Kada čovek pročita naslov pomislio bi da idem sa stočne pijace, a ja zapravo pričam o blogerima. Samo iskusni korisnici Brajove azbuke možda nisu primetili kakvim se tonom sve češće i sve više pišu komentari na blogu. Autori sve čećše dobijaju dojave u moderatorskom panelu da brišu neke komentare. Moj vispreni prijatelj Horatio, koga nema već par nedelja bi rekao “čemu?“. Ne znam ni ja, zar toliko ljudi

Kada neko našem čoveku pomene Evropu, niko ne krene da razmišlja o tome šta sve Evropa nudi i može da ponudi. većina običnog sveta prvo pomisli na duge redove ispred amabasada, maltretiranje ispred šaltera, vraćanje u neku službu po neki dodatni papir.... Spisak je podugačak.

U dijaspori je mnogo bolje što se svega toga tiče. Tačno se zna šta se od papira traži, znaš koja su tvoja prava ali i ograničenja. Igrom slučaja i ja sam upao

Što bi reko Bora Đorđević, na zapadu ništa novo. Dani nam prolaze jedan za drugim. Upali smo i ovde u kolotečinu. Ustajanje i pravljenje užine u pola šest. U šest smo u autobusu koji se polako klacka ka našem "omiljenom" voću. Jagode se beru do tri sata popodne. Do ta tri sata te obično ubije neka trlema. Sada nije bitno da li je to sunce ili kiša i vetar u svakom slučaju šta god da je najebo si. Onda se vraćamo u bazu, pa pravo na tuširanje. Posle toga ko hoće trči da uhvati Dejvida sa autobusom a ko neće, hvata zjala po kampu. Ja sam svaki dan kada sam mogao išao do grada.