzike koju sam radio ali... aam... sam se predomislio i zbog toga vam... aaam... neću ispričati ni crnohumorni vic da vas oraspoložim... Kao što vidite... aam... ovdje imam video kameru marke South Park... nije moja, posudio sam je od ovog... aaa... kako se zove... ovaj što mu sestra radi u bioskopu i opsjednuta je fetišizmom mašina, ona je Zdenka a on se zove... amm onaj, aamm, nije ni važno, sjetiću se, ovaj, posudio sam kameru aaam, pa ćemo svi zajedno, ako ste raspoloženi, pokušati jedan mali... aaam... mali blog eksperiment. Ovaj aaam, mislim, nisam napisao nikakav scenario, nikakav plan, imam tu... aaam... jednu interesantnu zamisao koja mi je tako došla jedne... aam... tople ljetne večeri dok sam... u kuhinji prao suđe... u stvari ne... aammm... malo prije toga sam pripremao krompir pečen na luku i osluškivao...aammm... kako lagano...aam ti krompirići koje sam prethodno brižljivo aamm... isjeckao na male, male, sićušne komade aam različitih oblika, znate, poput srca, paralelepipeda, amm, modela nekih monumentalnih građevina jednostavnih oblika, tipa, amm egipatskih mastaba ili piramida u razmjeri jedan naprema otprilike pet hiljada jer... amm... u principu za neka znamenita Wagnerova i Olbrichova ostvarenja amm bečke secesije koju gotivim, nisam imao aamm... vremena... dakle osluškivao sam kako ti moji krompirići fino škvrguckaju u tavi...

 
2009-09-09 16:29:30
Film| Kultura| Umetnost

[33] "NEO-NEOREALIZAM"

bojan ljubomir jugovic RSS / 09.09.2009. u 17:29

10634_1228375825517_1112714589_30758757_2988959_n.jpgEntoni O. Skot / Anthony O. Scott
NEO-NEOREALIZAM / NEO-NEO REALISM

Navršava se gotovo godina dana od prikazivanja filma "Vendi i Lusi" ["Wendy and Lucy"] u Kanu - trenutka, ne baš prekretnice u istoriji filma, ali možda tihog nagoveštaja. Treći film Keli Reičard [Kelly Reichardt], o problemima mlade žene i njenog psa nasukanim u jednom gradu u državi Oregon na svom putu ka Aljasci, bio je zasigurno među najcenjenijim ostvarenjima na jakom festivalu, gde se prikazao izvan konkurencije. Do trenutka prikazivanja u Njujorku u decembru prošle godine, film, skromna, tiha osamdesetminutna studija o samoći i očaju, učinila se kao nešto više - ne toliko kao predosećaj teških vremena koja dolaze koliko potvrda da su već stigla.

"Vendi i Lusi", sa Mišel Vilijams [Michelle Williams] u jednoj od dve glavne uloge [druga je pripala psu rediteljke], imao je uspešan prijem kod art house publike i našao je svoj put ka vrhu liste najboljih filmova godine mnogih filmskih kritičara [uključujući i moju]. Bila je tu i neka priča o nominaciji za Oskara za Vilijamsovu, koja je po svom izgledu bila tako obična i tako rigorozno ne-glumačka po svom ponašanju da ste lako mogli da zaboravite na njenu zvezdanu slavu. Ali film "Vendi i Luci", izdat od strane Osciloskop Laboratorija [Oscilloscope Laboratories], male ali nove ambiciozne distributerske kuće koju je pokrenuo Adam Jauk [Adam Yauch], član sastava The Beastie Boys, izgledao je pomalo nespretno pored ostalih filmova nominovanih za Oskara. Istina je da se veliki pobednik, "Milioner iz blata" ["Slumdog Millionaire"], bavi pitanjima siromaštva i ugrožavanja ljudskih prava, ali on takođe slavi, i to na oba plana - kroz priču i kroz bujnu, bogatu senimentalnost, magičnu moć popularne kulture da pobedi mizeriju, da dovede do ostvarenja snova. A glavna funkcija noći Dodele oskara jeste da afirmiše tu romantičnu, čudesnu ideju.

 

Lena je volela Linča a ja sam voleo Lenu. I uglavnom sam žmurio dok sam ju voleo.

Ali кada bih otvarao oči, da ne eksplodiram, često bih u sebi čitao taj tekst sa plakata zalepljenog na zidu iznad njenog uzglavlja. Dan danas mi se čini da ga znam napamet. Ona ga zna sigurno, njoj je i tada bio važan, a meni je, evo, to tek postao. Dobro se sećam tog postera, tog plakata, u gornjem uglu bila je malecna fotografija slavnog reditelja a ispod nje krupnim masnim ćiriličnim slovima pisalo je:

 

 

40767_1555086153071_1112714589_31683410_6138997_n.jpg"Sasvim je jasno da je ludilo fenomen urođen svakoj dubokoj manifestaciji umetnosti."

