Budizam počinje i završava se sa - zenom (D. T. Suzuki)

                                                                Zen  je jedan od najdragocenijih poklona Azije svetu (A. Vots)

 Budizam, koji je danas religija, teologija, mitologija, slikarska i književna tradicija, metafizika (ili, bolje rečeno, niz metafizičkih sistema koji se uzajamno isključuju), prvobitno je bio disciplina spasenja, neka vrsta joge (reč joga sadržana je u latinskoj reči iugum, što će reći «jaram»).

... Buda, kao ni Hristos, nikada nije nameravao da osnuje religiju. Cilj mu je lično spasenje grupe kaludjera koji veruju u reinkarnaciju, a žele da je izbegnu.

H. L. Borhes

Ni postojanje, ni nepostojanje,

                                                   Bolje je pobediti sebe nego dobiti hiljadu bitaka. Onda je pobeda tvoja. I niko ti je ne može oduzeti, ni andjeli ni demoni, ni nebo ni pakao. (Buda)

                                            Buddhism has the characteristics of what would be expected in a cosmic religion for the future: it transcends a personal God, avoids dogmas and theology; it covers both the natural and spiritual, and it is based

                            Duhovni preporod čovečanstva mora doći iz Azije, kolevke velikih religija sveta (Rabindranat Tagore, prvi azijski dobitnik Nobelove nagrade za književnost)

Sve je u čoveku. Ko spozna sebe, nadilazi patnju (Čandogja upanišada)

                      Walk together, speak in concord, let your minds comprehend alike, let your efforts be united, let your minds be united that we all may be happy (Rig Veda)

Vede i Upanišade,

                                                       Obožavajući božanstvo, čovek i sam postaje božanstvo (Upanišade)

1. Smatra se da je Indija kolevka indoevropskog čoveka, a važi i za «carstvo religija». Zajedno sa Kinom, ona spada u najstarije značajnije civilizacije koje traju. Svojevremeno, bila je antipod Antičkoj Grčkoj.

Izgleda da su Indijci, za razliku od druga dva velika azijska naroda danas, Kineza i Japanaca, mnogo skloniji dubokoj religioznosti i razmišljanjima o apstraktnim sadržajima,

                                                  Vera je spoznanje o smislu ljudskog života po kome čovek ne uništava sebe, već živi. Vera je sila života. Ako čovek živi, onda je sigurno da on u nešto veruje. Kad ne bi verovao da za nešto treba živeti, ne bi živeo. Ako on ne vidi i ne shvata privid konačnog, on sigurno veruje u beskonačno. Ne može se živeti bez vere. Lav Tolstoj

Da ljudi nisu izmislili Boga ne bi bilo civilizacije. F. M. Dostojevski

                                                   Postojanje

                                            Ako si  biseksualac, udvostručene su ti šanse za sudar subotom uveče. Vudi Alen (Woody Allen)

                                               Možeš li zamisliti kako želiš da kresneš svakoga na koga naletiš?  (Could you imagine wanting to fuck everybody you meet? George Carlin: Playin' With Your Head)

Evo, ponovo (posle postova o masturbaciji, muškom dvoglavlju, seksualnim perverzijama i

              Dobro  je  napustiti  život  kad  sve  imaš, kad  si srećan materijalno i duhovno, i ništa ti nije potrebno (Plutarh -  Πλούταρχος)

Opet nova žrtva, i opet je sudska medicina došla do zaključka da je reč o ludaku! Jer ti doktori nikako ne mogu da pretpostave da je čovek u stanju da se i pri zdravom razumu odluči na samoubistvo... Tu je uzrok realizam, a ne ludilo (F. M. Dostojevski - Ф. М. Достое́вский)

            Jukio Mišima je završio svoj život

 Mišima ne samo da je završavao svoje rukopise na vreme, radi predaje urednicima, već su ti rukopisi uvek bili čisti (za razliku od drugih autora, čiji su rukopisi često bilo nečitko škrabanje da su urednici morali da zapošljavaju specijaliste za dešifrovanje rukopisa tih autora). Naime, Mišima čak nije morao ni da prepisuje svoje radove. Njegovi izdavači se slažu da nikada nije ništa ispravljao: tekst je bio završen u njegovoj glavi pre nego što bi ga on ispisao svojim lepim rukopisom. Džon Nejten, prevodilac, poznanik i prvi biograf

               Sve što je Japan bio - duguje samurajima. Oni su bili ne samo cvet nacije, negoistovremeno i njen koren. Svi dragoceni pokloni neba došli su preko njih. Iako su se oni držali dosta po strani od običnog sveta, oni su postavljali moralne standarde za taj svet i rukovodili ga svojim primerom. Japanski diplomata i pisac Inazo Nitobe

                 Mene poražava to što smrt kod Evropljana izaziva takav užas. Jedina njihova želja jeste - da žive. Oni se plaše ne samo da govore,