Igrom nenamernog slučaja sam namerno došao u posed ovog kompleta knjiga. U pitanju je rečnik svih znanih (i neznanih) umetnika sa celokupnim svojim repertoarom. Pored toga što sadrže biografiju umetnika, tu su i galerije gde se nalaze izložena dela umetnika kao i aukcije i cene za koliko su pojedina dela prodata. Jednom rečju sve što je vezano za umetnika. Jezik je engleski. S obzirom da sam pročitao šta me je interesovalo od ovih 20608 strana. Rešio sam da doniram ovaj komplet nekome ko će više i pametnije da ga koristi od moje malenkosti a ja da oslobodim metar prostora u ormaru za nove stanovnike.

Svi ćemo umreti, za to bar nema dileme. Svakom čoveku je stalo da živi što duže. Međutim kako to već ide sa godinama dolaze i mnoge bolesti a i prirodno starenje dovodi do slabljenja organizma. Kako godine prolaze sve češće je potreban lekar za razne intervencije i savete. Problem nastaje kada ljudi ne mogu da pozovu lekara u pomoć, kada lekar nije na vreme obavešten o promenama u vezi bolesti od koje čovek boluje itd. Postoji mnogo razloga kada se čovek pita zašto ranije nije otišao kod lekara. Vođen primerima iz svoje sredine, kod lekara se ide samo kada nešto zaboli. Možda samo par procenata ljudi ide kod lekara da prekontroliše svoje zdravlje. Svi idu da se leče ali niko preventive radi.

Predgovor

Bilo je to krajem prošlog veka, ili će pre biti početkom ovog. Jedno od onih leta u Nišu kada ti laganom šetnjom od studentskog doma na tehnici do grada pola đona na starkama ostane na asfaltu. Drugim rečima jedno od onih leta kada se mnogooooo dobro osećaš, redovno trčiš pored keja, voziš se u prepunom gradskom autobusu u kome su svi prozori zatvoreni (da promaja nekom ne razbije glavu, polomi ruku), ne stižeš da se istuširaš šest puta dnevno i mnogoooo se dobro osećaš.

Spustuvši se polako na zemlju u stilu Petra Pana Plamen je proveravao da li je sve na svome mestu: ruke, noge, dupe, glava. Dobro je. Sve je tu. Jasno se videlo olakšanje na njegovom licu s obzirom da je mogao da otperja i nestane u vidu lastinog repa. Potočići vode počinju da teku niz brdo i polako da nose i spiraju ono malo zemlje što ima. Kokoške se drže jedna za drugu ne bi li bile teže, kako ih vetar ne bi odneo. Plamenovo vazdušno splovilo već toliko landara da više nema šanse da ga sakupimo i vratimo na zemlju a i ne pokušavamo. Sitna

- Paaaa, ja na fakultet, tata, idem da se ispišem.

- Što ćeš da se ispisuješ, pa tek si počeo da studiraš?!

- Pa za ovih nekoliko godina ne može da se kaže baš tek počeo.

- Ma što ti je to, ajde ne gubi nadu, završićeš ga.

- Vidiš da mi ne ide. Rešio sam i ne pokušavaj da me zaustaviš.

- Dobro jado, kako 'oćeš. Samo da ti kažem, ti možeš da odustaješ kol'ko 'oćeš, al' deda i ja nastavljamo!!!

A sada kreće tekst mog gosta Miše

Mislio sam da sam ga jedno vreme malo utupio sa nekim propolitičkim blogovima pa sam se zarekao da neću više da pišem takve blogove gde kritikujem raznorazna nesposobna ili nedovoljno sposobna ministarstva i ljude što ne rade svoj posao. Takvih blogova je pun blog tako da još jedan bloger gore-dole sa svojim blogovima ne čini veliku razliku ili onda to znači da sam se predao i da puštam da stvari idu svojim tokom a da ja samo pokušavam “da se držim izvan njih“. Neću da bude tako. Jedna lasta ne čini proleće ali razlika između jedne i nijedne

Kako iz Srbije naći posao i zaposliti se u Nemačkoj? Zbog istih pitanja koja povremeno dobijam e-mail-om, reših da napišem par reči o ovoj temi a ostali neka dopune svojim iskustvima. Procedura se ne razlikuje previše ni za druge profile tako da ovaj tekst nije vezan strogo samo za IT-jevce. Činjenica da je za IT sektor lakše naći posao od mnogih drugih kao i da ljudi koji se time bave u Srbiji imaju prilično više plate u odnosu na neki prosek, ipak ako se neko i pored toga reši da zapuca u Nemačku, ovde može naći ukratko uputstva šta i kako treba da uradi.

Prvi deo bloga o Veneciji je namenjen opštini (it. sestiere) San Marco (Sv. Marko) koju čine jedan veći deo ograničen velikim kanalom (it. Canal Grande) i ostrvo San Giorgio Magiorre koje se nalazi naspram njega. U ovom delu se nalazi istoimeni trg Sv. Marka (it. Piazza San Marco) koji je ujedno i najveći i jedini trg u Veneciji. Nemojte se previše uzdati u tačne adrese (ako ih imate) i nazive ulica,

Studentski dom Dobrila Stambolić, Gradsko polje bb. Naravno da je bb, ko bi uopšte tražio nekakve brojeve na toj poljani gde je svojevremeno bio hipodrom a kasnije ostala samo ograđena livada kako ne bi lokalni cigani upadali sa svojim zapregama i slabo uhranjenim konjima po svežu travu.

Studenti su već odavno napravili stazu kojom se preče stiže na odredište, u studentski dom. Zašto zaobilaziti i ići preko asfaltirane

Počinjemo polako da se uhodavamo. Svaki drugi dan otprilike beremo jagode a ostatak vremena radimo sve i svašta. Za berbu jagoda je potrebna posebna oprema. Sve nas je malo na početku zbunila komanda Marjoša :"Go there and pick up your sledge!" Pomislio sam kakav bre sledge pa neću ja da se sankam po jagodama. Ispostavilo se da je Marjoševo iskustvo na farmi pobedilo. Svaki gologuzan mora da uzme plastične sanke napravljene od jake plastike. Sanke izgledaju kao igračka za decu od nekoliko godina, kao mali sportski automobil bez točkova. Taj "automobilčić" od dodatne opreme ima zašrafljene