Đorđo de Kiriko [Giorgio De Chirico],
časopis „Valori plastici", Rim 1919.

"K L I K !"

Nepoznata država. Nepoznat grad. Radna soba u jednom stanu u višespratnoj stambenoj zgradi u ulici nepoznatog naziva. 03:16. Petak. Nepoznat mesec. Nepoznata godina. Prostorija je, čini se, u kreativnom neredu - na radnom stolu su papiri, olovke, pita s mesom, otvoren jogurt u flaši; tu su i stolica, police za knjige, niski stočić i trosed. Na trosedu upetljan u kablove laptopa, skvrčen spava bloger. Na drugoj strani ćelav, nabildan i namršten čovek u ranim četrdesetim, odeven u crnu kožnu jaknu sedi na radnoj stolici u uglu sobe. U jednom trenutku ćelavi pogleda na sat, ustane, upali svetlo i otvori prozor. Bloger se probudi, ugleda ćelavog i ukoči se. Šok. Na licu mu se vidi da u tom trenutku nije u stanju da prozbori niti jednu jedinu reč - prosto zanemi od straha. Kroz otvoren prozor čuje se kako, negde dole, na ulici ispred zgrade, gradska komunalna služba prazni ulične kontejnere za smeće.

 
2009-08-20 12:30:39
Film

[30] SUDAR [skica za kratki metar]

bojan ljubomir jugovic RSS / 20.08.2009. u 13:30

 

5600_1205870873223_1422204254_30581113_7220872_n.jpg
 

167045_1755846971966_1112714589_32084958_3197809_n.jpgNakon što je započeo svoju karijeru 1992. godine sa filmom beznačajne recepcije "Mesec je... Sunčev san" [The Moon Is... The Sun's Dream], Čen-Vuk Park [Park Chan-wook] postao je poznato ime u Koreji, svojoj domovini, zahvaljujući filmu iz 2000. godine „JSA" [Joint Security Area], koji je izazvao tenzije između Severne i Južne Koreje. Poštovanje prema njegovom radu na međunarodnom planu poraslo je 2002. godine pojavljivanjem filma „Simpatije za gospodina Osvetu" [Sympathy For Mr. Vengeance], prvog filma iz trilogije koja se bavi temom osvete [Revenge trilogy]. Njegovi sledbenici, „Stari dečak" [Oldboy, 2003.] i „Simpatije za gospođu Osvetu" [Sympathy For Mrs. Vengeance, 2005.], mešaju Hičkokom inspirisanu neizvesnost sa moralnim implikacijama užasnih zločina, koji su često dočarani sa uznemirujućom slikovitošću, u koje su upleteni njegovi likovi. Poslednji Parkov film, „Žeđ" [Thirst], spaja većinu fabule romana „Tereza Rakin" [Thérèse Raquin, 1867.] Emila Zole sa pričom o naizgled nepodmitljivom svećeniku koji postaje vampir posle podvrgavanja opasnom medicinskom eksperimentu. Dok je bio u poseti Međunarodnom sajmu stripa, naučne fantastike i filma u San Dijegu [San Diego Comic Con], Park je razgovarao za A.V. Club o vampirima, o nasilju i o tome da li se može ili ne može izbeći zlu.

 
2009-08-10 18:19:37
IT| Literatura| Umetnost| Zabava

[28] FACEBOOK CHAT

bojan ljubomir jugovic RSS / 10.08.2009. u 19:19

555362_3458694662094_1112714589_33477699_1996747890_n.jpgNepoznata država. Nepoznat grad. Scena je podeljena na dva jednaka dela. U desnom delu - enterijer Sofijine sobe sa sobnim vratima u dnu, sveden na tek nekoliko elemenata i boja, uredan, radni sto desktop računar, saksija sa kaktusom po imenu Cici, u dnu reprodukcija slike Milene Pavlović Barilli „Autoportret sa kičicom". U levom delu scene blista  raznobojni enterijer Bebine sobe sa posterima na zidu i sobnim vratima i gomilom kompakt diskova. Takođe radni sto ali sa laptopom i zvučnicima preko kojih Beba s vremena na vreme pušta muziku. Fejsbuk čet. Dešava se danas.

 

bojan ljubomir jugovic

bojan ljubomir jugovic
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  27.01.2007 VIP izbora:  59 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana