Dilema je velika. Po mom mišljenju iz poštovanja bi uvek trebalo da bude veliko slovo ali to je sad već druga tema, ovde se radi o pravopisu i jednoj vrednoj devojčici koja je žrtva nečije neažurnosti, aljkavosti a i opšte anarhije koja vlada u obrazovanju (ali o tome drugi put, možda nije tako a ja sam samo neobavešten i neupućen).

Lepo se uči u čitanci za drugi razred osnovne škole u narodnoj priči "Ero i kadija", na kraju priče je pisala mudrost "Kadija te tuži, kadija ti sudi". Tako je bar bilo nekada u moje vreme. Možda su se vremena promenila, možda su sada "Ero i kadija" otišli na neki splav da se provedu malo ali mudrost na kraju priče je i dalje vrlo aktuelna. Učenica osmog razreda OŠ "Živan Maričić“ u Žiči nije se plasirala na republičko takmičenje "Književna olimpijada" za jedan bod iako je zadatak tačno uradila. Na pitanje je odgovorila "Smrt majke Jugovića" a tačan odgovor po ključu je "Smrt Majke Jugovića".

Ona je učila iz čitanke za šesti razred koju potpisuju takođe univerzitetski profesori i koju je odobrilo Ministarstvo prosvete a čiji je urednik dr Zona Mrkalj, koja je ujedno i predsednik Društva za srpski jezik.

Koliko puta ste čekali nekog a taj neko se “izgubio u prevodu”, saobraćaju ili jednostavno zaboravio da se pojavi? Sigurno mnogo puta. Nekad se sigurno zapitate:”Ih, gde li je sada, samo kad bih mogao/mogla da znam?”.  Ide vreme kada će takve stvari sve manje da budu prisutne u realnosti.

Svedoci smo da se pre nešto nedelja ovde digla pobuna integracije B92 preporuka i Facebook-a. Niko ne želi

Obično nemam običaj da kačim blogove samo sa jednom slikom ili neki linkom ali sada nemam šta da dodam. Slika govori više od hiljadu reči.

Direktan link na dotičnu stranu možete naći ovde.  Ako ga ne promene u međuvremenu, mada je sada kasno tako da pretpostavljam da

Ne može da prođe ni par dana a da se po novinama ne provlače crne hronike gde su glavni akteri maloletnici. Najčešće se ovakvi događaji dešavaju u neko gluvo doba i akteri su neretko pod dejstvom alkohola i opijata. Tada se dobar deo krivice prebaci na stranu roditelja, obrazovanje i vaspitanje koje su

Čitam, volim da čitam. Ujutru kad krenem na posao izotvaram gomilu toga na laptopu. Uvek imam par knjiga u rancu. Radim u vozu ali dosta vremena provodim iz knjige. Ne znam iz kog razloga ali više volim da imam pravu knjigu nego samo elektronsku verziju iste. Za posao mi je bolje da imam knjige u elektronskom formatu zbog pretrage, mada imam ih dosta i uživo. Kada god mi zatreba više od par poglavlja iz iste, pazarim je.

U zadnje dve godine sam prošao nešto manje od dvesta hiljada kilometara. Srećom najveći deo tog puta sam proputovao u vozu. Desilo

Svadba – I deo

Nije to ludi kamen. U pitanju je uvek luda glava.

Elem, uvek nešto pre prvog kad bude plata pitam “devojku” tadašnju:” ‘Oš da se udaš za mene, bogat sam?” Na šta ona sada već ravnodušno odgovara:”Naravno”, pri tome ne podižući glavu sa knjige koju čita.

Guralo se tako, nešto vremena, recimo šesnaest godina.

Jednom, prolazeći tako pored opštine u centru Niša, zaronjen u standardne duboke misli, pazeći da mi pritom ne zapadne pljeskavica od dvesta grama sa lukom i ljutim papričicama iz

Nisam hteo da pišem. Hteo sam da budem karakter, ali ne da mi se. Naslov je verovatno dobro poznat svima. Ovo je onako izvorno, po šumadinski. Ono što je zajedničko u ovoj priči je što će svako u njoj da se prepozna, manje ili više. Priča ima dva dela. Prvi se odnosi na naše uslove života a drugi se odnosi na komšije Hrvate i kako neki od njih izlaze na kraj sa nedaćama. Moj razgovor sa bratom:

Brat:”De si?”

Ja:”Evo

Ima tome par decenija kako sam pokazao na lokalnim takmičenjima da osim klikera po džepovima imam i po neki u glavi, posebno za matematiku i dok me je moj nastavnik Milan Beljić jurio da vežbam matematiku po raznim sekcijama ja sam jurio za loptom, klikerima, sličicama, spisak je poduži. Zbog toga sam sva svoja takmičenja završavao na regionalnom novou.

Kasnije u srednjoj školi sam se malo uozbiljio pa sam čak i krenuo malo da učim. Čisto da pokažem da sam svestrani elektrotehničar, išao sam na republička takmičenja i to iz elektronike i

U nadi da će se broj ljudi koji će pročitati ovaj blog povećati iznad broja prstiju jedne ruke nastavljam pisanje. Zašto? Pa zato što su svi oni koji dolaze ovde i čitaju blogove dobri u ovoj oblasti pa se to njih ne tiče. Najbolje bi bilo kad bi se oba pola izjasnila šta to čini dobar seks. Muški deo populacije obdaren alatom većim od proseka kaže da je bitna veličina, drugi deo koji je vlasnik malog alata kaže da je bitna tehnika, ženski deo populacije kaže da je bitna predigra dok političari odgovorno tvrde da je seks u narodu

Čisto na samom početku da napomenem da se tekst ne bavi izumiranjem stočnog fonda u dragoj nam Srbiji. Krave su u mom selu odavno pocrkale, što zbog totalne neisplativosti čuvanja, što zbog komšijskih kletvi. E, sada ne znam šta je prednjačilo ali u svakom slušaju efekat je isti.

Čovek iz mog sela je preminuo pre desetak dana. Nije bio star, 1951. godište. Lekari kažu srce. Selo kaže sve ostalo. Nije govorio sa svojim prvim komšijom i bliskim rođakom, bratom. Razlog? Kao i u celoj Srbiji, međa između imanja. Dotični je za života sazidao kuću čija je streha (ili streja na lokalnom ribničkom) prešla nekih par desetina centimetara u susedovo. Sada kada je umro, nije mogao sa sobom da ponese taj deo "ukradenog" vazdušnog prostora sa njim "na onaj svet". Brat, mu je došao na sahranu i sada su kao super. Sada kad više jednog nema među živima. Šta je bilo potrebno da jedan drugom ranije pruže ruku? Ko to zna, možda neka svota zelenih novčanica, a možda i sama pomisao koliko je sve to glupost i oko čega se svađaju. Što je još gore dvorišta u selu su toliko velika da bi mnogi mogli da pozavide, odokativno 30-40 ari. Da li je u pitanju ljudska pohlepa ili samo klasična srpska tvrdoglavost?